IMA LI KRAJA? Stanarima smrdljivih zgrada zdravlje i dalje ugroženo!

Problem otrovnih, ili kako su ih mediji krstili Smrdljivih zgrada ostao je već neko vreme otvoren, bez izgleda da se reši. Čini se kako za zdravlje, stambeno rešenje i dalji život ljudi koji žive u ovim zgradama niko ne mari.

Preporučujemo

Kontaktirali smo Biljanu Đukanović, predsednicu skupštine stanara u ulici Mileve Marić Ajnštajn 100 i 102 od koje smo saznali da su, u trenutku kada smo pozvali, bila zakazana dva sastanka u Vladi RS, na kojima je trebalo da se razreši postojeći problem.

Đukanovićeva je dalje rekla da su se u anketi koju su kao predstavnici stanara organizovali preko 70% stanara za samo dan izjasnilo da je opcija novih zgrada najprihvatljivije rešenje jer su ukupni gubici za stanare tako najmanji.

- Zbog izmenjene situacije na tržištu, propuštenih prilika u protekle dve godine veliki broj stanara neće biti u mogućnosti da reši svoje stambeno pitanje u doglednoj budućnosti.

Iz tog razloga smo vrlo studiozno napravili procenu koliko bi koštalo rušenje i izgradnja nove zgrade na istoj lokaciji i došli do zaključka da bi to rešenje bilo optimalno i za stanare i za GDS i banke. Stanari dobijaju mogućnost da za 15 meseci nastave svoje živote na mestu gde su sada prekinuti. GDS-u i država pokazuju da im je važnije 200 porodica nego bilo šta drugo, rekla je Đukanovićeva i nastavila

- Banke imaju klijente koji nastavljaju da plaćaju svoje kredite, država upošljava građevinsku operativu, GDS vraća poverenje kupaca... Nema troškova oko stopiranja kredita, hipoteka, troškova koje smo imali prilikom kupovine stanova... Svi bi se odrekli nečeg ali se u ovom slušaju ne bi najveći gubitak svalio na kupce stanova, objašnjeno nam je.

Đukanovićeva je dalje ispričala da se zbog kompleksnosti problema na pomenutim sastancima otvorilo (pre)više pitanja i problema tako da je predloženo da se intenziviraju sastanci u narednom periodu. Procena je da se do 31.12.2014. reše sva pitanja i nedoumice, donesu konačne verzije dokumenata i da se stanari izjasne o opcijama.

Đukanovićeva nam je kasnije poslala pismo u kom nam je detaljno objašnjeno o čemu se na sastanku pričalo, koja će se pitanja potegnuti, na rešavanju čega će se raditi i  u kom vremenskom intervalu. Prenosimo pismo u originalu kako nam je poslato:

Kako smo sa Biljanom  o problemu razgovarali pre pet dana, pozvali smo je da pitamo da li se nešto u međuvremenu promenilo:

- Ništa. Zakazan nam je još jedan sastanak za sutra, pa možda nešto bude. Ništa još nije rešeno.

(Emilija Cvijanović)