MISTERIOZNA BEOGRAĐANKA: Otkrivamo ko je devojka koja pravi vratolomije na ulici (FOTO)

Zoranina želja je bila da izrazi svoje neslaganje sa svim negativnim situacijama i pojavama koje su u poslednje vreme obeležile život u Beogradu, na sebi svojstven način – jogom.

Preporučujemo

Kako bi izrazila svoj “bunt”, Minčićeva je jednom prilikom pozvala svog talentovanog prijatelja Lazara Zarupskog, inače fotografa koji je zabeležio set fotografija na svim značajnim lokacijama na kojim je Zorana praktikovala asane.

Po čemu se gerila joga izdvaja kao posebna vrsta joge?

- Drago mi je da se već percipira kao vrsta joge, iako je to u suštini Hatha joga koja se izvodi u različitim gradskim ambijentima. Važno je da napomenem da postoji razlika između fotografija koje smo napravili moj prijatelj, talentovani fotograf Lazar Zarupski i ja, tokom jedne noći i svitanja u Beogradu, od ideje #GuerillaYoga koja me trenutno najviše motiviše.

Naime, plan je da jednom nedeljno počnemo da radimo jogu zajedno, besplatno, na različitim lokacijama u gradu o kojima će svi zainteresovani vežbači unapred biti obaveštavani putem društvenih mreža. Jer život vredi i ima smisla kad radiš ono što voliš i što te pokreće!

Kada i kako si odlučila da se baviš jogom?

- Mislim da je, kako to često biva sa važnim stvarima u životu, joga pronasla mene. Kao devojčica vežbala sam na različitim mestima (SRC Tašmajdan, Stari Dif, Lokica Stefanović,…) jer mi je urođena snažna potreba za pokretom, onim koji dovodi u vezu telo i duh. Nikada ne nisu privlačili grupni ili sportovi sa loptom, veliki sam individualista. Sa nepunih 15 godina do mene je došla knjiga “Joga znanja i zdravlja” čuvene Jasmine Puljo, žene koja je toliko toga uradila za popularizovanje joge u vremenima u kojima je ova drevna disciplina bila prilično stigmatizovana.

Preskočiola sam tada, priznajem, sve one stranice o filozofiji joge i odmah se sa oduševljenjem bacila na vežbe, tj. asane. I tako dan za danom, otkrivala sam sebe u jogi i jogu u sebi. Obuku za instruktora završila sam 2010 kod Dragana Lončara, izuzetnog učitelja i čoveka, i tada postala sertifikovani joga instruktor i član Evropske joga alijanse.

Odakle ti ideja da jogu praktikuješ noću na ulicama našeg grada?

- Dugo me je privlačila zamisao kako bi asane koje svakodnevno izvodim izgledale u kontrastu sa urbanim okruženjem. Negativne stvari koje se u poslednje vreme dešavaju u Beogradu, svakodnevno su pojačavale moju motivaciju da nekako iskažem bunt, ili možda lepše rečeno neslaganje, nepristajanje. Uradila sam to na jedini način koji umem – jogom. I tada su nastale slike koje su stvorile koliko kontrast joge i grada, toliko i sklad.

Na komentare da joga i bunt ne idu zajedno, jer joga teži balansu, pomirenju suprotnosti, što jeste tačno, odgovaram da u vremenima kada se pažnja tako lako generiše oko negativnih, nevažnih, marginalnih ljudi i vesti, joga na ulicama u ovom kontekstu ima funkciju i opravdanje. Ako ovim bar 10 ljudi bude motivisano da ode na svoj prvi čas joge, ja sam već napravila promenu.

Da li je Beograd noću lepši i smireniji za praktikovanje joge nego danju?

- Mnogo volim da pešačim, a posebno uživam u dugim, noćnim šetnjama centralnim ulicama i u miru uspavanog grada, umivenog i tihog. Mislim da tada zaista vidim grad sa svim detaljima koji mi danju promaknu. Ispunjava me poseban osećaj sigurnosti ali i slobode koji imam noću, za razliku od dnevnih aktivnosti kada svi manje više imamo neki zadatak i užurbano se krećemo iz jedne u drugu tačku. Senzibilitet koji mi je blizak prepoznala sam na sjajnim fotografijama Lazara Zarupskog, koje neverovatno dočaravaju sve nijanse, treptaje, način na koji grad pulsira.

Zahvaljujući njemu ispunila sam svoju davnašnju želju da jogu radim noću. Naravno, neke od fotografija nastale su u funkciji promovisanja ideje #GuerillaYoga i plod su neobičnog, gerilskog foto sešna bez vremena za nameštanje, postavljanje stativa, posebnog svetla, tako da ne bih preporučila nikome da radi jogu na sred ulice ili mosta jer smo i nas dvoje pomalo i rizikovali tokom ovog snimanja.

Po tvom mišljenju, da li je bolje praktikovati jogu u studijskom prostoru ili otvorenom prostoru?

- Ja najviše volim da radim jogu pod vedrim nebom, kad god je to moguće, ali rad u toplom, ušuškanom studiju je uvek sigurna opcija i većina ljudi se u takvom ambijentu bolje i prijatnije oseća. Beograd ima tu sreću da raspolaže brojnim mestima na koja se mozete povući i, čak u samom centru ili na 10ak min vožnje od centra, uživati u prirodi i atmosferi koja stvarno opušta i duh i telo.

Mislim najpre na obale reka, jer voda za mene ima veliki značaj a i sam boravak pored vode ima pozitivan uticaj; tu su Kalemegdan, Košutnjak, Šumice, kraj u kome živim, zatim Supernatural park na Adi huji, gde su sjajni ljudi entuzijazmom i predanošću transformisali nekada divlju deponiju građevinskog šuta u ekološki park na Dunavu. Moram da istaknem i svoje najomiljenije mesto gde najviše uživam da radim jogu – terasa jednog novobeogradskog solitera na 14. spratu.

U kakvoj atmosferi praktikuješ jogu?

- Verujte, u najrazličitijim atmosferama! Ovo je baš iskren odgovor, jer u mom studiju u kome držim časove sve je podređeno minimalističkom skladu, bez suvišnih detalja. Prostor je čist, i tople boje i prijatno osvetljenje uz diskretan miris eteričnog ulja lavande dominiraju njim. Tu se osećam dobro, jer je i mojim vežbačima prijatno.

Časove držim i u beogradskim fitnes centrima gde morate napraviti izvesne kompromise, međutim zauzvrat ćete dopreti do ljudi koji se često prvi put u životu se susreću sa jogom. Sa lepšim danima često sam napolju, ali kada okolnosti tako diktiraju i hotelska soba može biti sjajno mesto za jogu. Sve što vam je potrebno su volja i želja.

Da li je potrebno prethodno biti u fizičkoj formi da bi se neko bavio jogom?

- Ne. To je nešto na šta želim da skrenem pažnju, jer često čujem “nije joga za mene, suveše sam gojazan, nefleksibilan, kondicija mi je loša, sedim po ceo dan, nemirnog sam duha, pažnja mi luta...” Joga je za svakoga, a naročito ljude koji previše sede a premalo se kreću, što nam je svima zajedničko. Joga je pravi način da postepeno, osluškujući svoje telo, bez sile i žurbe steknemo gipkost, fleksibilnost ali i snagu, stabilnost; da se ponovo dobro osećamo u svom telu i svim organima omogućimo optimalno dobro funkcionisanje.

Na koji način bi afirmisala ljude da krenu da se bave jogom?

- Najvažnija prednost joge je što nas na nepogrešivo ispravan način vraća pravoj prirodi zdravlja, koje je ugroženo sa raznih strana, a osnov je za sve sto želimo da budemo ili postignemo. Zdravlje počinje sa stabilnošću i snagom tela, koje se produbljuje na emotivnu stabilnost, koja opet vodi jasnoći uma, mudrosti i konačno razotkrivanju same duše, tako zanemarene u ovim brzim vremenima. Telo i duša ne isključuju jedno drugo, naprotiv.

Veliki Patanđali je rekao da asane, joga položaji, telo čine savršenim, lepim, elegantnim, snažnim, kompaktnim i poput dijamanta čvrstim i brilijantnim. Ja želim da provedem život u takvom telu. Počnite da ga izgrađujete i vi, redovnim praktikovanjem joge, dan za danom, kod proverenog instruktora, bez predrasuda i otkrivajte kako se događaju promene. Jer joga je disciplina koja oplemenjuje i vitalizuje sve nivoe čovekovog postojanja.

Ako ste, npr, vrlo razgibani i lako zauzmete neki zahteven polozaj, to nije joga ukoliko polozaj nije pracen osecajem stabilnosti i udobnosti, a vaša pažnja razasuta negde po prostoru. Vežbanje uz punu, budnu, aktivnu pažnju je napredna joga, bez obzira na to koliko je lagan položaj; vežbanje rasute pažnje je praksa početnika, bez obzira na to koliko je položaj napredan - završava za Telegraf priču Zorana Minčić.

(Mihajlo Pavić)