Telegraf u Birou za izgubljene stvari: Da li ste i vi nešto izgubili?

Ključevi za kola, novčanici, mobilni telefoni, dečja kolica, koferi, gipsani stubovi u boji zlata, diploma s Fakulteta političkih nauka, samo su neki od predmeta koji čekaju svoje prave vlasnike u beogradskom Birou za izgubljene stvari.

Ovaj Biro, jedini u Beogradu, postoji više od 40 godina u okviru opštine Stari grad. Ipak, vlasnici izgubljenih stvari podignu samo 30 odsto onoga što izgube, bilo da su u pitanju dokumenta ili nešto drugo.

U kancelariju Biroa, koja se nalazi u Makedonskoj ulici, ulazi se sa ulice. Imali smo utisak da ćemo ući u nostalgičnu i pomalo bajkovitu prostoriju, nalik nekoj starinarnici pretrpanoj zaboravljenim kišobranima i nikad pronađenim sitnicama, ali smo se obreli u veoma modernoj kancelariji. Nema paučine u uglovima, nameštaj jeste jeftin, ali je nov, a na stolu su dva kompjutera. Za jednim od njih sedi Milanka Milovanović (57), koja je tu da pomogne da izgubljene stvari pronađu put do svojih vlasnika.

Beogradskom Birou za pronađene stvari kao "izgubljeno-nađeno" najčešće se, naravno, prijavljuju dokumenta. Ipak, bilo je tu i motora, bicikala, megafona, noževa, sekira, kilograma šljiva, pa čak i jednog čamca.

- Procedura prijave je takva da građanin dođe u Biro s predmetom koji je našao i ne daje izjavu, niti je dužan da saopšti svoje ime, a niko ga ne pita ni gde je našao predmet koji je doneo. Bez obzira na ovakvu proceduru, Beograđani ne dolaze do Biroa da prijave pronađenu stvar, ali zato veoma često svrate u nadi da će tu pronaći nešto što su izgubili - kaže Milanka dok nam pokazuje gipsane stubove u boji zlata.

Prostorije Biroa pune su ličnih isprava, koje putem redovnih isporuka stižu bar jednom mesečno iz beogradske Pošte broj 6. Ta pošta na nivou celog grada prikuplja zaboravljene stvari, a Birou šalje isključivo izgubljena lična dokumenta. Sa aerodroma "Nikola Tesla" stižu predmeti iz izgubljenog prtljaga ili zaboravljene stvari u avionu.

- Sa aerodroma stižu definitivno najzanimljiviji predmeti. Među izgubljenim stvarima nalazilo se više ženskih tašni, bicikala, dečjih kolica, ali i zlatno obojeni gipsani stubovi - priča Milanka.

Svako ko traži zalutali predmet mora detaljno da ga opiše, jer tako nesumnjivo dokazuje da je njegov vlasnik. Milovanovićeva ističe da je od svih predmeta za godinu dana samo 15 odsto došlo do vlasnika. Pravilo je da ovde predmeti stoje do godinu dana, a da posle toga idu na licitaciju.

Ko zna, možda će se neko, kada ovo bude pročitao, setiti da je pre nekoliko godina na aerodromu zaboravio dva stuba kojima je želeo da ukrasi terasu ili dvorište. Ili da svoju diplomu s Fakulteta političkih nauka može da podigne u Birou za igubljene stvari, ma koliko to blesavo zvučalo.

Biljana Tasić / Foto: Vladimir Lukić