SELO, BUBE, KRAVE: I još 4 stvari kojih se Beograđani plaše!
Dok šetaju svojim glavnim gradom, Beograđani, visoko podignute glave, ne znaju za strah. Mahom su to samouvereni ljudi, koji su ceo svoj život proveli u prestonici i susretali se sa bezbroj raznih situacija. Videli su i doživeli sve i svašta.
Tuče, visoka stopa kriminala, krađa, ubistva...sve se ovo dešava oko njih, na žalot sve češće. Pored brzog načina života, na šta ih primorava gradsko okruženje, ljudi Beograda imaju veliki broj problema koji ih prate kroz zvakodnevnicu. Baš kao i svi mi, zar ne?
Po čemu se onda njihovi strahovi razlikuju od strahova ljudi koji žive u drugim delovima Srbije? Kao odgovor na ovo pitanje, predstavljamo vam sedam najvećih strahova Beograđana!
1. KRAVA:
Prelepa životinja koja budi dosta straha među stanovnicima glavnog grada. Većina njih je nikada u životu nije ni videla, pa se zgrane kada prvi put nabasa na nju. Muškarci se najčešće uplaše njene veličine - ipak na televiziji ne izgleda tako. Žene se iznenade ili zgroze.
Barem 90% ljudi iz prestonice neće znati da pomuze kravu, Ako ih ostavite u štali, neće se snaći. Jednostavno, neće znati kako da priđu životinji i šta da urade. To je donekle opravdano činjenicom da u gradu zaista nisu imali prilike da uče kako se muze krava.
Kako bi savladali "kravofobiju", savetujemo vam da što pre posetite svog rođaka sa sela i uživate u čarima prirode. Naučićete neke stvari koje niste znali, a ko zna kada će vam zatrebati.
2. BUBE:
Vriska, cika, kao da je smak sveta. Urlanje, panika...ovo su reakcije koje kod Beograđana (čitaj Beograđanki) bude insekti.
- Vidi kolika je!
- Jooooj, izbaci je napolje!
- Aaaaa. Upomoć!
Ne daj bože da nekoj cici iz centra sleti na ruku ili bilo koji drugi deo tela. Odmah će nastati opšta pometnja. Zašto je jedna bubica, koja je sto puta manja od ćoveka tolika opasnost....nije ni nama jasno. Da smo u Australiji, imalo bi više smisla.
3. SELO:
Koristi kao odmor i oporavak od stresa u gradu. Ali, poslovi koji tamo čekaju jednog Beograđana u njemu izazivaju pravi užas. Okopavanje, vožnja traktorom, kalemljenje voća...sve su ovo nepoznati pojmovi, koji bude more nesigurnosti.
Većina ljudi iz prestonice nema pojma kako se bilo šta od poslova na selu radi, a i ne zanima ih.
Prva dva do tri dana im je zanimljivo, a onda se prestrave kada shvate da ide vikend, a da oni nemaju gde da izađu. Tu je i rano ustajanje, uz ciku petlova. Ovo je nekome savršen odmor, ali za većinu ljudi iz Beograda predstavlja pravi izazov : pobeći, odmah pobeći.
4. GUBITAK TELEFONA:
Ovo ne važi samo za Beograd, već za celu zemlju. Ako osoba izgubi telefon, izgubiće i svoj društveno-socijalni život.
Nema više surfovanja po Fejsu, kačenja statusa ili lokacija na kojima se nalazite. Nema stotine slika i snimaka koje ste napravili u poslednjih pola sata, ali nema ni komunikacije.
Ako bi Beograđana pitali čega se najviše plaši - onda je izgubljen telefon definitivno u pra tri odgovora.
5. ODLOŽENA UTAKMICA/ŽURKA:
Za mušku populaciju, pomeranje nekog meča ravno je samoubistvu. Taman su se spremili, obnovivši sve pesme omiljenog kluba, kad ono - ništa od utakmice. Zato većina na dan meča strepi i nije dobro raspoložena, sve dok se ne nađe na mestu događaja.
Isto je kada se radi o dobrom provodu u gradu.
Taman je obukla odličnu haljinu, završila sa šminkom i stiže joj poruka da je sve otkazano.
Stah od otkazivanja bitnog događaja je intenzivan i veliki, pa se ljudi uvek trude da nađu rezervni plan, ako do ovakve situacije dođe.
6. NEPOZNATA SREDINA:
Kao i svi stanovnici grada, i Beograđani se u svom gradu osećaju najsigurnije, kao kod kuće. Međutim, ono što se često dešava je da kada odu u bilo koje drugo mesto, postanu tema tuđih interesovanja, što ih užasava.
Na novoj teritoriji, iako nastupaju samouvereno, ne znaju najbolje da se snađu i jedva čekaju da se vrate nazad.
Obično će u drugi grad otići samo ako ide društvo. U suprotnom - ni u ludilu.
7. GOVOR:
Specifičnost govora na beogradskom području, postaje predmet ismevanja, baš kao što u Beogradu ljudi ismevaju one koji su došli iz unutrašnjosti.
Kada ih neko potkači, zbog rastegnutog " bandeeeera ", nije im ni malo prijatno.
Iako se plaše ovakvih kritika, Beograđani nikada neće odustati od svog načina govora i retko ćete naći nekog od njih ko je prihvatio tuđ akcenat.
Postoji još mnogo strahova u glavnom gradu Srbije. Čega se vi plašite?
(Telegraf.rs)
Video: Selaković na otvaranju 5. Rusko-srpskog kulturnog foruma
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Tamara
Ma kako da ne. Ja selo obožavam bez obzira na to sto su moji starosedeoci Beograda. Sve je to relativno, samo sto najviše ima pokondirenih tikvi pa im sve živo smeta.
Podelite komentar
maki
ja mislim da je obrnuto, zivim na selu, studirao sa u beogradu, mahom ko god mi je dosao iz beograda, ljudima je sve zanimljivo, hoce sve da vide, gori su ovi sto su pobegli iz sela pa se pokondirili
Podelite komentar
Ivan
Koji crni beogradjani,kad je 80% ljudi iz unutrasnjosti,da ne kazem sa sela... Svaki kad izuje opanke i uskoci u cipele,glumi ludilo,a praziluk,viri li viri :)
Podelite komentar