BEOGRADSKI TITANIK: Najveća rečna nesreća u Srbiji koja je odnela preko 100 života! (FOTO)
Snažan olujni vetar je pre više od 60 godina odneo na rečno dno putnički brod “Niš” koji je u to vreme prevozio ljude na relaciji Zemun-Beograd, zbog obnove Brankovog mosta. Na dubinu od 15 metara brod je poveo i mnogobrojne putnike koji su bili zarobljeni u potpalublju.
Početkom septembra 1952. Savski most je bio zatvoren za saobraćaj zbog obnove, pa su ljudi koji su iz Zemuna dolazili u Beograd imali dve opcije: ili da iz Zemuna do Brankovog mosta dođu autobusom, a zatim da most pređu pešaka, ili da ovu relaciju pređu rečnim putem.
Međutim, 9. septembra te godine most je bio zatvoren i za pešake, pa je mnogo ljudi bilo prinuđeno na brodski prevoz.
Drama kao s “Titanika”, kako su govorili tadašnji jugoslovenski mediji, u smrt je odnela preko sto ljudi. Davnog 09. septembra 1952. brod je isplovio iz Savskog pristaništa, a usled velike oluje koja je zahvatila Beograd, brod “Niš” je potonuo u blizini Velikog ratnog ostrva.
Snažan talas nagnuo je brod na jednu stranu, pa krmaroš Jovan Gvozdić nije uspeo da okrene pramac prema vetru, niti da brod približi obali. Novi udar vetra prevrnuo je brod koji je za samo nekoliko filmskih trenutaka završio na rečnom mulju.
Brodovi koji su u to vreme prevozili putnike imali su veoma male kapacitete – do 60 ljudi. Međutim, zbog otežanog drumskog saobraćaja prevozili su znatno više putnika, što se navodi kao jedan od razloga za prevrtanje i potonuće broda “Niš”. Ipak, istragom je zaključeno da je za ovu nesreću kriva veoma snažna oluja.
Tačan broj nastradalih nikad nije utvrđen, ali postoji podatak da je tog dana prodato 106 dnevnih karata, pa se pretpostavlja da je na brodu verovatno bilo oko 150 ljudi. Zbog kiše i jakog vetra veliki broj putnika je potražio zaklon u potpalublju, što se ubrzo pokazalo kao kobna greška. Prevrnuti brod je u smrt odveo više od 100 ljudi. Nažalost, tačan podatak nikada nije saopšten.
Mnogi lađari i ribari koji su svedočili nemilom događaju, krenuli su da pomognu davljenicima. Nisu imali mnogo uspeha jer je snažna oluja otežavala spasavanje. S “dunavskog Titanika” spasilo se svega tridesetak putnika i članova posade, dok su svi drugi našli smrt u talasima.
Vađenje broda počelo je u veče istog dana. Posle velikih poteškoća, brod „Soča“ je izvadila potonuli brod koji se na dno spustio u položaju kao da plovi, a do jutra su izvađena tela nastradalih. Tadašnji mediji prenose da je Vlada FNRJ proglasila trodnevnu žalost.
(Mihajlo Pavić)
Video: Na Kopaoniku metar snega, skijaši uživaju
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Ševarice
Kako je sve idealno funkcionisalo u Titino vreme, a?!
Podelite komentar
Ilija
Pričao mi je deda o tom dogadjaju. On se udavio na tom brodu.
Podelite komentar
Brodarac
Krivac je zamena motora, a da nije ponovo proračunat stabilitet broda.Tj. izvađen je teži parni pogon i ubačen lakši dizel motor, pa je brod samim tim postao nestabilniji i lako se prevrnuo.
Podelite komentar