PITAMO I VAS: Zašto Srbi ćute kad komšija tuče ženu? (FOTO)

Brdoviti Balkan je oduvek bio mesto na kojem je vladao patrijarhat, društvo se oduvek trudilo da žene stavi u drugi plan ili da ih povinuje muškarcima, a nasilje nad ženama se često doživljavalo kao prirodno "jer su žene uvek krive", bilo da su u pitanju porodične, partnerske ili prijateljske relacije.

Preporučujemo

Nasilje nad ženama zakonom je zabranjeno i smatra se krivičnim delom, statistika samo prijavljenih slučajeva sugeriše na činjenicu da svaku treću ženu partner fizički zlostavlja, a svaku drugu psihički.

Da li to znači da je zagovaranje ženskih prava ostalo na nivou slatkorečive ideologije?

Samo u toku prošle godine, zabeleženo je da je čak 46 žena izgubilo život trpeći nasilje, a razlog tome je strah da bi prijavljivanje nasilnika doprinelo još većim torturama. Najveći problem u suzbijanju nasilja nad ženama je činjenica da se o tome ne govori!

- Broj slučajeva zlostavljanih žena nije u potpunosti relevantan, jer on predstavlja samo broj prijavljenih slučajeva. Samo žene koje se odluče da pronađu pomoć i zaštitu od nasilnika, budu ragistrovane. Nažalost, moram da priznam da žene mahom nemaju samopouzdanja i hrabrosti da bi se odlučile na ovakav gest - objašnjava Vesna Stanojević, koordinatorka Sigurnih kuća u Beogradu.

Kada je reč o našem nacionalnom vaspitanju, dolazimo do zaključka da se koncept patrijarhata pretvorio u tolerisanje demonstracije moći muškaraca nad ženama, pa čak i kroz različite načine nasilja. Shodno patrijarhatu koji vlada Srbijom, društvo je uvek sklono da pre osudi ženu - žrtvu nasilja, nego samog nasilnika.

- Jedan od glavnih razloga zašto se zlostavljane žene ne obraćaju za pomoć institucija, jeste zato što nailaze na manjak podrške od ljudi iz okruženja. Žene moraju da imaju na umu da ukoliko ne odreaguju na nasilje čim se ono dogodi, da ga na taj način odobravaju. Žene moraju da štite svoja najosnovnija prava, ne smeju da gube poverenje u ljude, jer ukoliko tu posustanu, onda će teško izaći iz uloge žrtve - dodaje Vesna.

Žrtve zlostavljanja retko govore o nasilju koje doživljavaju a još ređe ga prijavljuju jer smatraju da bi tim gestom samo još više ugrozile sebe, kao i da ne bi dobile adekvatnu pomoć.

Sa druge strane, žene - žrtve nasilja ne dobijaju veliku podršku svoje okoline, pa tako obeshrabrene postojećim obrascima ponašanja našeg društva, ne rade ništa kako bi stale na put nasilnicima.

- Mnogo noći sam uplakana tonula u san, jer sam se plašila da svoj slučaj prijavim policiji. Kao devojčica sam prisustvovala situacijama gde moj otac krvnički tuče moju majku. Bila sam svesna da policija i sudovi sporo reaguju, da postoje podmitljivi službenici, pa sam se bojala da bih prijavljivanjem nasilja ušla u još veće probleme.

Krivila sam samu sebe i stalno sam se preispitivala da li sam ja kriva, da li sam mogla da uradim nešto da to izbegnem. Čvrsto verujem da sve žrtve prolaze kroz ovaj proces. Danas se pomalo kajem što nisam ranije progovorila o svom problemu - priseća se nekadašnja žrtva zlostavljanja, M. B.

Poražavajuća činjenica, koja nas predstavlja kao društvo jako samo na rečima, je da okolina često ne reaguje na nasilje nad ženama. Ovakvo ponašanje ljudi pokušala je da nam objasni psiholog Aleksandra Janković.

- Generalno govoreći, ljudi se plaše da reaguju na nasilje čiji su svedoci jer se mnogi identifikuju sa žrtvom, a iz straha da i oni sami ne postanu žrtve nasilja - ne reaguju. Postoje nezainteresovani ljudi koji smatraju da su to "tuđa posla", a nažalost, ima i onih koji se identifikuju sa agresorom pa na najbizarnije načine pravdaju nasilje. Morate shvatiti da naša policija i sudovi sporo reaguju u odnosu na nasilje nad ženama - kaže Aleksandra.

Kada shvatite da je neka žena koju poznajete ugrožena i da trpi svakodnevni teror, budite hrabri - ne ćutite nad nasiljem! Razmislite o tome da je ona nečija majka, sestra, ćerka ili prijateljica.

Pitamo vas:  Da li smatrate da se muškost, nažalost, u našoj zemlji dokazuje kroz nasilnički odnos prema ženama?

(Mihajlo Pavić)