DISKRETNI HEROJI: Volonteri su uvek tu kad treba pomoći, a ne traže ništa zauzvrat

Program Ujedinjenih nacija za volontere stvoren je 5.decembra 1970.godine  i od tog momenta pa nadalje, svet je bogatiji za neverovatno veliki broj individua koji se, iz humanosti, dobre volje, nesebičnosti, moralnih i društvenih satisfakcija i bez novčane nadoknade okreću volonterskom radu kao vidu doprinosa sveopštem dobru. Svakog 5. decembra slavi se Svetski dan volontera.

Preporučujemo

Volonterski rad razgranan je na više oblasti - socijalna pomoć, deca i mladi, turizam, obrazovanje, umetnost, kultura i sport, zdravlje i posebne potrebe, zaštita životne sredine, pomoć ugroženima u materijalnom, psihičkom i emotivnom smislu, i sl.

Kroz volonterski rad, volonteri proširuju svoja iskustva, stiču nova znanja, upoznaju nove ljude koji dele njihova interesovanja, i, iznad svega - doprinose onome što smatraju da je "viši cilj".

U Srbiji, termin "volonter" i "radnik na probnom radu" su često pomešani termini i od strane poslodavaca i kandidata.  S toga, bitno je razumeti razliku između ova dva.

Volonteri su individue dobre volje koji za svoj rad ne očekuju nikakvu novčanu nadoknadu, osim one određene Ugovorom od strane organizacije u kojoj taj volonter radi. Ove novčane nadokande se svode na obezbeđenu hranu, smeštaj, putne troškove i slične izdatke koji su isključivo o trošku volonterske organizacije.

Nikakva vrsta plate se ne daje niti je krajnji cilj volontiranja novac nego pomoć i doprinos u sveri onoga za šta je volonter zainteresovan i oblasti za koju se prijavio. U Srbiji, volontiranje je regulisano Zakonom o volontiranju koji je dostupan svim volonterima u svakom trenutku kako njihova prava ne bi bila ugrožena.

Osoba može da ostane volonter čitav život, dakle, ne postoji vremensko ograničenje niti zakonska regulativa koja volonterima propisuje "vreme služenja". Motivi za volonterski rad izraz su visoke svesti i spremnosti da se odgovori na potrebe drugih i unapredi život u svojoj zajednici kao i u zajednicama sa kojima vololonteri imaju priliku da sarađuju tokom radionica.

Za razliku od volontiranja, probni rad je deo pripreme za rad u određenoj firmi, tačnije, period testiranja osobe da li je odgovarajuća za poziciju na koju je konkurisala. Zakonom o radu Republike Srbije (“Sl.glasnik RS “,br.24/2005,61/2005,54/2009 i 32/2013) regulisan je probni rad u članu 36. Probni rad, u odnosu na volontiranje, očekuje novčanu nadoknadu  i ima limitiran vremenski kontekst.

Dalje, probni rad može trajati najduže šest meseci, a od poslodavca se očekuje da pripremi ugovor o probnom radu koji se zaključuje pre stupanja na posao i u kom se navodi visina novčanog iznosa koji će osoba na probnom radu dobijati. 

Dakle, za razliku od volontiranja, probni rad ima rok trajanja i cilj mu je zaposlednje. U probnom periodu, poslodavac je dužan da isplaćuje platu kao i da uplaćuje doprinose za socijalno osiguranje licu koje se nalazi na probnom radu. Tokom volontiranja, ovo nije slučaj.

U razgovoru sa Nikolom Rajičićem, Načelnikom u Sektoru za saradnju sa omladinom Grada Beograda, upućen je poziv poslodavcima da shvate bitnost volonterskog rada, da ovakva vrsta zalaganja mora da bude dobra preporuka za poslodavca, koji će u volonteru prepoznati pouzdanu i preduzimljivu osobu.

- Ono što bih posebno naglasio, i iskoristio priliku, jeste da pozovem sve potencijalne poslodavce i institucije da u okviru svog delovanja organizuju mehanizme volonterskog rada i stručnih usavršavanja u vidu praksi. Ovde bih posebno naglasio da volonterizam i praksa nisu isto. Volonterski rad može biti praksa, ali ne i obrnuto. Identično je i u odnosu volonterski-probni rad. Volonterski rad mora da nađe posebno mesto kada je reč o vrednovanju, bilo na fakultetu u vidu dodatnih ESPB bodova, bilo prikom konkursa za posao.

Da humanost nije nestala i da i dalje ima ljudi koji se brinu i za tuđu dobrobit, svedoči podatak da se svaki treći čovek u svetu se bavio volonterskim radom. Kako je pokazala globalna studija "Glas ljudi", naša zemlja se nalazi na čak 45. mestu svetske liste, što je vrlo pohvalan podatak.

S obzirom da su organizatori volontiranja dužni da Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike dostave godišnji Izveštaj o volontiranju, od Ministarstva smo dobili sledeće podatke:

Srbija je, takođe, po broju volontera druga u regionu, sa 16 odsto ispitanika koji su u proteklih 12 meseci radili za neku neprofitnu organizaciju bez nadoknade ili plate.

Na prvom mestu su naši susedi Bosna i Hercegovina. Verovali ili ne, još jedan naš sused drži zanimljivu poziciju kada je volontiranje u pitnju, a to je Bugarska - sa najmanjim brojem volontera i u regionu i u svetu. Svega 5 odsto ljudi volontira u toj zemlji.

(Emilija Cvijanović)