GLUVE OSOBE KAO STRANCI U SVOJOJ ZEMLJI: Zvanični znakovni jezik u Srbiji ne postoji! (FOTO) (VIDEO)

Termin "gluv" pokriva spektar onih osoba koje pripadaju kulturi i zajednici Gluvih, kao i onih pojedinaca sa gubitkom sluha koji se pretežno poistovećuju sa preovladujućom kulturom čujućih.

Preporučujemo

Bili smo u poseti Gradskoj organizaciji gluvih Beograda gde smo se bliže upoznali sa položajem gluvih u Srbiji, srpskim znakovnim jezikom ali i radom same organizacije.

Gradska organizacija gluvih Beograda je humanitarna, nevladina organizacija koja pruža pomoć i podršku gluvim osobama u različitim oblastima. Njen cilj je okupljanje gluvih osoba sa teritorije Beograda i integrisanje gluvih osoba u društvo.

Zastupajući gluve osobe pred organima javne vlasti, organizacija se trudi da podigne svest ljudi, da otkloni sve oblike diskriminacije gluvih i podstakne primene domaćih i međunarodnih zakona koji pitanje tretmana gluvih osoba vezuju za oblast ljudskih prava.

- Gradska organizacija gluvih Beograda osnovana je 07. februara 1926. godine i uskoro ćemo obeležiti devedesetogodišnjicu postojanja. Srbija ima veliku tradiciju pružanja pomoći gluvima. Brojimo oko hiljadu članova što predstavlja zaista veoma veliki broj članova – kaže Hari Colja, predsednik organizacije.

Naši sagovornici govorili su i o najčešćim problemima zajednice gluvih, pa je bilo reči o diskriminaciji, pristupačnosti, srpskom znakovnom jeziku.

Najveći problem gluvih ljudi jeste pristupačnost, to što gluva osoba ne može da ostvari komunikaciju niti da obavlja svoje svakodnevne aktivnosti na svom prvom jeziku uz posredstvo tumača.

Aktivista Gradske organizacije gluvih Beograda Mihailo Gordić je izjavio da je njegov maternji jezik - Srpski znakovni jezik. Naveo je da najvažniji društveni akteri ne pokazuju dovoljan nivo svesti u pogledu priznjanja srpskog znakovnog jezika kao ravnopravonog sa drugim jezicima u upotrebi.

- Trenutno u Srbiji ne postoji Zakon koji reguliše upotrebu srpskog znakovnog jezika, niti postoji adekvatna škola srpskog znakovnog jezika, ali bi ta oblast uskoro trebala da se uredi. Drugi veliki problem je to što SZJ nije dokumentovan, ne postoji literatura i nema gde da se nauči, stoga se predvođenjem bavi jako mali broj ljudi, u organizaciji imamo tek 3 tumača znakovnog jezika – objašnjava Mihailo Gordić i dodaje:

Najveći problem predstavlja obrazovanje i zapošljavanje gluvih ljudi. Veliki broj gluvih osoba ima samo niže obrazovanje i jako im je teško da se pod tim uslovima zaposle. Osećamo se kao stranci u našoj državi.

Gluva osoba ne može da obavlja većinu svojih osnovnih dnevnih aktivnosti ili da se sporazume sa svojom okolinom, zatim postoji nepristupačnost u saobraćaju, javnim institucijama, srpski znakovni jezik nije dokumentovan. Ove probleme najviše osećaju mališani koji nemaju priliku da uče i da se usavršavaju kao čujući mališani - ističe Gordić.

Dalje je naglasio da je kvalitetno bilingvalno obrazovanje gluvih jedan od primarnih uslova na putu ka potpunoj društvenoj integraciji i jednakosti zajednice Gluvih.

- U inostranstvu se sve više koristi bilingvalni model obrazovanja, odnosno da deca u formalnm obrazovanju koriste znakovni jezik i pisani jezik države u kojoj žive, dok se oralna metoda koristi individualno - ko koliko može i želi, nije fokus na govoru. U Srbiji je više cilj da se gluve osobe integrišu u čujuću zajednicu a znakovni jezik se samo deklarativno priznaje – kaže Mihailo.

Naš sagovornik naglašava da je potrebno ispromovisati i podržati zajednicu Gluvih kako bi došlo do nekih konkretnijih promena u društvu gluhih osoba.

Predsednica Asocijacjie tumača srpskog znakovnog jezika Desanka Žižić naglasila je da se u Srbiji nije moguće stručno i formalno usavršavati u profesiji tumača za znakovni jezik. To za posledicu ima vrlo mali broj osoba koje se bave tom profesijom. Kako su  tumači za znakovni jezik sredstvo za ostvarivanje prava gluvih i nagluvih osoba neophodna je edukacija tumača kako bi se povećao standard kvaliteta a samim tim bi integracija gluvih osoba bila potpunija.

O značaju znakovnih jezika, Desanka kaže:

- Kada smo priređivali "Smernice za rad sa gluvim i nagluvim osobama", još jednom se potvrdilo da su kulture Gluvih širom sveta vrlo slične. Smatram da je srpski znakovni jezik i kultura Gluvih nešto čime treba da se ponosimo i što treba negovati. Znakovni jezik nije univerzalan, u Srbiji se koristi srpski znakovni jezik.

Internacionalna znakovna komunikacija je sve prisutnija u globalnoj zajednici Gluvih i mladi gluvi ljudi pored nacionalnog znakvnog jezika uče i internacionalnu znakovnu komunikaciju, poput čujućih ljudi, koji pored nacionalng jezika uče i engleski jezik.

(Mihajlo Pavić)