Ovo je spisak 1.500 lokacija na kojima nije plaćena naknada za građevinsko zemljište!

Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda objavila je na svojoj internet strani spisak od oko 1.500 lokacija u Beogradu na kojima investitori duguju više od 26,7 milijardi dinara na ime naknade za uređivanje građevinskog zemljišta.

Preporučujemo

- Kao što smo najavili tokom prošle godine, nastavljamo sa naporima da nesavesne investitore koji varaju državu, Grad Beograd i svoje kupce, i ne plaćaju naknadu za građevinsko zemljište primoramo da izvrše svoje obaveze. U Beogradu postoji oko 1.500 lokacija na kojima su nesavesni investitori tokom protekle decenije izbegli da plate nadoknadu za građevinsko zemljište - kaže gradski menadžer Goran Vesić.

On ističe da su sve lokacije popisane, snimljene i zna se tačno stanje na njima.

- Nažalost, na mnogima od njih su izgrađeni i useljeni stambeni i poslovni objekti, dakle investitori su ostvarili ekstra zaradu jer nisu platili naknadu građevinsko zemljište, a uzeli su pare od kupaca. Tako su prevarili i svoje kupce, ali i državu. Nažalost, proteklih deset godina to im je bilo omogućavano. Građani treba da znaju da se naknada za građevinsko zemljište koristi za izgradnju infrastrukture odnosno za puteve, vodovod, kanalizaciju, ali i škole i obdaništa.

Za 26 milijardi dinara, koje je neko u prošlosti omogućio ovim investitorima da zarade umesto da plate gradu, moglo je mnogo važnih objekata za život građana da se izgradi – rekao je Vesić.

Foto: Tanjug/Miloše Jelesijević

Vesić je poručio da je sada samo objavljen spisak svih lokacija na kojima nije plaćena naknada za građevinsko zemljište kako bi građani koji su kupili stanove i poslovne prostore znali da su prevareni, kao i da oni koji bi želeli da kupe stan ili poslovni prostor mogu da znaju koji investitori duguju za naknadu za građevinsko zemljište i da jednostavno ne posluju sa njima.

Prvi deo potraživanja od 11,1 milijarde dinara odnosi se na tužbe koje je Direkcija pokrenula prema dužnicima koji ne plaćaju ugovorene rate. Drugi deo potraživanja od 4,1 milijarde dinara odnosi se na dužnike koji su izgubili sudske sporove sa Direkcijom, a treću grupu od 11,5 milijardi dinara predstavljaju pravna lica nad kojima su pokrenuti stečajni postupci u kojima je Direkcija prijavila svoja potraživanja.

– Na početku naše akcije krajem prošle godine, Direkcija je pozvala investitore da kroz sudska poravnanja izmire svoje obaveze. Jedan broj investitora se odazvao ovom pozivu i regulisao svoje odnose i prihvatio da plati obavezu na rate – rekao je Vesić.

On je dodao da će Direkcija još jednom pozvati sve investitore da plate svoju obavezu na rate i izbegnu plaćanje sudskih troškova i zateznih kamata.

Foto: Beoinfo

Najveći deo dugovanja nastao je u periodu od 2004. do 2011. godine korišćenjem zakonske mogućnosti da se prilikom sklapanja ugovora plati samo 10 posto ugovorenog iznosa, čime se sticalo pravo na građevinsku dozvolu i otpočinjanje izgradnje.

Novim zakonskim odredbama o plaćanju doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta na rate, investitori su dužni da kao sredstvo obezbeđenja dostave neopozivu bankarsku garanciju ili da uspostave hipoteku na objektu u korist Grada Beograda, osim u slučaju ako grade porodični stambeni objekat do 200 kvadrata. Na taj način zaštićeni su i građani i kupci, ali i država jer će novi investitori morati da plate sve svoje obaveze.

- Posle toga neki investitori su jednostavno prestajali sa plaćanjem, objekte su završavali i u određenom broju ih prodavali na tržištu nekretnina, a obaveze prema gradu su ostale neizmirene. Prethodna Gradska uprava ovim problemom se nije bavila, a niko ove investitore nije kontrolisao.

Nadam se da to nije bilo namerno, ali bilo kako bilo nasledili smo potpuni haos u ovoj oblasti koji pokušavamo da rešimo i da uredimo. Novi zakon o planiranju i izgradnji omogućava da svaki investitor, ako ispunjava uslove, dobije građevinsku dozvolu za 28 dana, smanjene su naknade za građevinsko zemljište, ali će se one striktno naplaćivati i niko više neće moći da vara i državu i kupce - rekao je Vesić.

Foto: Telegraf

On je dodao da Grad Beograd u prošlosti nije uspevao da naplati ove naknade jer se odlukom tadašnjeg gradskog rukovodstva Direkcija u spornim ugovorima obezbeđivala menicama za fizička lica i ugovornim ovlašćenjima za pravna lica.

- Nesavesni investitori su tako lako varali Grad jer su fizička lica koja su izdavala lične menice najčešće bila bez imovine, a firme osnovane samo za posao izgradnje jednog objekta su pošto im Grad blokira račun zatvarale i posao nastavaljale preko novih kompanija. Neverovatno je da to niko nije primetio ni pokušao da promeni ovu praksu kada se pokazalo da sve više nesavesnih investitora vara Grad - zapitao se Goran Vesić.

Spisak dužnika možete pogledati OVDE.

(Telegraf.rs)