SVRATI NA GAJBU DA IZBLEJIMO: Kako je žargon postao normalna komunikacija kod Beograđana
Koliko puta ste se našli u nekoj grupi i čuli izraze: ''šulja''( košulja), ''lone''( pantalone), ''cava''( pi*ka), ''bleja''( ništa ne raditi). To su samo neki od izraza koji koriste mladi beograđani i način na koji komuniciraju.
- Žargon je danas veoma rasprostranjen, više kod mlađe nego starije populacije, pogotovo sada u vreme novih medija. Žargon kao jezička pojava je stara, predstavlja posebnu vrstu reči koja pripada jednoj grupi i teži da ih poveže. Tačan početak kada je nastao ne može se znati, a vremenom s društvom se menjao - rekao nam je Ranko Bugarski, profesor Filološkog fakulteta.
Koliko je danas rasprostranjen govori i to da beogradski srednjoškolci koriste neke od termina i u pisanju svojih sastava. Po nekim forumima se mogu naći najslikovitiji prikazi njihovog današnjeg načina komunikacije.
Pogledajte neke od zanimljivih primera:
ROMEO I JULIJA
Romeo i Julija su žabari iz Verone i oni se smuvaju. Međutim, matorci su im veoma zajebani i uopšte se ne gotive jer rade isti biznis ali su u različitim ekipama (kao Verona i Kjevo). Fazon im je da ih ne provale i da im ne ukinu kintu, pa se viđaju tajno. I tako na 50 strana oni kao nešto kriju i ke*aju jedno drugom kako se vole, a ne ka*aju se. Na kraju, jednom prilikom upadnu u loš trip i roknu se.
RAT I MIR
Pre 200 godina Francuzi krenu na Ruje i dođu do Moskve (kao u Pancer Generalu). Onda je došla zima i Francuzi se posmrzavaju k'o pi*ke i onda se napasu mu*a Rujama k'o zec kelerabe. Knjiga ima soma strana, tu ima i neke ribe, žurke, žvaću nešto, nje*ra sve vreme.
Jezik kao živ organizam stalno se menja, a žargon jeste jedan od njegovih najnestalnijih oblika – neuhvatljiv deo ljudske komunikacije.
Žargon je jezik koji se upotrebljava u svakodnevnoj komunikaciji i ne može se sa sigurnošću odrediti kada je nastao. Smatra se da je beogradski žargon nastao u velikim porodicama koje su živele u malim prostorijama. Deca kako bi mogla međusobno da se sporazumevaju, počela su da smišljaju reči koje su samo njima razumljive.
Dolaskom provincijalaca, broj reči i izraza se proširio, a neki su se prilagodili beogradskom fazonu. Koliko je beogradski žargon dobar, toliko je i loš. On s jedne strane skrnavi književni jezik, a s druge strane svojom duhovitošću ga obogaćuje.
(J.Marović)
Video: IN MEMORIAM: Dragan Marković Palma
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
EU
Kad su cvetale tikve, roman Dragoslava Mihajlovica iz 1968. je pun zargonizama, tako da verujem da postoje i stariji gradjani koji savrseno dobro znaju sve ove zargonizme ili barem vecinu od njih
Podelite komentar
Jovana
Mene je sramota tih žargona, uopšte ne zvuči lepo.
Podelite komentar
Pes
Aa da bacimo spiku
Podelite komentar