DAVIMO SE U ĐUBRETU: U Beogradu godišnje nikne 200 divljih deponija

U Beogradu svake godine nikne oko 200 divljih deponija na kojima građani uglavnom odlažu šut, ali i delove starog nameštaja, kućnih i tehničkih aparata... Najviše otpada ima na prilazima prestonici - pored Zrenjaninskog puta, Ibarske magistrale, Surčinskog i Pazovačkog puta. Međutim, postoje i na Paliluli, Zvezdari, u Zemunu, Novom Beogradu...

Preporučujemo

- Divlje deponije se nalaze na teritoriji čitavog grada, od regionalnih puteva pa do užih gradskih opština. Ima ih na raznim mestima i različitih veličina, a prioritet u njihovom uklanjanju imaće one koje su najrizičnije po zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Najveći problem u nastajanju tih deponija je nesavesno ponašanje sugrađana i kriminalno delovanje nekih pravnih lica koja koriste određene lokacije da bi zaobišli plaćanje pravilnog zbrinjavanja i tretmana otpada. Tokom prošlogodišnje akcije smo, recimo, odneli od 150 do nekoliko hiljada kubika smeća sa divljih đubrišta širom grada - kaže Darko Glavaš, direktor "Beokom servisa".

U okviru velike prolećne akcije čišćenja grada, koja će startovati početkom marta, biće sanirano i priobalje Save i Dunava. Najveći posao komunalci će imati na keju kod kule Nebojše, gde svake zime reka donese gomilu smeća, pišu "Novosti".

Kako bi makar donekle izašla na kraj sa onima koji prave đubrišta, gradska uprava je u saradnji sa Ministarstvom energetike, razvoja i zaštite životne sredine postavila nekoliko kamera u blizini divljih deponija. U toku ove godine, u planu je instaliranje još ovakvih video-nadzora na kritičnim lokacijama.

Foto: Telegraf.rs

VELIKO SREĐIVANJE KNEZ MIHAILOVE

Osim uklanjanja deponija, počela je i vanredna akcija saniranja rupa na putevima. Čim vremenske prilike dozvole, radnici "Beograd puta" "okupiraće" i Knez Mihailovu ulicu. U planu je zamena pločnika na glavnoj gradskoj štrafti. Trenutno je u toku javna nabavka građevinskog materijala, a radnici će sanirati oko 2.500 kvadratnih metara ploča u Knezu.

DIVLJA NASELJA

- Deponije u neformalnim naseljima, gde ima najviše otpada, predstavljaju najveći problem. Radnicima "Gradske čistoće" često je onemogućen pristup tim mestima. Uklanjanje otpada sprečavaju žitelji ovih naselja, a problem je i što mašine ne mogu da priđu gomilama otpada koji se nalazi na uskom prostoru između baraka i udžerica - kaže Glavaš.

(Telegraf.rs)