BILI SMO NA GOLOM ĐOKI: Pogledajte šta krije ostrvo bezobraznog naziva kod Beograda (FOTO) (VIDEO)

U potrazi za ovom adom neobičnog naziva, ekipa Telegrafa odlazi u Grocku kako bi saznali nešto više o poreklu imena ade Goli đoka. Put u jako lošem stanju vodi nas preko Zaklopače. Odatle, smederevskim putem stižemo u Grocku, malo naselje na obali Dunava. Na ušću reke Gročice u Dunav nalazi se ribarska marina, polazišna tačka za istraživanje ostrva.

Preporučujemo

Dočekuje nas lavež lokalnih pasa koji žele da se što pre upoznaju s pridošlicama. Kada su procenili da smo bezopasni, puštaju nas da se približimo zgradi Opštinske organizacije sportskih ribolovaca i porazgovaramo sa ljudima koje smo zatekli. Rade, čuvar čamaca, objašnjava nam kako je sve do izgradnje Đerdapa, obala Grocke bila povezana s adom:

- Tu je bilo zemljište, kukuruz, prelazilo se kolima do Gročanske ade. Kada je izgrađena Hidroelektrana Đerdap, nivo vode se podigao i nastale su ade.

Na pitanje o poreklu imena ade Goli đoka, Rade spremno odgovara:

- Tu nekada nije bilo ničega, samo sprud, gola zemlja. A je l' znaš kako se kaže ono: "Go ko pištolj"? E, pa odatle naziv! - i dodaje da je ostrvo je dugačko 3 kilometra, a u najširem delu, na sredini, široko oko 500 metara.

Rade nam pokazuje gde je ostrvo i upućuje nas na njegovog imenjaka, Radeta Avramovića, vlasnika restorana "Afrika" koji se nalazi na samom kraju keja. Avramović je poznat kao alas i avanturista koji zna dosta o ostrvu i može da nas preveze do ostrva.

U živopisnom restoranu dočekuje nas gospođa Avramović, koja nam objašnjava da je Rade trenutno u Africi i ljubazno nas poziva "da dođemo sledeće godine, na proleće će sigurno biti tu". Međutim, umesto gospodina Avramovića zatekli smo nekog drugog - živopisnog gospodina koji nam se predstavio kao Bora Štuka, kralj meraka. Uz obilnu gestikulaciju i povremeno pevušenje "O sole mio", Bora Štuka nam je ispričao njegovu verziju o ostrvu Goli Đoka:

- To je bilo čuveno kupalište po jednom gospodinu Đorđu, Gročaninu inače. On je imao tamo svoj... ne kamp, nego salaš. On je i zimi i leti bio non-stop go, golišav i stalno se kupao tako.

Napokon, pronalazimo Daneta skeledžiju koji nam priča o ostrvu i koji radoznale može da preveze do ovog ostrvceta:

Ukrcavamo se na Danetovu skelu i uz brujanje motora se otiskujemo sa obale. Dane nam priča kako je na Dunavu zvanično od 1965. godine, tako da znamo da smo u sigurnim rukama. Dok skela seče reku, mi posmatramo galebove i pejzaž Grocke koji se udaljava. Čika-Dane nam pokazuje stare slike Gročanske ade i restorana koji je nekada bio tu, dok ga nije Dunav potopio i sliku starog spruda po kojem je ostrvo dobilo ime.

Ubrzo pristajemo na obalu ade Goli đoka. Pred nama je krš koji je reka nanela. Kroz nabacano granje proviruju plastične boce. Odatle je nekada polazio goli sprud po kojem je celo ostrvo dobilo ime, a sada je tu samo mali peščan prilaz i potopljeno drveće.

Međutim, sa druge strane ade već možemo lepo da pristanemo. Dočekuje nas gomila isečenih i naslaganih debala i raskrčen put kroz ostrvo. Dane nam objašnjava da su debla isečena za ogrev i industrijsku upotrebu, međutim, pošto je drvo loše i zima blaga - niko ga ne kupuje. Pogledajte kako izgleda ostrvo Goli đoka:

(A.M.)