EKSKLUZIVNO: Kolumna Aleksandra Tijanića od pre 40 godina... O SPONZORUŠAMA!

Tog 28.decembra prošle godine kao munja odjeknula je vest da je preminuo Aleksandar Tijanić.

Preporučujemo

Svi su bili u šoku, a na večni počinak ispraćen je uz Arsenovu "O,mladosti". Taj dan su se na Novom groblju našli svi njegovi saradnici, prijatelji, kao i nekoliko hiljada građana koji su želeli da odaju počast preminuloj legendi novinarstva.

Na godišnjicu smrti Aleksandra Tijanića  došlo je tek nekoliko desetina ljudi, a čini se da je sećanje na njega počelo da bledi. Telegraf je došao u posed tekstova koje je Aleksandar Tijanić napisao na početku svoje novinarske karijere, a pošto su objavljeni u "Pogledima" u periodu od 1973. do 1974. godine, nigde više nisu prikazani.

Da bi sačuvali njegovo delo i tekstove od zaborava, u nekoliko nastavaka obljavljivaćemo kolumne Aleksandra Tijanića iz pomenutog perioda, kada se potpisivao kratko: "Saša". Njegova stalna rubrika u "Pogledima" zvala se "Zdravo, kako ste?"

"Nikad ne žicam za "KENTAKI" ili "KRIVU" (Drinu), već što mi lova izistinski treba, kapira? Šta oćeš, imam već petnaest godina i žlezde mi rade kao "Energoinvest" u Africi. Moram bre, da se ližem sa mačkama, frajeru jedan.

A uoči samo jedan predračun za lov na plemenitu divljač. Prvo, bre, šta misliš gde može da gepiš ženku - na ulici - prava si dilea. One se skupljaju gde se vrti lova: diskaći, restauranti, rent a kar, boutiQue, a da uđeš tu, bar, bez jednog konja - oljuštio si odmah na početku.

I drži nišan na ovom spisku: autobus za mene i nju do centra i nazad 8,00, ufur u diskać 40,00, piće za celo veče 25,00 i taja za povratak 20,00. Jesi imao anodu iz matematike, saberi se i pomnoži sa 12 puta za mesec dana.

Suma theologije iznosi, stric stricu, oko 100, puta 12 to je 1.200 za mesec. Ja sam, bre, u najboljim godinama, treba da izlazim bar tri-četiri puta nedeljno zbog razvijanja organima i ostalog, jer kada budem omatorio i ušo u dvadesete godine, džaba mi biznis.

A nisi ni obratio pažnju na moju garderobu, slepaću. Ako na sebi nemaš bar čarape i gaćice "made in Italy" ne prilazi ni jednoj maci. Odmah pali upozorenje " vežite se - ujedam". Lebac mi, nekad pomislim - svet je pravljen samo za one sa lovom.

Tako i treba; danas samo glupi i neevoulirani su bez love. Šta ću ja ovom svetu i nacionalnoj privredi kad moram i žvaku da kradem, škola mi primenjuje velespust i ništa me, bre, ne zanima pod horizontom i u prirodi sada ovde znaš, da.

...Ama kakve novine jesi pelcovan. Tu svašta piše - na prve tri strane ljudi se upucavaju, kebaju u inozemstvu, na zadnje dve ljudi se kebaju u domaćinstvu i jedva poslednja strana da nešto piše o fudbalu.

A to ti je život bratanac. Pun stadion JNA, zelen tepih, ti izlaziš u dresu a zlatno lanče izvadiš da se vidi i svi te gledaju i vole. Neki konj te pipne, ti padneš i jaučeš, a ceo stadio grmi "ubi ga". Ja ustanem i cvrc: zakovrnem mu šiju i kažem "nesalomivima" - čiko ovi su me nagovorili i pokažem na stadion.

...Nego bre, što si ti dosadan homo zapijentis, daj pet glava za ovaj story i treba da izvedem ženku u "Mažu", a ti ajd zdravo. AJD.

UPOZORENJE: Zabranjeno kopiranje teksta, delova teksta i fotografija bez dozvole uredništva portala Telegraf.rs

(Telegraf.rs)