Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
blood hawk
krijem segu ispod kreveta,kablove provucem iza da se ne vide samo strci pad,hehe kad cujem nekog da se penje gasim tv i pad samo pod krevet,hehe i dalje moje srce kuca 16 bita u sekundi:) ziveli za staro vreme sto je oduzeto na silu:klikeri,2d igre,stripovi,znacke,danas je katastrofa,rip....
M!N
Za sve su krivi roditelji..moj kraj je bio pun dece kad sam ja odrastala a sad nigde nikog..Igrqli smo se zmurke s loptom,lozinke,odbojku u pesku,kokali kokice napolju i nista nam ne fali..Imam bebu sad ce godinu i rekla sam sebi da koliko god mogu vodicu je napolje i tako je vaspitati..
X files
Moje detinjstvo ne bih menjala ni za sta na svetu...pripadam generaciji koja je bila "uskracena" mnogim stvarima koje danasnja deca imaju.Kompjuter nisam imala do 22 godine,more nisam videla do 24,mobilni tek dobila(nasledila) od tate u 25...nismo imali novca za sve to,ali sad mi nije zao.Ne bih menjala detinjstvo na selu kod bake za hiljadu telefona i kompjutera...ustajanje u 5,dorucak 'leba i masti,kajmak,prsuta,vruce pogace...onda napolje sa bracom,napolju minus a mi samo u dzemperima vunenim i gumenim cizmama i pravac klizanje na potoku...pa sa bakom u sumu da trazimo pecurke,znali smo sa 9 vec po neki rucak spremiti...onda posle dva meseca nazad u Beograd,ujutru pre skole crtani,dorucak,skola...pa posle skole svi na ulicu...vozimo bicikle,igramo Viktorije,tenis sa dva drvena reketa,pravimo kucice u zbunju,torte od blata,klikeri...i napunimo puna usta Softi zvaka pa ko napravi veci balon...imam sad dvoje(dva decaka),more mi ispred nosa,avioni,kamioni...nemas gde da izadjes sa decom da se malo igraju jer su parkovi zapusteni,selo zamrlo jer svi beze u grad,ne smes da ih pustis same napolje jer si u stalnom strahu da ih neki manijak ne povredi,a kad se setim da smo mi pod ulicnon svetiljkom igrali kosarku,pa zakucavali u rasklimani kos,sankali se do beavesti niz ulicu...onda u kucu na crtani,vecera i krevet...i cekas novi dan da vidis da li ces ubaciti "dzombu" li "cverglana" u rupu ili ce biti "dva prsta od rupe",da li ces pobediti u "tapkama" i osvojiti one slicice koje nemas jer uvek dobijes iste u kesici...eh!