OPREZ: Evo kako vas u kafanama varaju da potrošite što više novca

Institucija kafane je oduvek imala ogroman značaj za Beograd i Srbiju. Od kultrnih dešavanja koja su obeležila istorijska dešavanja nije moguće izdvojiti nešto što nije počelo u kafani.

Preporučujemo

Da su ugostitelji i davnih dana, kao i sada bili "namazani" i koristili sve moguće trikove da navedu goste da ostanu što duže, piju što više, potroše dosta i, naravno, uvek se vrate, svedoče i neki arhivski zapisi koji opisuju kafanski beogradski život.

U razgovoru sa Vidojem Golubovićem, autorom knjige "Mehane i kafane starog Beograda", saznali smo nekoliko interesantnih činjenica o uslužnosti tadašnjeg kafanskog osoblja.

- Veliki broj kafana imao je jedan oblik onoga što mi danas zovemo turšija. To se držalo u kafani i gost koji dođe mogao je besplatno da koristi tu turšiju jer su vlasnici kafana znali da ako gost jede nešto kiselo i slano da će mu se tražiti da pije. A ako mu se traži da pije, znači ostaće duže, i profit kafane će porasti.

Dalje smo saznali da su pojedini vlasnici kafana organizovali u svojim dvorištima smeštaj zaprege i konja, kao i usluge vode i sena kako bi se gosti, pod sjajnim uslovima koji su im obezbeđeni u kafani zadržali što je duže moguće.

- Igranja domina i karata bio je poseban vid zabave. Na ovu ideju su došli da se gosti ne bi dosađivali dok piju, i da mogu da uživaju u svakom trenutku. Organizovano je bilo i igranje bilijara, koje je u drugoj polovini XIX veka bio pravi hit, a i tombola - priča Golubović

Neće nas iznenaditi ni saznanje da su lukavi vlasnici kafana došli i na ideju onoga što lako može da bude preteča taksija - ispred kafana imali su fijakere kako bi se gosti, pijani ili samo umorni, odvezli kuci.

- Opšte je poznato da su prva pozorišta zabeležena u kafanama. Čak, u samom početku naziva pozorišnih grupa su bila vezana za kafanu gde se to odigravalo. Vlasnici kafana su zbog profita pravili male bine da bi se glumci mogli bolje videti, čuti.

Pored toga, prvo čitalište se nalazilo u kafanama. S obzirom da je narod bio nepismen, onaj ko je znao da čita, stajao je na sred kafane i čitao, i objavljivao informacije koje su zapisane, a drugi su slušali. Prvi sajam knjiga bio je 1893. godine i organizovan je u poznatoj Kolarčevoj kafani koja se nalazi na današnjem Trgu Republike, a vlasnik kafane je prilično profitirao.

Jasno je da su vlasnici kafana shvatili da su kafane sjajan način da se zaradi. Zato su u beogradskim kafanama u XIX veku organizovali balove. Svako staleško udruživanje vezivalo se za balove. Prvi zapisani bal je KROMPIR BAL. Kasnije zbog nereda na balovima, svaki bal morao da se prijavi policiji i plati nadoknada za policiju i zdravstvene usluge.

I danas postoje razni trikovi ugostitelja kako bi gosti potrošili što više novca u njihovim kafanama, a svi oni imaju začetak u trikovima od pre dva veka, dok su sada dobili samo novo ruho.

(Emilija Cvijanović)