BRAVO LEKARI I MAME: Od 35 trudnica sa HIV, nijedna beba nije zaražena!

U duhu Svetskog dana borbe protiv side pokrenuta su mnoga pitanja i diskusije u vezi sa tematikom, traženi i dati odgovori, a šira i uža javnost podstaknuta je na redovno testiranje virusa HIV, kao i na prevenciju kako do zaraženosti ovim virusom uopšte ne bi došlo.

Preporučujemo

Ovoga puta nas je interesovalo šta možemo da saznamo o ugroženosti beba čiji su roditelji, ili jedan od roditelja, zaraženi HIV-om, kako te bebe žive, da li su prekidi trudnoće česti, kako se održava trudnoća HIV-om zaraženih majki, i sl.

Zaposleni u GAK Narodni front su nam ljubazno izašli u susret i spojili nas sa specijalistom ginekologije i akušerstva u ovom porodilištu, doktorom Bojanom Vasićem koji nam je dao odgovore.

Koliki je rizik bebe da "nasledi" HIV od majke i postoji li način da se to spreči?

Ukoliko ne znamo da je majka HIV pozitivna ili, ukoliko znamo, a žena ne prima nikakvu terapiju i ne prođe program prevencije vertikalne transmisije, po literaturi je rizik 35, 36% ukoliko i doji bebu. Ukoliko žena prima adekvatnu terapiju, rizik je po savremenoj literaturi manji od 2%. Na desetogodišnjem nivou koliko naš centar radi, od oko 35 trudnica koje smo porodili, nemamo nijednu HIV pozitivnu bebu. Dakle, od majki koje su prošle program prevencije vertikalne transmisije, nijedna beba se nije rodila sa HIV-om.

Kako se održava trudnoća kod žena testiranih pozitivno na HIV? Da li se i ako da, kako, to održavanje trudnoće razlikuje od redovnog?

Kada smo počinjali, pre desetak godina, polazište je bilo da održavanje trudnoće osoba sa HIV-om moglo da se radi svugde. Danas, na sreću, nije tako - te trudnoće imaju svojih specifičnosti, a svaka nova trudnoća nosi nekakva nova saznanja koja mi dobijamo. Ovu vrstu trudnoća defintivno tretiramo kao trudnoće visokog rizika. Ovog trenutka jedini centar koji se bavi time je klinika Narodni front u okviru koje postoji centar za tretman pozitivnih žena, a među njima su i HIV pozitivne trudnice.

Koji je procenat žena koje, kada saznaju da su trudne a imaju HIV, abortiraju?

U proteklih deset godina se taj procenat značajno promenio. S obzirom na visok stepen informisanosti kod žena, sve žene su motivisane da rađaju i odnos koji je trenutno važeći za Srbiju je da od četiri trudne žene, tri rode dete dok jedna abortira.

Imamo jedan prekid trudnoće godišnje, i uglavnom su ti prekidi, na osnovu mog iskustva, kod žena koje već imaju decu. Retko kada se dešava da je HIV status motiv žene da prekine trudnoću, s obzirom da sada postoje terapije, da se sada sa HIV-om živi decenijama kao sa nekom običnom bolešću, i da imamo mogućnost prevencije da beba ne dobije HIV. Mi ne savetujemo ženu na abortus, samo iznosimo mogućnosti koje ima, a krajnju odluku donosi žena.

VANTELESNA OPLODNJA U SRBIJI: Sve što je potrebno da znate o dobijanju potomstva

Kako se postupa sa decom koja naslede HIV, u smislu terapije, pripremanja za ostatak života, itd?

Protokoli za tretman beba traju od samog rođenja. Već u porodilištima postoji pripremljen sirup leka koji se zove AZT, i to je pedijatrijski deo. Onog momenta kada beba dođe u porođajni boks,  počinje tretman sirupom leka koji je anti-retrovirusni lek i te bebe prolaze kroz određeni pedijatrijski protokol.

Ono što je značajno i bitno znaiti je da konačnu dijagnozu da je beba negativna, ne možemo postaviti pre nego što beba uđe u 15. mesec života. Iako imamo mogućnost i radimo specijalne PSR metode koje se rade neposredno po rođenju, postoji protokol tačno kada se radi, ali konačna dijagnoza da je beba negativna je tek sa 15 meseci bebinog života kada se radi ELISA test.

Koliko je trenutno beba sa HIV-om u Srbiji/Beogradu?

Mi u GAK Narodni front nemamo nijednu HIV pozitivnu bebu od majki čiji status smo znali, i koje su prošle odgovarajući tretman. Izvan GAK Naroni front tih beba ima, i to su bebe onih majki koje nisu znale svoj HIV status, i gde je naknadno utvrđeno da je pozitivna.

Tako je kod nas bilo pre 20 godina - tek kada se porodi se žena i ispostavi se da beba nije dobro, urade se ekstenzivne analize i utvrdi se da je pozitivna, pa onda retrogradno dođemo do toga da je i majka pozitivna.

Zato, mi želimo sve trudnice da testiramo, da isključimo tu mogućnost, ili da, ukoliko su pozitivne, primenimo za adekvatnu terapiju i dobijemo bebu koja je negativna na HIV.

Postoji li neki zanimljiv podatak koji biste mogli da podelite sa čitaocima?

Ono što je vrlo zanimljivo i što se dešava u poslednje vreme su takozvani različiti parovi, odnosno parovi sa različitim HIV statusom. Parovi sa različitim statusom su oni gde je jedan od partnera pozitivan, drugi je negativan.

Kada nam je žena pozitivna, a muškarac negativan, oni dolaze kod nas pre trudnoće, kada je na redu da dobiju bebu. Tada je vrlo bitno napraviti dobar program i koncept čitave trudnoće. Situacije koje su nama izuzetno komplikovane su kada je muškarac pozitivan, a žena negativna. To je nešto čime se u poslednje vreme dosta bavimo, i to vrlo uspešno.

Dosta parova iz regiona šalju svoje trudnoće kod nas, posebno iz bivše Jugoslavije jer imamo nekoliko zanimljivih trudnoća koje uspešno održavamo.

HIV više nije prepreka za stvaranje porodice?

Apsolutno ne, čak naprotiv. HIV pozitivne žene su u tome prepoznale motiv. Kad ženi neko saopšti da ima bolest koja je, pri tome, okarakterisana na način na koji jeste , život joj se okrene naopačke.

Te žene koje dolaze kod nas u ordinaciju, koje su depresivne, suicidalne, koje nemaju motiv ni za šta, odbačene i od porodice i prijatelja i sredine, saznanjem da su trudne odjednom dobiju motiv, otvaraju im se nova vrata i odjednom život dobija smisao.

Divno je videti posle pet, šest meseci trudnoće kako se žena revitalizuje i vraća u normalne tokove, i shvata da je HIV samo stvar sa kojom treba da nauči da živi.

(Emilija Cvijanović)