Nazalost i invalidi su diskrimisani u nasoj sredini, prvo po brojnim peprekama, nemogucnosti da koriste javni prevoz sami, pa do pogleda obicnih gradjana.
Najbolja zemlja koja ima razvijen sistem za kretanje osoba sa invaliditetom je Amerika. I ne samo to, njihova deca u skolama se obavezno susrecu sa vrsnjacima koji imaju problema u razvoju, ili imaju neki drugi invaliditet, na taj nacin osobe sa svim vrstama invaliditeta su odlicno prihvacene u drustvu. Omoguceno im je da se osecaju kao i svi drugi ljudi, niko ne bulji u njih, priticu im u pomoc, obavljaju sve poslove jednako kao i drugi.
Verujte moj prijatelj iz Sarajeva koji je u invalidskim kolicima,tamo, svako vece ide u klubove - jer je tamo obavezno da i klubovi imaju rampe, a kad udje nepoznate devojke djuskaju oko njega i sa njim! On se tamo oseca kao ljudsko bice sa normalnim problemima, ima devojke, radi, a dok je ziveo u Sarajevu nije mogao sam da izadje iz kuce i bio je u depresiji konstantno.
Iskreno za sve ovo potrebna je edukacija drustva od malih nogu i premoscivanje prepreka!
moj muž je od onih nevidljivih invalida, koji ne mogu ni na ulicu da izađu, jer još nemamo lift a ima i puno sepenika do stepeništa... sami smo nas dva invalida... nemamo nikakvu pomoć jer nemamo još 65 godina...
Da,i ja sam osoba sa invaliditetom,tesko sam pokretna,ali prakticno sam zarobljena na spratu jedne od zgrada u samom centru svog grada.Prakticno ja sam osoba koja ne postoji,nedavno sam zbog problema sa ocima morala na neki pregled u Leskovac,sanitet me odvezao,ali ja sam ostala tamo,a kad je trbalo da se vratim za Vlasotince,lekar koji je se za Vlasotince sanitetom vratio sam sa medicinskim tehnicarem,odbio je da poveze sestru i mene,posto niko nije dolazio po mene,sestra je dala,a srecom je imala,hiljadu dinara za taksi kako bi se vratile kuci.Da sve bude jos tuznije u celoj prici,doktor Kitanovic,iz Vlasotinca,koji je odbio da nas vrati je specijalista urgentne medicine.Sta reci na sve,kad i doktor odbija da pomogne,barem kod nas u Vlasotincu je takav slucaj.Nemam prava ni na rehabilitaciju u nekoj od banja,ni na sta,zivim inace sa majkom koja je u godinama,i koja mi jedina pomaze,pa zamislite kakav je to zivot.Ona sa sedamdeset i kusur,ja sa cetrdeset i kusur,osobe koje prakticno kao da ne postoje,svi okrecu glavu pred nasim problemom,najblaze receno sramota za celo nase drustvo.
Ja sam osoba sa invaliditetom.koristim elektromotorna invalidska kolica za kretanje.Još veći problem sa arhitektonskim barijerama imaju osobe sa invaliditetom koje koriste elektromotorna kolica.Osnivač sam i predsednik udruženja osoba sa invaliditetom i unazad 15 godina se borim za uklanjanje svih barijera u našoj zemlji ali sa našim političarima imamo najviše problema jer su oni prvi kod kojih treba da se razvije humanost i saosećanje,Svaka čast ovim mladim ljudima.Srbija moze ići napred samo ako imamo ovako saosecajnu i humanu omladinu.
nazalost surova istina je moj muz je kolicima ranjen u ratu zivimo vec 20 godina tako mogla bi knjigu da napisem o tome sta smo prezivjeli i pogtovo sto ljudi u cudu gledaju jer smo uspjeli djecu da dobijemo izgleda Bog na jednoj strani uzme na drugoj da ali istina je da drzava ili drustvo jako malo vodi brige o invalidima mene najvise razocarava cinjenca da niko nepomisli da se slicna sudbina njemu sutra moze da desi i koliko je prevelika ta prepreka od 10 cm
ja imam sina sa cerebralnom paralizom ja ne umem da recima opisem poglede ljudi kas nas vide ne secam se da ga je iko pomazio ili da mu se obratio za 15 godina a cak su naglas govorili ne daj boze nikom i pomerali se sa mesta.
Izgleda EU jos nije trazila to kao uslov za ulazak u EU. Nadam se da ce se to popraviti uskoro. Ya pocetak, treba pricati o tome na partijskim sastancima. To bi mogao da bude veliki poen na izborima, nazalost, samo ako neko prepozna to kao dobru glasacku skupinu. A nije mala.
Pohvalano da se neko setio da pise na ovu temu.Nisam invalid, ali se cesto pitam kako ti ljudi opstaju u ovom gradu u kome nemaju sluha za njih oni koji bi morali.Slazem se da treba imati biciklisticke staze, ali mislim da je veci prioritet uraditi rampe na prelazima,ulazima u prodavnice,razne institucije,.....Pa zar je tako veliki problem da se propise da novogradnje moraju da uz stepenice imaju i rampu?!
Odlicno je ovo sto su uradili ovo dvoje. Nazalost uvek postoji neko ali. MEDJUNARODNO UTVRDJENA TERMINOLOGIJA SU OSOBE SA INVALIDITETOM. Da li je posebna potreba da neko ustane iz kreveta, ode do toaleta? Ne naravno. Te uobicajene i normalne radnje se samo zadovoljavaju na drugaciji nacin. Znaci OSOBE SA INVALIDITETOM. Posebna potreba je nosenje Italijanskih cipela, nekih parfema itd itd
Dodje mi da placem iako nisam invalid.Imam problema sa kicmom ali ovi ljudi svaki dan imaju borbu.Obicno ustajanje i smjestanje u kolica su vec podvig,a nama je to normalno jer ni ne razmisljamo o tome
U CELOJ OVOJ PRICI NISAM SHVATILA KOJU POSEBNU POTREBU JE IMAO MOMAK U KOLICIMA.SVI MI,KORISNICI INVALIDSKIH KOLICA,IMAMO ISTE POTREBE KAO,KAKO DEVOJKA U TEKSTU RECE,NORMALNI LJUDI,SAMO NAM NIJE OMOGUCENO DA IH OSTVARIMO.HVALA OBOMA NA TRUDU,LEPO JE DA SU SE SETILI DA ISPROBAJU DELIC NASEG ZIVOTA.SRDACAN POZDRAV DRAGANA.
Isto je i sa kolicima za bebe. Niko nece pomoci, a kad vide znaju i da prostrele pogledom. Sa otprilike potekstom sta ce ova ovde. I prezir. A rampe nigde.
Invalid sam bez obe noge i veoma retko izlazim iz kuce. Imam i kolica ali ako trebam da odem kod lekara ili naneki sportski ili kulturni dogadjaj nisam u mogucnosti jer u mom gradu ne postoji neko prevzno sredstvo sem u privatnoj reziji a onda su potrebne bar 3 osobe za pomoc. Hvala autorima ovog teksta sto su skrenuli bar malo paznje i na nas u kucnom zatvoru i to bez sudske presude.
DONETI ZAKONE, HOCEMO U EVROPU?
Kako se ovde politicari ne ugledase na "EVROPSKE STANDARDE", a ne kada kazu npr "placamo najjeftiniju struju u regionu"...
Ne,ne,oni ih na zapadu sprovode.....imamo i mi zakone,a kada se sprovodi i najgori zakon da neki rezultat!!Mi ih ne sprovodimo,ili ih sprovodimo selektivno!?
Kad vidim invalida u prolazu ponasam se kao da sam videla zdravu osobu,pogledam u prolazu i nastavim svojim putem..jer znam da nije lepo da "buljimo" u nekog,kamoli ako nije kao ostali.. a da im zatreba pomoc,rado bih pomogla.. e sad ne znam,po misljenju ove devojke,jel problem sto ne "buljimo" u invalide?
Ja Sam invalid u kolicima, I stvarno je tesko opisati nekom u kakvoj se situaciji nalazis, iako oni probaju Da shvate, mogu samo Da pokusaju. Ljudi koji Ne znaju, invalidi u kolicima iako izgleda Da je Mozda lako gurati stolicu varaju se. Nek je uzbrdica 5cm visoka malo Ko ce moci Da se popne. Sve zavisi do invaliditeta. Recimo pre no Sto Sam postao invalid, sedeo Sam pre u kolicima, em Sto je bilo zabavno em Sto je bilo lako, jer Sam Imao mogucnost Da upotrebim sve misice u telu sa kojim zdrava osoba ima na raspolaganju. A sad, recimo vecina invalida nema funkciju misica od prsa na dole i polovinu ruku, recimo bez tricepsa. Kvadriplegicari poput bivseg golmana zvezde. Nije u stanju da stisne saku i time gubi mogucnost da kontrolise kolica stim sto jedino ima upotrebu bicepsa. A treba da pokrece celu tezinu svog tela. Zamislite kako je njemu tesko kad recimo mogucnost da on prodje sa kolicima preko hemijske olovke su ravne 20%. A zamislite yek onda kakvi su nasi putevi puni rupa i ko zna sta. Sedi i placi nista drugo ne preostaje.
Jezivo,jezivo,uzasno,da prilikom arhitektonskog i urbanistickog planiranja,retko ko planira i osobe sa invaliditetom.Nijedan moj projekat nije prosao bez pazljivo analiziranih njihovih potreba.Pored ovoga,skoro nijedna zdrada nema protivpozarni izlaz.Smatram da su arhitektura i urbanizam humani pozivi,jer je mera svih stvari CHOVEK,a ne novac i zadovoljstva pojedinih.
TUGA JEDNA A VERUJEM DA MAJSTORI KOJI PRAVE TROTOARE IVICNJAKE PRELAZE NISU NISTA KRIVI ZA TO VEC NJIHOVI NADLEZNI KOJI NEOBRACAJU PAZNJU A TO JE TAKO MALO A ZA TE LJUDE OGROMNO JA VOZIM BICIKL PA ZDRAV I PRAV NAILAZIM NA TESKE PREPREKE A ZA NJIH SAMO MOGU DA ZAMISLIM
Iva
Nazalost i invalidi su diskrimisani u nasoj sredini, prvo po brojnim peprekama, nemogucnosti da koriste javni prevoz sami, pa do pogleda obicnih gradjana. Najbolja zemlja koja ima razvijen sistem za kretanje osoba sa invaliditetom je Amerika. I ne samo to, njihova deca u skolama se obavezno susrecu sa vrsnjacima koji imaju problema u razvoju, ili imaju neki drugi invaliditet, na taj nacin osobe sa svim vrstama invaliditeta su odlicno prihvacene u drustvu. Omoguceno im je da se osecaju kao i svi drugi ljudi, niko ne bulji u njih, priticu im u pomoc, obavljaju sve poslove jednako kao i drugi. Verujte moj prijatelj iz Sarajeva koji je u invalidskim kolicima,tamo, svako vece ide u klubove - jer je tamo obavezno da i klubovi imaju rampe, a kad udje nepoznate devojke djuskaju oko njega i sa njim! On se tamo oseca kao ljudsko bice sa normalnim problemima, ima devojke, radi, a dok je ziveo u Sarajevu nije mogao sam da izadje iz kuce i bio je u depresiji konstantno. Iskreno za sve ovo potrebna je edukacija drustva od malih nogu i premoscivanje prepreka!
Podelite komentar
vesna Pistruin
moj muž je od onih nevidljivih invalida, koji ne mogu ni na ulicu da izađu, jer još nemamo lift a ima i puno sepenika do stepeništa... sami smo nas dva invalida... nemamo nikakvu pomoć jer nemamo još 65 godina...
Podelite komentar
Tatjana
Da,i ja sam osoba sa invaliditetom,tesko sam pokretna,ali prakticno sam zarobljena na spratu jedne od zgrada u samom centru svog grada.Prakticno ja sam osoba koja ne postoji,nedavno sam zbog problema sa ocima morala na neki pregled u Leskovac,sanitet me odvezao,ali ja sam ostala tamo,a kad je trbalo da se vratim za Vlasotince,lekar koji je se za Vlasotince sanitetom vratio sam sa medicinskim tehnicarem,odbio je da poveze sestru i mene,posto niko nije dolazio po mene,sestra je dala,a srecom je imala,hiljadu dinara za taksi kako bi se vratile kuci.Da sve bude jos tuznije u celoj prici,doktor Kitanovic,iz Vlasotinca,koji je odbio da nas vrati je specijalista urgentne medicine.Sta reci na sve,kad i doktor odbija da pomogne,barem kod nas u Vlasotincu je takav slucaj.Nemam prava ni na rehabilitaciju u nekoj od banja,ni na sta,zivim inace sa majkom koja je u godinama,i koja mi jedina pomaze,pa zamislite kakav je to zivot.Ona sa sedamdeset i kusur,ja sa cetrdeset i kusur,osobe koje prakticno kao da ne postoje,svi okrecu glavu pred nasim problemom,najblaze receno sramota za celo nase drustvo.
Podelite komentar
Branko
Ja sam osoba sa invaliditetom.koristim elektromotorna invalidska kolica za kretanje.Još veći problem sa arhitektonskim barijerama imaju osobe sa invaliditetom koje koriste elektromotorna kolica.Osnivač sam i predsednik udruženja osoba sa invaliditetom i unazad 15 godina se borim za uklanjanje svih barijera u našoj zemlji ali sa našim političarima imamo najviše problema jer su oni prvi kod kojih treba da se razvije humanost i saosećanje,Svaka čast ovim mladim ljudima.Srbija moze ići napred samo ako imamo ovako saosecajnu i humanu omladinu.
Podelite komentar
Vesna
nazalost surova istina je moj muz je kolicima ranjen u ratu zivimo vec 20 godina tako mogla bi knjigu da napisem o tome sta smo prezivjeli i pogtovo sto ljudi u cudu gledaju jer smo uspjeli djecu da dobijemo izgleda Bog na jednoj strani uzme na drugoj da ali istina je da drzava ili drustvo jako malo vodi brige o invalidima mene najvise razocarava cinjenca da niko nepomisli da se slicna sudbina njemu sutra moze da desi i koliko je prevelika ta prepreka od 10 cm
Podelite komentar
vesna
ja imam sina sa cerebralnom paralizom ja ne umem da recima opisem poglede ljudi kas nas vide ne secam se da ga je iko pomazio ili da mu se obratio za 15 godina a cak su naglas govorili ne daj boze nikom i pomerali se sa mesta.
Podelite komentar
Slavko
@vesna
Kad me tako neko pogleda ja mu se isplezim namerno onda ih zbunim, a kad me pogleda neko drugacije ja mu se nasmejem...
Podelite komentar
Ana
Izgleda EU jos nije trazila to kao uslov za ulazak u EU. Nadam se da ce se to popraviti uskoro. Ya pocetak, treba pricati o tome na partijskim sastancima. To bi mogao da bude veliki poen na izborima, nazalost, samo ako neko prepozna to kao dobru glasacku skupinu. A nije mala.
Podelite komentar
Sandra
Pohvalano da se neko setio da pise na ovu temu.Nisam invalid, ali se cesto pitam kako ti ljudi opstaju u ovom gradu u kome nemaju sluha za njih oni koji bi morali.Slazem se da treba imati biciklisticke staze, ali mislim da je veci prioritet uraditi rampe na prelazima,ulazima u prodavnice,razne institucije,.....Pa zar je tako veliki problem da se propise da novogradnje moraju da uz stepenice imaju i rampu?!
Podelite komentar
Ana
Odlicno je ovo sto su uradili ovo dvoje. Nazalost uvek postoji neko ali. MEDJUNARODNO UTVRDJENA TERMINOLOGIJA SU OSOBE SA INVALIDITETOM. Da li je posebna potreba da neko ustane iz kreveta, ode do toaleta? Ne naravno. Te uobicajene i normalne radnje se samo zadovoljavaju na drugaciji nacin. Znaci OSOBE SA INVALIDITETOM. Posebna potreba je nosenje Italijanskih cipela, nekih parfema itd itd
Podelite komentar
Istina
Dodje mi da placem iako nisam invalid.Imam problema sa kicmom ali ovi ljudi svaki dan imaju borbu.Obicno ustajanje i smjestanje u kolica su vec podvig,a nama je to normalno jer ni ne razmisljamo o tome
Podelite komentar
dragana djordjevic
U CELOJ OVOJ PRICI NISAM SHVATILA KOJU POSEBNU POTREBU JE IMAO MOMAK U KOLICIMA.SVI MI,KORISNICI INVALIDSKIH KOLICA,IMAMO ISTE POTREBE KAO,KAKO DEVOJKA U TEKSTU RECE,NORMALNI LJUDI,SAMO NAM NIJE OMOGUCENO DA IH OSTVARIMO.HVALA OBOMA NA TRUDU,LEPO JE DA SU SE SETILI DA ISPROBAJU DELIC NASEG ZIVOTA.SRDACAN POZDRAV DRAGANA.
Podelite komentar
Marko
@dragana djordjevic
Ovaj tekst je nastavak price u kojoj opisuju svoja iskustva i on i ona... Potrazite na sajtu Telegrafa prvi deo ove price.
Podelite komentar
Aleksandra
Isto je i sa kolicima za bebe. Niko nece pomoci, a kad vide znaju i da prostrele pogledom. Sa otprilike potekstom sta ce ova ovde. I prezir. A rampe nigde.
Podelite komentar
Anabanana
@Aleksandra
Od skoro sam mama i cesto sretnem taj pogled-Sta si izlazila.sa kolicima i.bebom kad ne mozes sama?Malo mesto,rampe tek ponegde
Podelite komentar
Zlata
Invalid sam bez obe noge i veoma retko izlazim iz kuce. Imam i kolica ali ako trebam da odem kod lekara ili naneki sportski ili kulturni dogadjaj nisam u mogucnosti jer u mom gradu ne postoji neko prevzno sredstvo sem u privatnoj reziji a onda su potrebne bar 3 osobe za pomoc. Hvala autorima ovog teksta sto su skrenuli bar malo paznje i na nas u kucnom zatvoru i to bez sudske presude.
Podelite komentar
Marko
DONETI ZAKONE, HOCEMO U EVROPU? Kako se ovde politicari ne ugledase na "EVROPSKE STANDARDE", a ne kada kazu npr "placamo najjeftiniju struju u regionu"...
Podelite komentar
Ana
@Marko
Postoje vrlo dobri zakoni kod nas, ali ne postoje kazne, odn treba nekog tuziti za nesto sto nije uradio ili je uradio pogresno. Nas ubi neznanje
Podelite komentar
Aca
@Marko
Zakoni nisu losi,ali izostaje primena i sankcionisanje onih koji ih krse!
Podelite komentar
Marko
ZAKON, ZAKON, ZAKON !!! Nije "zapad" kultirniji od nas, oni imaju zakone...
Podelite komentar
Cobi ns
@Marko
Ne,ne,oni ih na zapadu sprovode.....imamo i mi zakone,a kada se sprovodi i najgori zakon da neki rezultat!!Mi ih ne sprovodimo,ili ih sprovodimo selektivno!?
Podelite komentar
aLLexandar
Po meni oni su diskriminisani i treba da imaju paradu a ne tamo neki.
Podelite komentar
Ljubinka sine
Kad vidim invalida u prolazu ponasam se kao da sam videla zdravu osobu,pogledam u prolazu i nastavim svojim putem..jer znam da nije lepo da "buljimo" u nekog,kamoli ako nije kao ostali.. a da im zatreba pomoc,rado bih pomogla.. e sad ne znam,po misljenju ove devojke,jel problem sto ne "buljimo" u invalide?
Podelite komentar
CunnyFunt
Ja Sam invalid u kolicima, I stvarno je tesko opisati nekom u kakvoj se situaciji nalazis, iako oni probaju Da shvate, mogu samo Da pokusaju. Ljudi koji Ne znaju, invalidi u kolicima iako izgleda Da je Mozda lako gurati stolicu varaju se. Nek je uzbrdica 5cm visoka malo Ko ce moci Da se popne. Sve zavisi do invaliditeta. Recimo pre no Sto Sam postao invalid, sedeo Sam pre u kolicima, em Sto je bilo zabavno em Sto je bilo lako, jer Sam Imao mogucnost Da upotrebim sve misice u telu sa kojim zdrava osoba ima na raspolaganju. A sad, recimo vecina invalida nema funkciju misica od prsa na dole i polovinu ruku, recimo bez tricepsa. Kvadriplegicari poput bivseg golmana zvezde. Nije u stanju da stisne saku i time gubi mogucnost da kontrolise kolica stim sto jedino ima upotrebu bicepsa. A treba da pokrece celu tezinu svog tela. Zamislite kako je njemu tesko kad recimo mogucnost da on prodje sa kolicima preko hemijske olovke su ravne 20%. A zamislite yek onda kakvi su nasi putevi puni rupa i ko zna sta. Sedi i placi nista drugo ne preostaje.
Podelite komentar
Aleksandra
Jezivo,jezivo,uzasno,da prilikom arhitektonskog i urbanistickog planiranja,retko ko planira i osobe sa invaliditetom.Nijedan moj projekat nije prosao bez pazljivo analiziranih njihovih potreba.Pored ovoga,skoro nijedna zdrada nema protivpozarni izlaz.Smatram da su arhitektura i urbanizam humani pozivi,jer je mera svih stvari CHOVEK,a ne novac i zadovoljstva pojedinih.
Podelite komentar
BEN DELIJA
TUGA JEDNA A VERUJEM DA MAJSTORI KOJI PRAVE TROTOARE IVICNJAKE PRELAZE NISU NISTA KRIVI ZA TO VEC NJIHOVI NADLEZNI KOJI NEOBRACAJU PAZNJU A TO JE TAKO MALO A ZA TE LJUDE OGROMNO JA VOZIM BICIKL PA ZDRAV I PRAV NAILAZIM NA TESKE PREPREKE A ZA NJIH SAMO MOGU DA ZAMISLIM
Podelite komentar
Cobi ns
Na žalost,ovde ni zdravim osobama nije lako,kako može biti onda nesretnim invalidima??!!
Podelite komentar
Ja
Stvarno ne znam ko bi voleo da ga gledaju sa tugom i žaljenjem u očima.
Podelite komentar
tim
Napokon da neko pocne da prica o problemu invalida...
Podelite komentar