TUŽNA SUDBINA MENTALNO OBOLELIH ZATVORENIKA: Umiru u zatvorima, niko ne dolazi po njih!
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Sone
Oni opasni su u vladi.
Mama
Ruku na srce nije mi zao tih zlocinaca pa bili bolesni ili zdravi. Sta sve citam ovde nije ni cudo. Jadni su oni sto su od takvih nastradali. Zato ih niko i nece.
Nada
Mi imamo jako losu psihijatrijsku sluzbu. Jedna od najvaznijih psihijatrijskih tehnika je psihiterapija koja se kod nas uopste ne primenjuje jer nasi psihijatri uopste to nisu ucili na specijalizaciji. Kod nas psihijatri jedino mogu da vezu coveka za krevet, da mu daju inekcije za smirenje ili elektrosokove a to znaci da oni "lece" samo one bolisnike cije je psihicko stanje doslo do dna. Ustvari oni ih tako uopste ne lece vec samo kratkotrajno smiruju njihovo ponasanje. A psihoterapijom se ustvari lece bolesnici u ranijim fazama bolesti kada je izlecenje u velikom procentu moguce. Nasi psihijatri u privatnim ordinacijama pokusavaju da primenjuju psihoterapiju ali se uopste ne udubljuju u problrme koje im pacijenti iznose. Tako je moja koleginica koja ima neku anksioznost otisla uu jednu privatnu ordinaciju kod psihijatra i pricala mu detaljno o tim njenim strahovima a pn je celo to vreme razmisljao nesto drugo a povremeno je i pretrazivao nesto na internetu i malo malo pa gleda nesto na svom mobilnom. Na kraju joj je prepisao neke lekove, ni jedno pitanje joj nije postavio, ni jedan savet joj nije dao. A dobro je sve to naplatio. Kod nas ljudi jedino mogu da nadju pomoc eventualno od psihologa jer psiholozi uce i o psihoterapiji za razliku od psihijatara koji o psihoterapiji nemaju blage veze.