Roditelji, da li tučete svoju decu?

Sigurno se još uvek sećate one dobro poznate rečenice iz detinjstva, koju ste verovatno imali prilike da čujete mnogo puta tokom odrastanja - "Batine su iz raja izašle". Moguće je da se upravo ta rečenica, koja vam je nekada toliko smetala, danas često primenjuje u vašem govoru.

Preporučujemo

Kada dete dođe na svet, ceo dotadašnji život poprima novi oblik i teče u potpuno drugom pravcu. Svakodnevna rutina postaje podređena tom malenom biću. Odjednom više niste bitni vi, već se sve vrti oko tog preslatkog novog života.

Kako vreme prolazi, roditelji se suočavaju se sa mnogobrojnim novonastalim situacijama u kojima se snalaze kako umeju, ali postoji veliki broj onih koji greše.

U Srbiji još uvek ima dosta ljudi koji smatraju da su batine najbolji metod za vaspitanje deteta. Ali, da li je zaista tako? 

U nameri da pronađemo adekvatan odgovor na ovo pitanje, kontaktirali smo dva velika stručnjaka, psihoterapeuta savetovališta "Entera" Marka Brakovića i psihologa Aleksandru Janković, koji su nam dali adekvatna objašnjenja.

Upitali smo naše sagovornike da li se pri vaspitavanju mališana treba služiti batinama, u kojoj meri i kakve posledice one ostavljaju na decu.

Braković nam je objasnio da su batine ponekad potrebne, "u cilju određivanja granica", jer kako kaže, dete testira dokle sme da ide u odnosu sa ljudima. Međutim, on oštro osuđuje jake udarce, batine bez razloga i povređivanje.

- Deca ali često i odrasli, stalno testiraju granice u smislu "dokle smeju da idu u odnosima sa ljudima". Mnoga istraživanja još od polovine 20 veka govore da su granice deci potrebne i da ih ona zapravo i traže. Batine u smislu jakih udaraca, povređivanja deteta ili udaranja deteta bez razloga apsolutno nisu preporučljive i mogu izazvati teške posledice po dete.

- Ali, ćuška, čvrga, šamar i lupanje po dupetu u cilju određivanja granica svakako nije nešto što treba satanizovati niti je nužno loše. Naime, ako je ćuška opravdana, ne previše jaka i ako se dete kazni nasamo, bez prisustva drugih ljudi, dakle u četiri oka, plus ako se detetu objasni zbog čega je kažnjeno, onda to nikako ne možemo smatrati nasiljem u porodici i ne predstavlja povod za dramu niti osudu.

Aleksandra Janković nam je dala veoma slično objašnjenje, navodeći da je sistem "nagrada-kazna" mnogo efikasniji, kako po dete, tako i po roditelje. Međutim, u nekim situacijama se nema vremena za verbalno objašnjavanje.

- Zamislite situaciju u kojoj dete istrčava na ulicu. Otrgne vam se iz ruku i sebe nesvesno dovede u životnu opasnost. Tada zaista nema vremena za verbalnu komunikaciju i roditelj će ga mahinalno šljapnuti. To je mehanička reakcija i kao takva je potpuno opravdana. U ovim situacijama, mališanu naknadno treba objasniti zašto je dobio batine, kako bi shvatio gde je pogrešio- priča Aleksandra za Telegraf.

Ona kaže da je jedna od najčešćih grešaka ta što odrasli svoje negativno raspoloženje prenose na decu, pa tako ona često bivaju kažnjavana ili tučena bez ikakvog razloga. Ovo može dovesti do ozbiljnih psiholoških problema, jer se osoba od najmalđih dana bukvalno "navikava na batine" što kasnije uslovljava potrebu za biranjem ljudi koji će ih zlostavljati.

Takođe, deca koja su trpela batine i zlostavljanje i sama postaju agresivna, pa to ponašanje prenose na ostale.

- Batine mogu probuditi agresiju. Postoji mnogo slučajeva kada je dete kod kuće mirno a u spoljašnjem okruženju postaje agresivno - objašnjava Aleksandra.

Oba stručnjaka insistiraju na tome da ne bi trebalo decu tući u javnosti, jer ih to, kako kažu, čini poniženim i ta ozbiljnost poniženja je mnogo veća pred drugim ljudima ili vršnjacima.

Roditeljima ostaje da se dobro naoružaju strpljenjem i posvete dosta vremena svojim mališanima. Batine nekada znaju da budu efikasan metod, ali u globalu bi ih trebalo izbegavati, jer posledice mogu biti razorne.

Potrudite se da svojoj deci verbalno objasnite zašto ne smeju da rade loše stvari. Pohvalite ih kada zasluže. Učite ih iskrenosti. Ne kritikujte ih kada vam priznaju da su pogrešili, već razgovarajte sa njima i navedite ih da shvate zbog čega nešto nije dobro. I kad god osetite da gubite strpljenje, setite se kroz šta ste vi prolazili tokom odrastanja.

(D. Čavić)