ROMSKI OBIČAJI NA NOVU GODINU: Kolju živinu čije glave moraju da budu okrenute ka istoku da bi godina bila uspešna!

Romska Nova godina se slavi od  13. januara uveče do 17. januara. Zove se Vasilica (Vasili) i ujedno je i verski praznik. 

Preporučujemo

Vasilica (Vasili) je praznik svih Roma u Srbiji, a posebno se obeležava u Nišu. Slavi se 14. januara na dan Svetog Vasilija Velikog. To je pravoslavna Nova godina. Iako su stari Romi muslimanske veroispovesti, ovaj praznik slave po tradiciji koja potiče još iz perioda dolaska Turaka na ove prostore, kada su Romi bili pravoslavne veroispovesti.

Za Vasilicu se kolje isljučivo živina: ćurke, guske, kokoške, pevci i drugo. Može da se kolje neograničen broj živine, prema veličini i materijalnom stanju porodice kao i prema broju gostiju koji će biti na slavi, ali je najvažnije da broj zaklane živine bude teko (neparan). Živina se kolje 12. ili 13. januara uveče, neki to čine i 13. ili 14. pre svitanja u zavisnosti od nasleđene tradicije u porodici.

Printskrin: LiveLeak/Yoku

Klanje živine obavlja domaćin sa još jednim članom porodice koji mu pomaže. Živina se kolje satarom na trupcu, pri čemu se glava živine okreće prema istoku. Oni koji obavljaju klanje moraju biti čisti (okupani). Ovaj čin ima karakter obreda i predstavlja ostatke paganskih verovanja kod Roma. Velika je radost da živina bude što deblja jer će, onda se veruje, i godina biti berićetna. Zato se nekada živina kupovala mnogo ranije. Guske i ćurke su se kljukale projenim valjčićima (hapovi), tako da za Vasilicu budu ugojene na diku i ponos domaćina.

U pojedinim starim niškim porodicama, kao i u porodicama leskovačkog kraja, prisutan je prastari običaj da se lome teleće noge za pihtije, pri čemu se peva obredna pesma. Uveče, 12. januara, na trupcu, domaćin lomi teleće noge i peva: “But satipe lelega me dajake me dadaske. Te bićhaven lelega mi kudelja. Zerem phagava lelega te pakhore.“ Pesma se peva ptici štrku, rodi, od koje se traži da pošalje zdravlje i sreću za celu porodicu – u protivnom će joj polomiti krila.

Foto: Marko Todorović

Na Vasilicu, 14. januara, ujutro, sa badnjakom koji je okićen zlatnicima i sa krčagom sa sveže zahvaćenom vodom, položajnik  ulazi u kuću. Kuću prska svežom vodom, a ukućane lupka po glavi okićenim badnjakom i svežnjem novčanica uz čestitku: “Bahtali Vasilica“, kod Arlija, i “Bahtalo Vasili“, kod Gurbeta, što znači: “Srećna Vasilica “, uz pozdrav: “ Ov sasto “ ( Da si živ i zdrav ).

Položajnik je obično neko dete iz komšiluka ili iz rodbine. Ono se daruje novcem i slatkišima. Vodi se računa da ne bude isti kao i prošle godine da bi godina bila srećna i berićetna poput prethodne.

Uveče, 14. januara, pravi se večera. Od jela se za ovu priliku sprema čorba, punjene paprike sa živinskim mesom i podvarak. Pored toga za predjelo se služe i pihtije, a kao desert – tatlije, baklave i ostali slatkiši. Pije se vino i rakija. Prvog dana se na večeru ne zove niko. Slavi se u krugu porodice.

Foto: Tanjug

Romi iz Čair – mahale te večeri pale za stolom pet belih svećica u plitkoj posudi sa brašnom (Za Boga, Vasilicu, večeru, zdravlje i posao). Zatim otvaraju kućna vrata i dozivaju Vasilicu da im uđe u dom rečima: “Avaj, avaj gudlije Vasilice! Ake, isi amen šapatka, marikli…“ ( Dođi slatka Vasilico! Imamo šotku, imamo pitu…).

Na sto stavljaju sve što je pripremljeno za večeru, obavezno uz so i papriku. Zatim se međusobno blagosiljaju gledajući se preko stola: “ Dikheja li man? Dikhav tu. E, Akava berš te dikhea ma, đi berše te na dikhea ma “ (Evo, ove godine te vidim, a dogodine neka trpeza bude tako obilna da te uopšte ne vidim sa druge strane stola).

Foto-ilustracija: Profimedia

Drugog dana Vasilice se odlazi u goste. U mahali se organizuje druženje kod nekog od uglednih domaćina. Okiti se pečeni ćuran i nosi se kroz prostoriju pri čemu se peva šaljiva pesma: “Davaj, davaj Vasilico! Ko služi neka se ne tuži.“ Zatim se pevaju pesme u čast domaćina i ostalih gostiju. Naravno, ništa ne prolazi bez pesme i veselja.

Trećeg dana praznika, pravi se pilav ili pasulj sa živinskom iznutricom za ručak. Mesi se pogača u koju se stavlja zlatnik ili metalni novčić. Za ručkom ukućani lome pogaču. Smatra se da će onaj kome pripadne novčić biti cele godine srećan i taličan što se tiče novca.

(Emilija Cvijanović/ric.org.rs)