Top 5 misterija Beograda (5. deo): Kalemegdan

Ako neki deo grada ima pregršt priča da ispriča, ali i tajni koje čuva, onda je to svakako Kalemegdan.

Njegova bogata životna priča počinje pre dva milenijuma, kada je Flavijeva IV legija odabrala greben na desnoj obali Save za svoje utvrđenje i sagradila rimski kastrum. Ta legija koji su nazivali srećnom zbog brojnih uspeha, upravo tu, kao branik tadašnjeg Rima, podigla je jedno od najsigurnijih utvrđenja tog vremena.

Kasnije su isto utvrđenje mnogi rušili i iznova gradili, ostavljajući u kalemegdanskim zidinama svoj deo današnje prebogate istorije. Učestvovali su kroz vekove u pisanju kalemegdanske priče Vizantinci, despot Stefan Lazarević, Turci i Austrijanci. Turci su jednom delu Kalemegdana dali ime Fićir-baji, što je kovanica od reči koja podrazumeva čoveka koji je zamišljen i druge koja znači breg.

Mnogo toga u vezi s Beogradskom tvrđavom je zapisano u istoriji, ali nažalost, neke priče će ostati zauvek misterije zbog nemogućnosti da se istraži do kraja sve što se krije ispod zidina. Mnoge legende su ispredane o turskom blagu uzidanom u zidove Barutane, baucima u kalemegdanskim lagumima i katakombama, mračnim silama koje vladaju oko "Pobednika", i nikad dokazanoj teoriji u vezi sa tunelom ispod reke koji spaja Kališ sa Zemunom.

Ipak, najveća misterija ovog dela Beograda je Rimski bunar. Iako nam arheolozi i istoričari uporno ponavljaju da to nije ni rimski ni bunar, jer su ga izgradili Austrijanci (od 1717. do 1731), narod je skloniji verovanju u nešto mističnije priče. Tako su ga neki nazivali i "pupak sveta" i verovali da je to mesto odakle je mitski junak Orfej silazio u podzemni svet.

Neki istoričari podsećaju da su Rimljani sproveli vodu čak iz mokroluških izvora, a da je sigurno da su u nekom trenutku pokušali da iskopaju bunar, s obzirom na to da su bili poznati stratezi i neimari. Strategija ih je obavezivala da obezbede snabdevanje vojnika vodom u slučaju da neprijatelj, prilikom opsade, preseče vodovod. Kasnije, pričaju istoričari, on je služio kao silos za žito, pa čak i kao tamnica.

Surove smrti

Neka od najsurovijih ubistava koje Beograd pamti u vezi su upravo sa rimskim bunarom. U zaveri koja se odigrala 1494, kada je Beograd bio neosvojiv cilj Turaka, otkriveno je 37 hrišćana koji su za veliki novac hteli da "prodaju" Kalemegdan osvajačima. Preki sud im je brzo presudio i svi zaverenici su konopcima spušteni na suvo dno bunara. Tek kada su poludeli od gladi, bačeni su im noževi da se međusobno poubijaju i prožderu!

Na dan krunisanja Milana Obrenovića 1882. uhapšene su Jelena - Ilka Marković i Lena Knićanin, jer su na njega pokušale atentat. Ilka je pronađena u zatvorskoj ćeliji ugušena peškirom, a Lena je zatvorena u Rimski bunar. Kasnije je pronađena mrtva, zajedno s ubijenim vojnikom čiji je zadatak bio da je čuva.

Za vreme okupacije, Nemci su istraživali dno bunara, a po nekim pričama, dva ronioca s tog zadatka nikad nisu izronila.

Neki od pronađenih ljudskih skeleta pripisivani su i zloglasnoj Ozni, koja je imala običaj da koristi ovaj bunar.

Rimski bunar inspiracija Hičkoku

Sve je to privuklo velikog britanskog režisera Alfreda Hičkoka kada je posetio Beograd 1964. da obiđe Rimski bunar, koji je za njega, kako je rekao, predstavljao "pravu poslasticu".

I poznati filmski režiser Dušan Makavejev je kasnije snimio film "Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT-a", inspirisan ubistvom u vezi sa bunarom, kada je čovek bacio u njega svoju ljubavnicu.

Put do dubine bunara od 60 metara počinje velikom metalnom kapijom. Dvadesetak metara dugačak hodnik vodi preko 212 spiralnih stepenika do površine vode. Dno bunara nalazi se ispod dna Save, a voda u njemu se najverovatnije slila s platoa Gornjeg grada.

(A. Popović)