Evo koliko ljudi zna da koristi kompjuter u Beogradu (INFOGRAFIK)

Vreme u kojem živimo, sa sobom nosi napredak tehnologije, pa se danas podrazumeva da ljudi dobro poznaju rad na računaru. Na poslu ili kod kuće, u gotovo svim životnim sferama, kompjuter je zaista potreban. Zato je jako bitno da čovek dvadeset i prvog veka bude upućen barem u osnove računarske pismenosti.

Preporučujemo

Ali, koliko Beograđani zapravo znaju da rade na komjuteru? Da li su kompjuterski pismeniji muškarci ili žene? Koliko ljudi do 15 godina zna da obavlja osnovne računarske radnje?

Odgovori na ova pitanja više su nego iznenađujući.

U popisu stanovništva koji je sproveden 2011. godine, po prvi put je istraživana kompjuterska pismenost, pod kojom se podrazumeva da osoba zna da vrši obradu teksta, izrađuje tabele, šalje i prima elektronsku poštu, kao i da li zna da koristi internet.

Ovaj popis je pokazao da u Beogradu postoji tačno 685.603 ili 48,1% kompjuterski pismenih lica. 13.9% stanovništva je delimično pismeno, dok je onih koji ne poznaju rad na računaru čak 38 % ili 542.496 osoba.

Posmatrano po polu, među kompjuterski pismenim licima na području Beograda učešće muškaraca i žena je gotovo izjednačeno. U 50%, odnosno 333.192 muškarca i 46,3% odnosno 352.411 žena je kompjuterski pismeno.

Najveće učešće kompjuterski pismenih lica je u Opštini Vračar, 61,7% (30849). Za njom slede Stari grad sa 60,8% (26387), Savski venac sa 60,5% (20871) i Novi Beograd sa 57,8% (107859) kompjuterski pismenih lica.

Sa preko 50% komjuterski pismenih lica, su opštine Zvezdara sa 54,6% (71164), Rakovica sa 51,3% (47740), i Čukarica sa 50,7%.

Na poslednjem mestu nalazi se Sopot, sa samo 4.399 kompjuterski pismenih osoba.

Ono što je takođe zanimljiv podatak, jeste da se u računare najviše razumeju mladi ljudi, pa tako u najpismenije spadaju osobe do 35 godina. Tako mladi od 20 do 34 godine starosti čine 40,7% ili 279.177 od ukupno kompjuterski pismenih lica u Gradu Beogradu.

Stariji od 65 godina su oni koji se vode kao najkritičnija grupa, i oni su najmanje upućeni u računarske radnje. To i nije tako čudno, s obzirom da u njihovo vreme računari nisu postojali, pa tako nisu ni imali prilike da uče o radu na njima.

Prema podacima koje smo dobili iz Republičkog zavoda za statistiku, najviše računarski pismenih je u beogradskom regionu (48,1%), a najmanje u jugoistočnoj Srbiji (26,9%).

(D.Čavić)