ISPOVEST PORNO-GLUMCA KOJI IMA SIDU: Izgubio sam dvoje dece i majku, svi su me odbacili jer sam HIV pozitivan (FOTO)

Njapre je izgubio majku, a zatim i dvoje dece. Izlaz iz nemaštine i životnih problema mislio je da će pronaći u pornografiji, a onda se njegov život promenio zauvek. Kada je otkrio je da je HIV pozitivan, Đurica Stankov je tada odlučio da će se baviti edukacijom ljudi i pružanjem podrške i pomoći onima koji sa ovim virusiom žive.

Preporučujemo

Pre više od 10 godina, Đurica je radio u pornografskoj industriji, gde je bilo obavezno testiranje na HIV i druge polno prenosive infekcije.

- U periodu pre nego što sam postao HIV pozitivan bio sam angažovan u Mađarskoj. Trebalo je da snimamo novi projekat, cela ekipa je morala da se testira, pa sam tako saznao da sam inficiran. Imao sam šest različitih aranžmana na svakih mesec dana, i na svakih mesec dana sam se testirao.

Upravo onda kada sam završio šesti angažman, dobio sam poziv za novi projekat koji je trebalo da bude vrhunac moje karijere u pornografiji. Bio sam presrećan i onda sam otišao na testiranje sa novom ekipom – počinje priču Đurica Stankov, izvršni direktor AS – Centra za osnaživanje mladih osoba sa HIV-om i AIDS-om.

Foto: Petar Lazović

Prvi rezultat bio je negativan, ali je ponavljanjem testa Đurica stekao status HIV pozitivne osobe. Razlog tome je period inkubacije u kojem virus nije u dovoljnoj koncentraciji pa je nemoguće detektovati ga na testu.

- Onog trenutka kada sam saznao da sam pozitivan ja sam rekao svima najpre partneru sa kojim sam tada bio, a zatim i tetki koja je tu informaciju proširila po familije. Nakon toga, vrlo brzo napravila se selekcija ljudi u mom životu, a najgore razočaranje je kada shvatite da ste diskriminisani od onih od kojih ste to najmanje očekivali - priseća se Stankov.

Pozitivan rezultat na HIV za Đuricu nije bio samo prinudni izlazak iz pornografije, već je na mnogo načina promenio njegov život. Strah i nedovoljno informacija o tome da se sa HIV-om živi učinili su da Stankov upadne u agoniju samosažaljenja, izolacije i depresije.

Foto-ilustarcija: Tanjug/Nenad Milošević

- Najpre ne veruješ šta ti se dešava i počneš da se nadaš da su rezultati greška lekara, na kraju upadaš u agoniju sve dok ne dobiješ konačni rezultat. Kao i svi ljudi u velikoj nevolji, počeo sam da se molim Bogu i da razmišljam gde sam sve pogrešio. U tim trenucima vam svakakve crne misli padaju na pamet, čak sam razmišljao i o samoubistvu jer je pre deset godina HIV bio virus sa kojim se umire. Međutim, nisam mogao to da uradim - prepričava naš sagovornik i dodaje da sebe smatra srećnikom jer je otkrio da ima virus pre nego što se on razvio u bolest.

Nakon što je proveo bezbroj besanih noći, agonija našeg sagovornika završena je pozitivnim rezultatom.

- Kada sam dobio pozitivan rezultat doživeo sam jednu vrstu olakšanja. Više nisam bio u agoniji neizvesnosti. Doduše, tada sam krenuo da osećam veliki strah. Nisam znao kako će se lekari ophoditi prema meni. Imao sam mnogo pitanja a nikome nisam mogao da se obratim za pomoć - objašnjava Đurica i dodaje da je najveću podršku dobio od strane zdravstvenih radnika u Studentskoj poliklinici.

Foto: Petar Lazović

Veliku diskriminaciju doživeo je od strane ljudi koji su inficirani HIV-om. Kako kaže, autostigmatizacija se dešava upravo zato što se "upiranjem prsta u drugog skreće pažnja sa sebe i prikriva svoj status".

- Osobe sa HIV-om najčešće doživljavaju diskriminaciju u ustanovama koje treba da pruže zdravstvenu pomoć. Nakon što im saopštite svoj zdravstveni status jer osećaš moralnu odgovornost, lekari menjaju svoje ponašanje prema vama, često odbiju da vam pruže uslugu uz često osuđivanje, pa čak i vređanje. Često se dešava da zdravstveni radnici ne poštuju privatnost HIV pozitivnog pacijanta, te dolazi do veoma ružnih situacija, prozivki na hodnicima i sličnih situacija - ističe Stankov.

HIV pozitivne osobe ne prijavljuju diskriminacju iz straha da će se saznati za njihov zdravstveni status, pa ovom problemu nema kraja.

U našoj zemlji čak postoji i Krivični zakon koji ima elemente diskriminacije prema obolelima od HIV-a. Naime, određena odredba ovog pravnog akta kaže da će biti kažnjen zatvorskom kaznom onaj ko je svesno nekoga inficirao HIV virusom. Stoga se postavlja pitanje kako se dokazuje da je neko svesno učinio to delo?

Foto: Petar Lazović

Kako kaže, terapija je veoma zahtevna, a glavni problem je u tome što postoji rizik stvaranja tolerancije na lekove.

- Terapija za HIV jeste besplatna ali je najveći problem to što se u Srbiji još uvek koriste lekovi prve generacije koji izazivaju daleko više neželjenih efekata. Drugo, u našoj zemlji postoji jako mali spektar različitih lekova koji se kombinuju u terapiji. Zbog slabe terapije, ljudi sa HIV najčešće veoma loše izgledaju - kaže Đurica, pa nastavlja:

Najteži treutak u mom životu je bio kada sam krenuo da konzumiram terapiju jer sam tada postao svestan šta mi se zapravo desilo. To je bio momenat kada sam se u potpunosti promenio. Ljudi mahom imaju svest da se HIV uvek dešava nekom drugom, a da nisu ni svesni da on može da se dogodi bilo kome – kroz suze poručuje Đurica.

Foto: Milena Đorđević

O svim izazovima koji se nameću osobama sa HIV-om, Stankov je odlučio da govori javno i da pruži potrebnu pomoć i podršku.

- Oduvek sam se bavio aktivizmom, pa je osnivanje AS Centra bio prirodan sled stvari. Sa svojim saradnicima sam 2009. godine pokrenuo ovu organizaciju kako bih mogao da pružim pomoć koju meni niko nije mogao da pruži. Tada smo dobili podršku Omladine Jazasa, Global fonda i Ministarstva zdravlja.

Pored toga, pružamo besplatnu pravnu i psihološku pomoć, pribavljamo smo lekove i dokumentaciju svima koji žele da ostanu anonimni. Ovakav vid pomoć smo pružali posebno mladima koji žive u malim sredinama – priča Stankov i dodaje da su trenutno sve nevladine organizacije koje se bave zdravljem u opasnosti i postoji mogućnost da će prestati sa radom jer je Global Fond završio finansiranje od početka novembra, a država još uvek nije obezbedila neophodna finansijska sredstva.

(Mihajlo Pavić)