Kakva sudbina očekuje beogradski zoo-vrt? (FOTO)

Svaka dobra praksa u beogradskom zoo-vrtu biće zadržana, obećao je 13. decembra direktor "Vrta dobre nade" Gvozden Radenković, istakavši da on u vrtu nije "strano telo", već dvodecenijski prijatelj i poznavalac većine zaposlenih i životinja.

Preporučujemo

Svestan da je došao na mesto jedne izuzetno harizmatične ličnosti, kao što je bio njegov prethodnik, Radenković kaže da postoji nešto što ga izdvaja u odnosu na Vuka Bojovića.

- Ako me nešto stavlja u prednost u odnosu na pokojnog direktora to su godine života, želja i motiv da i ja ostavim svoj trag, makar jednim delom, kao što je on uspeo. Ja sam samo novi direktor, Vuk Bojović je bio jedan", počeo je Radenković razgovor za Tanjug.

U prilog tome Radenković je naveo da je kao prijatelj vrta neke životinje dočekivao na aerodromu i pomagao da bezbedno i sigurno stignu u novo stanište tako da nije imao problem da se brzo uklopi u taj kolektiv ljudi i životinja.

Naglasio je da nema mesta sumnji da će biti održana tradicija nabavki belih životinja, jer je to kuriozitet beogradskog vrta po kojem je poznat i dodao da će one koje su već u vrtu i imaju svoja staništa tu i ostati.

- Prvi korak je nabavka jednog para snežnih, belih leoparda - barsova, koji su ugrožena vrsta i za koje je već završen lep i nov objekat. Očekujemo da u okviru projekta priključenja Evropskoj asocijaciji zooloških vrtova i akvarijuma (EAZA), u saradnji sa njihovim koordinatorom, dobijamo kao donaciju jedan mladi par ovih životinja koji su rođeni u zatočeništvu i ne mogu da se vrate u prirodu", kaže Radenković.

Prema njegovim rečima, to je samo jedna od aktivnosti koje je zatekao i zatim nastavio po svom dolasku u Vrt, a postoje projekti koje je sam pokrenuo poput nabavke para jednogrbih afričkih kamila, u saradnji sa Alžirom.

Zoo-vrt bi mogao da postane bogatiji za još jedan par - očekuje se da na Kalemegdan stignu mladi slonovi, koji će se pridružiti pedesetogodišnjoj slonici Tvigi.

Osim nabavke novih životinja, direktor Vrta naveo je da su i mnogi projekti u toku i do kraja godine najavio preseljenje tapira u njihov novi dom izgrađen po najsavremenijim standardima, sa grejanim bazenom i zidovima, kako bi oponašali klimat prašume, njihovog prirodnog staništa.

Intenzivno se radi na povećanju bezbednosti posetilaca, podižu se dodatne ograde i žice tamo gde je primećena najveća nedisciplina posetilaca koji hrane životinje iako je to strogo zabranjeno.

Takođe, ideja o proširenju vrta i dalje postoji i od velikog značaja bi bilo da dobije još par hektara, s obzirom da je današnjih šest i po hektara nedovoljno.

- Tu aktivnost ćemo nastaviti u daljoj saradnji i po svim procedurama sa nadležnim gradskim službama, pre svega Zavodom za zaštitu spomenika i Beogradskom tvrđavom - rekao je Radenković.

Direktor je najavio donaciju pedesetak životinja alžirskom gradu Mostaganem, za osnivanje novog zoološkog vrta što je praksa koju je započeo bivši direktor, a prema ugovoru koji je Bojović potpisao 23. maja ove godine sa ambasadorom Alžira.

Te životinje, napomenuo je Radenković, neće nedostajati beogradskom zoo vrtu, podsetivši da je slično bilo i u dva navrata ranije, 2008. i 2010. kada je Bojović takođe Alžiru poklonio pedesetak životinja.

Direktor kaže da će ta donacija čak rešiti delom problem prenaseljenosti vrta.

- I domaće životinje su uvek bile predmet donacije, pa tako i životinje koje su poklonjene poljoprivrednicima u Obrenovcu nisu poslate u lanac ishrane, već kao pomoć poplavljenima da sa tim životinjama zasnuju nova matična stada, pošto su svoja izgubili - odgovorio je Radenković na pitanje u vezi sa protestima nekih nevladinih organizacija zbog donacije Obrenovcu.

Da beogradski zoo-vrt ide u korak sa vremenom svedoči i izrada novog veb sajta i android aplikacije, kako bi ubuduće strani posetioci, koji do sada nisu mogli da pročitaju ćirilične table, mogli da dobiju informaciju na svom jeziku o životinji koju u tom trenutku posmatraju.

Opisujući svoj radni dan, direktor kaže da tri puta dnevno lično obilazi svaku životinju kako bi se uverio da je sve u redu, ali se, po sopstvenom priznanju, najviše zadržava kod divljih mačaka.

U to se uverila i ekipa Tanjuga kada je sa prvim čovekom vrta krenula u obilazak - bengalski tigar Kan je na poziv Radenkovića kao kućna mačka graciozno došao do ograde i tiho ga pozdravio iako to, kako kaže direktor, čini znatno glasnije i slobodnije kada su njih dvojica sami.

Kada je čula da se nešto dešava u njenom komšiluku, slonica Tvigi, koja stanuje preko puta Kana, gotovo je istrčala iz svoje kuće i odmah pružila surlu direktoru u znak pozdrava.

Razgovore "u četiri oka" Radenković vodi i sa žutim lavom, koji je odvojen i, kako kaže, pomalo usamljen, pa se zato i trudi da svakodnevno pričaju, a beli lavići su ga posebno osvojili.

- Dva bela lavića su me dočekala dva-tri dana pre mog dolaska u vrt, oni su početkom oktobra došli na svet, a ja u zoološki vrt, pa su mi sa te strane nekako dragi -  rekao je uz osmeh Radenković.

Na kraju razgovora novi direktor kaže da je imao veliku sreću što je došao u sistem u kojem je jedan čovek ostavio svoj snažan pečat na najpozitivniji mogući način u gotovo trodecenijski dugom radu.

- Sa druge strane, to predstavlja i jednu vrstu tereta, jer je reč o sistemu koji ne trpi bilo kakvu naglu i revolucionarnu promenu čak i ako biste možda nešto promenili na bolje. Ako je nešto moguće unaprediti i učiniti boljim, to ćemo sigurno uraditi", ponovio je Radenković obećanje sa početka razgovora.

(Telegraf.rs / Tanjug)