Ovaj video će vam srušiti sve predrasude o gluvim ljudima u Srbiji! (VIDEO)

Središte problema gluvih i nagluvih osoba u Srbiji je nepostojanje zvaničnog srpskog znakovnog jezika, te otežana komunikacija svakodnevno ojačava diskriminacija i marginalizaciju ove populacije.

Preporučujemo

Problematiku diskriminacije gluvih i nagluvih ljudi u Srbiji na veoma slikovit način predstavili su, kroz interesantan video snimak u okviru kampanje "Pravo na informisanje – I mi imamo pravo da znamo", Centar za orjentaciju društva u partnerstvu sa Asocijacijom tumača srpskog znakovnog jezika.

Projekat ima za cilj unapređenje kapaciteta i osnaživanje članova zajednice Gluvih kako bi aktivno i pod jednakim uslovima učestvovali u društvenom i političkom životu, promociji prava i odgovornosti i doprineli razvojnim procesima na lokalnom nivou.

- Ideja za promo spot je nastala sa željom da se javnosti približi diskriminacija sa kojom se susreću u svakodnevnim životnim situacijama, komunikaciji i informisanju. Iz ugla osoba koje čuju i njihovog snalaženja u zamišljenoj društvenoj stvarnosti gde se komunikacija odvija na znakovnom jeziku zapravo pokušavamo da se zapitamo kako bi svet za nas izgledao u takvim okolnostima samim tim da razumemo koliko je upotreba znakovnoj jezika važna za zajednicu Gluvih, koji, nažalost, još uvek nije u dovoljnoj meri prepoznat i pristupačan – kaže predstavnik Centra za orijentaciju društva Goran Lončar.

Foto: Asocijacija tumača srpskog znakovnog jezika

U Republici Srbiji još nije usvojen zakon o upotrebi srpskog znakovnog jezika iako je njegova izrada započela još 2009 godine. Usled nedostatka odgovarajućeg zakonskog okvira, zajednica Gluvih je izložena različitim formama diskriminacije i nije u dovoljnoj meri uključena u širok spekat društvenih procesa na jednakim osnovama.

GLUVE OSOBE KAO STRANCI U SVOJOJ ZEMLJI: Zvanični znakovni jezik u Srbiji ne postoji! (FOTO) (VIDEO)

- Da biste kao gluva osoba u potpunosti uživali svoja prava, mogli da pohađate seminar, da biste imali jednake uslove za zapošljavanje ili da biste svoj posao obavljali dobro vama je potrebno da možete da komunicirate na svom maternjem jeziku, u slučaju zajednice Gluvih to znači na srpskom znakovnom jeziku.

Za to je neophodno da postoje odgovoarajuća zakonodavna rešenja, da se poštuju međunarodno prihvaćeni standardi odnosno implemetiraju međunarodni dokumenti na koje se država obavezala. Naša uloga je da skrećemo pažnju javnosti na položaj gluvih i nagluvih, ali i da utiče na donosioce odluka da omoguće odgovarajući normativni okvir koji je praćen implementacijom kako bi se položaj gluvih unapredio – ističe Lončar, pa nastavlja:

- Podizanje nivoa svesti je važan aspekt unapređenja položaja ljudskih prava. Svakako da jedan spot ne može da utiče da se položaj u potpunosti izjednači ali je važan instrument u menjanju stavova, otklanjanju društvenih barijera i stvaranju preduslova za veći stepen inkluzije gluvih i nagluvih u društvu.

UN Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom definiše znakovni jezik i izjednačava ga sa govornim jezicima. Zajednici Gluvih je zagarantovano pravo na informisanje na znakovnom jeziku i pravo da na jednakim osnovama u odgovarujaćim formama podrške pristupe informacijama.

Predsednica Asocijacjie tumača srpskog znakovnog jezika Desanka Žižić naglasila je da se u Srbiji nije moguće stručno i formalno usavršavati u profesiji tumača za znakovni jezik. To za posledicu ima vrlo mali broj osoba koje se bave tom profesijom. Kako su  tumači za znakovni jezik sredstvo za ostvarivanje prava gluvih i nagluvih osoba neophodna je edukacija tumača kako bi se povećao standard kvaliteta a samim tim bi integracija gluvih osoba bila potpunija.

Projekat se fokusira na edukaciju i uspostavljanje prve on-line platforme koja će biti dostupna na srpskom znakovnom jeziku i koja će uključiti zainteresovane pojedince iz zajednice Gluvih da preuzmu vodeće uloge u edukaciji pohađanjem treninga za trenere (ToT) u oblasti ljudskih prava i da se pod jednakim uslovima uključe u dalje razvojne procese.

"Pravo na informisanje – I mi imamo pravo da znamo" sprovodi se u Beogradu, Novom Sadu, Kruševcu, Leskovcu i Paraćinu.

(Mihajlo Pavić)