Novinarka Telegrafa se prerušila u prostitutku: Evo šta joj se desilo u centru Beograda!

Dok sam stajala na trotoaru u kratkoj crvenoj haljini i visokim potpeticama, kroz Balkansku ulicu prolazili su užurbani ljudi. Svako od njih uputio bi mi po jedan pogled, pun požude ili prekora.

Preporučujemo

Puna dva sata, nalazila sam se na hladnom vetru u centru Beograda, okružena prostitutkama. Dok su one međusobno ćaskale, držala sam se po strani, jer sam bila uplašena. Tačnije, bila sam prestravljena.

Niko od njih nije ni slutio da sam se ovde našla zbog zadatka. Kao novinarka, trebalo je da otkrijem kako izbliza izgledaju "dame noći" i kako one tu noć provode.

Ovde sam stigla prateći trag priče o prostituciji u Balkanskoj ulici. Mnogi sugrađani javljali su se redakciji "Telegrafa", žaleći se na "žene niskog morala", koje dočekuju svoje mušterije od popodnevnih, do ranih jutarnjih časova. Nekoliko osoba je navelo da se ovo dešava svakodnevno, godinama unazad.

Prva dva sata prošla su u tišini i mom posmatranju tih, naizgled, bezbrižnih žena. A onda je počelo.

- Da li radiš? - tiho je u hodu progovorio stariji čovek, dok mi je išao u susret. Nisam ga najbolje čula, pa sam ga zamolila da mi ponovi, što je i učinio. Samo, ovoga puta je stao, nagnuo se ka meni, uhvatio me za ruku i razgovetno rekao:

- Da li je tvoja smena večeras? Da li radiš? Hoće li biti nekog seksa ili šta?

Zurila sam u njega dobrih par minuta. Zaista, teško je bilo uživeti se u ulogu prostitutke i odgovarati na takva pitanja. Po prvi put sam dobila zadatak da radim ovako nešto i nisam ni slutila koliko je stvar zapravo ozbiljna.

Minuti su se razvlačili i dok je on vadio ružičaste novčanice, čula sam se sebe kako izgovaram:

- Tek sam stigla. Nova sam. Nisam još počela. Ali, dođi kasnije. Posle jedanaest. Na istom mestu. Znaš li cenu?

Dočekao me je gromoglasan smeh. Čovek od skoro sedamdeset godina, za koga biste pomislili da je bespomoćni starac, stajao je naspram mene i smejao mi se u lice. Mahao je novčanicom od hiljadu dinara i odgovorio:

- Slušaj mala, ja nisam nov. Ovo je i više nego dovoljno. Nikad nisam ni za šta ovde platio više, pa ne pokušavaj iz mene da izvučeš pare.

On je odlazio sporim i teškim korakom, a ja sam se pitala da li je moguće da se ove žene prodaju za manje od deset evra. Morala sam da im priđem i proverim da li je ovo zaista tačno.

Dok sam koračala ka dve visoke i izrazito mršave Romkinje, shvatila sam da su sve devojke koje sam do sada ovde videla romskog porekla i veoma neuhranjene. 

Na par metara od njih, naišla sam na pogled prezira.  Obe su se okrenule ka meni i jasno mi dale do znanja da je najbolje da se držim podalje. Ostala sam po strani.

Još nekoliko muškaraca prišlo mi je u narednih sat vremena. Uspela sam da otkrijem da seksualna usluga košta oko 20 evra i da ove devojke na ulicu izlaze između 17 i 18 časova i tu ostaju do jutra.

Mušterije ih kupe kolima, gde najčešće i imaju odnos, a neretko se dešava da usluge pružaju po hotelskim sobama ili ulazima u stambene zgrade.

Oko ponoći rešila sam da napustim Balkansku ulicu. Koliko god se ova priča na prvi pogled činila strašnom i pogodnom za osudu, moja istina je malo drugačija.

Ovim ženama ni malo nije lako. Njihov život svodi se na zadovoljavanje stranaca po ulicama, prodavanje svog tela za novac i omalovažavanje sebe.

- Njihov izbor, same su odlučile - rekli bi mnogi. Ali na rečima su svi jaki. Delo je ono po čemu se čovek dokazuje.

NAPOMENA: Sve fotografije korišćene u tekstu su ilustracije, a ime i prezime novinarke nećemo objaviti iz bezbednosnih i ličnih razloga.

(Telegraf.rs)