VENČANJE U ZATVORU: Evo kako žene u Srbiji sklapaju brak iza rešetaka!

Kada razmišlja o braku, nijedna žena (a ni muškarac) ne pomišlja da će svoje sudbonosno "Da" izgovoriti okružena zatvorskim rešetkama, i da svoju prvu bračnu noć neće provesti sa svojim izabranikom.

Preporučujemo

Međutim, za neke žene baš ovo bude scenario; prethodno su počinile zločin zbog kog sada služe kaznu i jedino mesto gde mogu da se udaju je, ni manje ni više nego zatvor.

I osuđenicama kao i slobodnim građanima, ljubav je dozvoljena i podrazumevana, pa tako rešetke kojima žive okružene nisu istovremeno i zabrana da uđu u zajednicu sa svojim izabranikom.

Štaviše, u razgovoru sa Zoranom Vučićević, savetnicom za medije Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, saznali smo da je osuđenicama obezbeđeno da sklope brak sa svojim (budućim) supružnikom u kom god trenutku žele, a tokom svog boravka u Kazneno-popravnom zavodu za žene u Požarevcu, jedinoj ustanovi takvog tipa u Republici Srbiji.

Uslovi sklapanja braka "među rešetkama" su vrlo jednostavni. Sve što je potrebno je da se podnese zahtev za sklapanje braka kod nadležnih, i pošto se zahtev odobri, "ljubavna ceremonija" može da počne.

Foto-ilustracija: Flickr/ andreudozphotography.com

Osuđenicama je obezbeđeno da ih venča matičar koji dolazi iz određene Opštine i/ili svešteno lice  - one su te koje biraju da li brak žele da sklope samo pred Državom ili i pred Bogom. Na nadležnima je da ispune želju osuđenice, što uvek i jeste slučaj. Brak je punosnažan i po izlasku iz Zatvora.

Brak može biti sklopljen između osuđenice i osuđenika ili slobodnog građanina.

Mada bi većina odreagovala na činjenicu da iko želi da se oženi osuđenicom (ili da se uda za osuđenika) potpuno ludom, iz ovih situacija je vrlo jasno da ljubav ne bira okolnosti. Takođe, bitno je podsetiti da nisu sve osuđenice u zatvoru zbog najstrašnjih zločina, mada tip počinjenog zločina svakako nema veze sa dobijanjem bračne dozvole.

Foto: Profimedia/Corbis

S obzirom da je osuđenicama od pre nekolikog godina dozvoljeno da u zatvoru budu u sopstvenoj garderobi, a ne isključivo u zatvorskoj uniformi, pretpostavljamo da izgledaju jako lepo na svoj veliki dan.

Iako je osuđenicama obezbeđeno da sa svojim odabranicima stupe u brak tokom služenja zatvorske kazne, nije im obezbeđeno da tu ljubav često i konzumiraju.

Kada se služi kazna u Kazneno-popravnom zavodu, takozvane "ljubavne sobe" su mesto gde osuđenice imaju pravo da svog supružnika vide na tri sata, jednom u dva meseca.

Naravno, kako stiču posebna prava (dobrim ponašanjem i drugim faktorima), taj broj mogućih poseta se povećava.

Prve bračne noći, onako kako je mi zamišljamo, nema. Osuđenicama nije dozvoljeno da posle ceremonije venčanja odu u "ljubavnu sobu" sa svojim novim suprugom.

Foto-ilustracija: Profimedia

Iako navijamo za ljubav, jasno je da su okolnosti održavanja ovakvog braka teške. Osuđenica svog supružnika ne može da viđa svakodnevno, vreme koje provode zajedno (kada ga provede) je jako kratko i, bez pogovora, ni izbliza kvalitetno koliko bi moglo da bude u normalnim okolnostima.

Psiholog M. Milošević o voj temi rekla je za naš portal:

- Povlastica data osuđenicama da se venčaju u zatvoru je divna stvar za njihov duh. Ma za koji zločin osuđene, ove žene su kao i mi osobe od krvi i mesa, koje osećaju, žele, sanjaju, vole, i imaju potrebu da ispune sve one stvari koje bi ispunjavale na slobodi.

Naročito, u zatvorenom prostoru kakav zatvor jeste, čoveku je potrebno nešto što će ga održavati u životu; u slučaju zaljubljene osuđenice, baš kao i u slučaju zaljubljene žene na slobodi, brak, tačnije sloboda da stupe u brak je jedna od tih stvari - primetila je Miloševićeva i dodala,

- Sigurno da bi želele da svoj brak realizuju drugačije i da je tok njihovih života drugačiji, ali, boravak u zatvoru je njihova realnost, te je opcija da, čak i u tom okruženju budu udate žene motivacija i nešto što im zasigurno daje nadu, zaključila je Miloševićeva.

Interesantno je da u stranim zemljama, pretežno u SAD, sklapanje brakova sa osuđenicima i njihovim fanovima, sa osobama koje poznaju samo kroz pisma,ali se dive njihovim zločinima nije strana pojava dok u našem sistemu ovakvih pojava nema.

(E.C.)