EKSKLUZIVNI INTERVJU: Ja sam najčitaniji pisac u Srbiji, a niko ne zna ko sam!

Pisac koji insistira na svojoj anonimnosti, od pre devet meseci obasipa javnost porukama punih toplim emocija. Romantik kakvog biste mogli da pronađete još samo u nekom holivudskom filmu, do danas je osvojio više od 120 hiljada korisnika društvenih mreža Fejsbuk, Tviter i Instagram.

Preporučujemo

Pored virtuelnog sveta, pisac čiji identitet nikome nije poznat, ostavlja pisma i po ulicama našeg grada koja nisu nikome specijalno namenjena. Njegova namera je da svojim stihovima ljudima vrati osmeh na lice.

Prepoznatljivost njegovih poruka je u kratkim mislima, često sročenim u stihu koje na papir prenosi koristeći pisaću mašinu. Svoj rad fotografiše, a zatim objavljuje na društvenim mrežama na kojim ga svakonevno prati više hiljada ljudi. Retro manir umetnika koji se potpisuje samo inicijalima “M. N.”, ogleda se i kroz polaroid filtere koji krase svaku od njegovih fotografija.

Zašto ne želiš da otkriješ svoj identitet?

- Zato što moje lice nije bitno, identitet se vidi po rečima. Ja sam miran čovek, ne treba mi tolika pažnja u životu.

Da li misliš da će tvoj rad biti popularniji ukoliko ostaneš anoniman?

- Verovatno da, a možda i ne. Ne razmišljam o tim stvarima, gledam kako da nastavim iskreno da pišem i da učim i dalje o svemu tome.

Kako i kada si krenuo da pišeš?

- Pisao sam ja na sastavima i u osnovnoj, ali nešto više, nešto za sebe, nekad tokom srednje. Ne sećam se ni kako ni zašto, čini mi se kao da oduvek pišem, ćutim i razmišljam.

Zašto sve poruke pišeš pisaćom mašinom?

- Zato što mi se dopada to, oduševljen sam svakom sitnicom u vezi sa pisaćom mašinom. Način na koji ostavlja slova, zvukovi prilikom udaraca, sve je predivno, kao da je živo. Čuj mene "kao".

Ko te je inspirisao da pišeš ovako emotivne poruke?

- Niko. To je vrsta neke potrebe. Čovek koji dugo ume i može da ćuti mora nekad i da napiše nešto. Jednostavno mora.

Kome pišeš? Da li tvoje poruke imaju određenog primaoca?

- Pišem sebi, trudim se da nekako sebe oraspoložim, mnogo smo mračno društvo postali, i bude mi drago kada čujem da je nešto moje ulepšalo nekome dan. Automatski se i meni popravi.

Ko sve može da se pronađe u tvojim porukama?

- Zaista ne znam. Nisam razmišljao o tome. Valjda svako ko želi.

Na društvenim mrežama te je zapratilo više od 120 hiljada ljudi, kako dožvljavaš popularnost svog rada?

- Ne obazirem se na njega. Ne mogu da shvatim to nikako. A pokušavao sam. Zašto? Zato što ja i nisam zapravo popularan ili poznat. Ja sam niko od prolaznika, ali mogu biti i bilo koji od njih.

Pored društvenih mreža, svoj rad ostavljaš i po gradu. Gde si sve do sada ostavljao svoje poruke?

- U Sarajevu, po Crnoj Gori, po Dubrovniku, i naravno u Beogradu.

Šta si želeo da izazoveš kod ljudi svojim porukama?

- Samo da se oraspolože. Da manje budu tužni, i sami.

Da li ti dobijaš neka ljubavna pisma?

- Ne više, jesam kad sam bio u osnovnoj, ali to ostavljanje ljubavnih pisama je odavno iščezlo.

Po tvom mišljenju, zašto muškarci ne podstiču svoju romantičnu stranu?

- Nisam psiholog, ne bih znao. Ima nas raznih, a ja jedva pokušavam da razumem sebe, kamoli bilo kog drugog.

Za sam kraj, anonimni pisac je poručio svim čitaocima Telegrafa:

- Osećajte svet oko sebe ljudi, shvatite da je živ sa vama, i da ste i vi živi sa njim - kaže umetnik čije poruke su osvojile srca mnogih Beograđana.

(Mihajlo Pavić)