BRIGA IH ZA KAZNE: Ne kucaju karte dok ne uđe kontrola!

Iako su mere naplaćivanja karata u prevozu pooštrene i oni koji budu uhvaćeni bez karte će morati da plaćaju kaznu u iznosu od ćitavih 6.000 dinara, čini se da građani baš i nisu preterano uzbuđeni zbog novonastale situacije.

Preporučujemo

Na autobuskoj liniji 84, kod zemunske Pošte, ušli smo sa putnicima u autobus i ispratili vožnju do Zelenog venca i nazad. Iako broj stanica nije preterano veliki, izbegavanje validatora za otkucavanje "Bus-Plus-a", bilo je više nego očigledno.

Od desetak ljudi koji bi ušli na nekoj od stanica, kartu bi u proseku otkucala jedna osoba, dok bi se ostali osvrtali po vozilu, oprezno tražeći bele majce sa natpisom "kontrola".

Put do centra Beograda bio je miran, kontrole nije bilo i građani su se bezbrižno klackali u dugačkom autobusu, ne razmišljajući o mogućim posledicama. Prišli smo jednom od putnika sa pitanjem šta će uraditi ako naiđe kontrola, a on nema legtimaciju.

- Izaći ću napolje. Zaista nemam novca da plaćam četiri prevoza dnevno, to je skoro 300 dinara. U najboljem slučaju. Ne volim da se švercujem, ali trenutno nemam drugih mogućnosti i nadam se da neće biti problema- rekao nam je Marko K. student Filozofskog fakulteta.

Na "Zelenjaku" su svi pohrlili napolje, a mi smo iskoristili priliku da popričamo sa kontrolorima, čija je baza bila upravo na ovom mestu. Oni su čekali prevoz u suprotno pravcu i ispričali su nam ponešto o ponašanju putnika.

- Često dolazimo u situaciju kada putnici nemaju validnu legitimaciju. Tada moramo da radimo svoj posao, ali zna dolazi do sukba na ličnom nivou- priča jedna kontrolorka.

Nakon nekoliko minuta čekanja, vrata osamdeset četvorke su se ponovo otvorila i mi smo, zajedno sa užurbanim građanima, ušli u veliki autobus. Sada smo kretali u suprotnom pravcu ka Zemunu. Vozilo se napunilo u roku od pet minuta, pa je bilo dosta ljudi koji su stajali.

Ista priča se ponovila- mirno sedenje, povremeno osvrtanje preko ramena i nekoliko ljudi koji su otkucali svoje karte. Međutim, situacja se drastično promenila kada su se na staici kod "Ušća" pojavili kontrolori.

Tri muškarca sa belim majcama ušla su u prevoz, koji je odjednom postao prazan. Gotovo su svi pohrlili napolje, panično silazeći niz široke stepenice.

U autobusu je ostala nekolicina onih koji su kod sebe imali putne isprave. Dok je kontrola obavljala svoj posao, niko se nije oglašavao, iako je samo desetak minuta pre toga trajala žučna polemika o skupoći karata, namirnica i samog života.

Putnici su nastavili da se voze, a pošto su "bele uniforme" napustile prevoz, ponovo nije bilo mesta za sedenje. Do zemunske Pošte, odakle smo i krenuli, stigli smo gurajući se kroz gužvu.

Na tom stajalištu, kontola je ponovo ušla u autobus i sve je počelo da se ponavlja.

(D. Čavić)