PILOT HEROJ SPREČIO KATASTROFU: Srećan kraj velike drame na nebu iznad Beograda!

Ne zamerite ni putnicima koji su bili unutra ipk je to STRAH.Dobro se zavrsilo i netreba se prepucavati!!!!!

Krenuli smo oko 22 h iz Rima za Beograd umesto 20.45 po redu leta. Osnovni razlog kasnjenja bio je jak vetar na Fiumicinu, Tako nas je obavestio pilot nas zemljak. Rekao je i ime ali sam zaboravio kao i mnoge detalje tog leta. Mnogo toga cu i pomniti za svagda. Zadnjih godina cesto letim tako da mi je poletanje izgledalo malo nestabilno zbog vetra a posle let je bio perfektan. Uspeo sam da odgledam na mom tabletu par klipova skinutih sa youtube o Natasi Krimskom prokuroru zatim isecke iz filma Passion i ponesto "Il Padrino" Zatim smo culi glas stjuardese koja nas je obavestila da cemo u narednih dvadesetak minuta sletetei. Avion je uobicajeno gubio visinu i mozda nekoliko kilometara iznad zone aerodroma poceo je da se trese i tada se naglo uspravio vertikalo i poleteo u visinu, Shvatio sam da nesto nije u redu sa sletanjem i tada se cuo glas pilota koji je rekao da nismo imali dobru poziciju pri sletanju i da cemo napraviti krug i zatim sleteti. Dok je to govorio doslo je ponovo do naglog potresanja aviona i gubljena visine i od tada pilot se vise nije obracao iz cega zakljucujem da to za njega nije bila rutinska situacija Prilikom kruzenja video sam toranj na Avali. U drugom pokusaju sletanja desilo se isto avion je poceo naglo da propada i zatim je sledilo podizanje u vis pod gasom. Sva sedista su bila uglavnom popunjena po mojoj proceni bilo je neki desetak praznih. Kod drugog neuspelog pokusaja italian koji je sedeo do prozora levo od mene a ja sam bio na 22C razgoracio je oci sa nevericom dok je prethodno ceo let mirno dremuckao. Bilo je mnogo putnika iz rusije koji su isli na konekciju za moskvu. Dva momka sa moje desne strane koji nisi ni slusali uobicajene demonstracije pre leta i ponasali se lezerno gledajuci klipove sa mobilnog prepali su se na smrt i zalepili na sedistima. Ja sam pomislio mozda je to stvarno kraj. Il mozda je san. Bilo je tako ruznih snova u kojima me je samo budjenje spasavalo. Medjutim ipak sam u avionu. Podrhtavanje i propadanje se stalno ponavljalo i na memomente sam mislio hajde jos da vidim kako to izgleda. Nekad se javi neka ludacka, samounistavajuca radoznalost. A i bojao sam se. Mesavina osecanja. Onda mi je bilo strasno kad sam pomislio da ce sada beko javiti kuci, da ce ih probuditi i reci Avion je pao..I da ce nekom biti tesko... I onda sam se setio. Kada zatrazite pomoc od Isusa on ne odbija I poceo sam da izgovaram carobne reci Pocelo je treci pokusaj sletanja i ovog puta isao je dole dole. Znao sam da ce biti ok. Mladi rus je vikao iz sve snage kao na utakmici: Davaj davaj davaj.A njegov drug je posle rekao: kako je strasno u tudjoj zemlji poginuti. I onda se zzacuo aplauz olaksanja. Mozda i nije bilo strasno. Mozda je sve bilo deo rutine. Samo ja znam sta se desilo.. A kada smo se

Setih se naseg Steve Popova pilota ..stariji znaju o kome je rec ,jedan od najprofesionalnih pilota koje je Jugoslavija imala a i odlican instruktor kasnije.