PITAMO I VAS: Da li znate kakva je sudbina dece bez roditeljskog staranja?
Tužne priče o odrastanju bez roditelja oduvek su postojale, neke od njih su nas inspirisale, neke su u nama budile saosećanje a dobar broj njih nam je ostao kao podsetnik da u našem društvu ima još mnogo mesta za pomaganje drugima. Izazovi sa kojima se ovi mladi susreću su mnogobrojni i raznovrsni.
U slučajevima kada maloletna deca ostanu bez roditelja (saobraćajna nezgoda, tragedija u porodici, lišenje roditeljskog prava, itd.) najčešće brigu o deci preuzima neko od srodnika, koji žele i koji su podobni da obavljaju tu ulogu, jer je u najboljem interesu deteta da odrasta u porodičnom okruženju.
Međutim, kada ne postoje bliski srodnici, kada ne žele, ne mogu ili su neadekvatni da se staraju o deci, deca se smeštaju u hraniteljske porodice, a ukoliko nema hraniteljske porodice, onda u ustanovu socijalne zaštite.
- Država, odnosno centar za socijalni rad kao organ starateljstva nastavlja da prati odrastanje dece u srodničkim i hraniteljskim porodicama ili u ustanovama, da ih shodno potrebama finansijski pomaže.
Takođe, ako je to potrebno, stručni radnici organa starateljstva pružaju ovoj deci i njihovima starateljima i psihološku i stučnu podršku, kako bi traumatični događaj gubitka roditelja prevazišli što lakše i sa što manje negativnih posledica – kažu iz Gradskog centra za socijalni rad i ističu da je svaki slučaj poseban i svaki se mora pojedinačno procenjivati.
Kada je reč o statistici, ona se menja iz godine u godinu, te je po poslednjim statističkim istraživanjima zabeležen povećan broj dece u sistemu zaštite nego ranijih godina.
Smeštajem se obezbeđuju svi potrebni uslovi za pravilan psihofizički razvoj i socijalizaciju dece do povratka u prirodnu porodicu ili osposobljavanja za samostalni život.
- Organ starateljstva je u obavezi da na adekvatan način kompenzuje nedostatak roditeljskog staranja i obezbedi detetu optimalne uslove za rast i razvoj. Za ovu ciljnu grupu dece na raspolaganju su različite usluge koje se primenjuju kombinovano i sukcesivno u zavisnosti od karakteristika slučaja, kao i potreba za obezbeđenjem socijalne zaštite i pravne sigurnosti. U zavisnosti od usluga koje se primenjuju, o mladima brinu srodnici, profesionalci i ustanove socijalne zaštite – objašnjavaju iz Centra.
Imajući u vidu potrebe dece bez roditeljskog staranja, kao i činjenicu da punoletstvom oni automaski ne stiču i potpunu samostalnosti jer uglavnom nisu spremni za samostalan život, Grad Beograd predvideo i uveo beneficirano korišćenje usluga stanovanja na više lokacija u gradu.
Svrha ove usluge je pomoć i podrška mladim ljudima koji po prestanku smeštaja u ustanovi socijalne zaštite ili u hraniteljskoj porodici, ne mogu da se vrate u biološku ili srodničku porodicu niti su u mogućnosti da u tom momentu započnu samostalan život.
- Usluga privremenog stanovanja dece i omladine bez roditeljskog staranja koji napuštaju zaštitu je besplatna – kažu iz ove ustanove i dodaju:
- Obaveza korisnika je da plaćaju mesečne račune za stan (struja i komunalije), za šta im je Grad Beograd obezbedio i stalnu novčanu pomoć u iznosu od 50% od prosečne zarade ostvarene u Beogradu za mesec u kom se vrši isplata. Ovu uslugu mlada osoba koja ispunjava propisane uslove može da koristi do pronalaska zaposlenja, a najduže dve godine.
Na pitanje u kojoj meri deca nakon boravka u sistemu zaštite završavaju kao beskućnici, kriminalci ili se vraćaju u porodice iz kojih su bili izmešteni (u slučaju da su razlozi za izmeštanje deteta bili narušeni porodični odnosi), iz Centra kažu:
- Nemamo podatke o broju mladih koji po prestanku smeštaja završe na ulici. Kada prestane pravo na korišćenje usluge privremenog stanovanja i stalne novčane pomoći, a mlada osoba nema posao, odnosno pomoć i podrška savetnika za osamostaljivanje i stručnih radnika centra za socijalni rad nije dovela do željenog rezultata, ona najčešće koristi prava i usluge iz sistema socijalne zaštite u skladu sa procenjenim potrebama – piše u odgovoru.
Takođe, štićenici dobijaju mogućnost da koriste beneficirane usluge stanovanja na nekoliko lokacija u gradu. Druge opcije se odnose na mogućnosti zaposlenja, ali su one usko povezane sa postignutim uspehom za vreme školovanja.
Podsećamo da prema Zakonu o socijalnoj zaštiti, svaki pojedinac i porodica kojima je neophodna društvena pomoć i podrška radi savladavanja socijalnih i životnih teškoća imaju pravo na socijalnu zaštitu i materijalnu podršku u skladu sa zakonom.
(Mihajlo Pavić)
Video: Lena Kovačević o albumu "9":
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Skerlic
Mogu samo da kazem da su centri za socijalni rad apsolutno beskorisni!!!
Podelite komentar
nadja
Samo bih dodala na ovo da je tragicno za naše društvo sto roditelji moraju iz neimaštine da ostavljaju decu a hranitelji za istu od države dobijaju sredstva za starateljstvo .I to nisu mala sredstva po jednom detetu na mesecnom nivou. Ljudi kakvo smo mi to društvo . Pitam se kada ce ta tema uzburkati malo javnost?!?
Podelite komentar
Marijana Hadzi Andrejic
Daj Boze da je tako kao sto pisete,ali strasno je to sto u stvarnosti vecina te dece nazalost zavrsi na ulici. Pre nekoliko godina u Blicu sam procitala potresnu ispovest,devojcice koja je bila u hraniteljskoj porodici,cim je njena hraniteljka prestala da prima novcanu nadoknadu izbacila je na ulicu, Pa se ja pitam gde su bile socijalne ustanove da pomognu. Teks se zvao: Bolje da sam na trotoaru nego da sam sama. Prica koja je tragicna,verujte meni nedeljama nije bilo dobro posle toga.
Podelite komentar