PITAMO I VAS: Zašto Beograđani ne vole ljude koji se dosele u Beograd? (FOTO)

Loši ekonomski uslovi, niske plate i nedostatak radnih mesta su samo neki od motiva da mnogi ljudi napuste svoja rodna mesta i presele se u Beograd ili bilo koji veći srpski grad. Donošenjem ovakve odluke za mnoge je velika životna prekretnica koja nameće mnogo izazova.

Preporučujemo

S druge strane, ljudi koji potiču iz Beograda, često sa nipodaštavanjem gledaju na ljude koji dolaze iz manjih sredina u potrazi za srećom i uspehom. "Došljacima" se često osporava uspeh, marljivost, stečeni status a sve uz priču da zbog njihovog bahatog ponašanja mnogi Beograđani ne mogu da ostvare svoja najosnovnija prava.

Ukoliko objektivno razmatramo temu preseljenja ljudi iz manjih mesta u Beograd, najpre moramo biti svesni činjenice da je naša zemlja strogo centralizovana i da se o životu van granica prestonice ne vodi mnogo računa.

Uređenje države je glavnom gradu obezbedilo sve, od najsavremenijih vrtića i parkova, preko savremenih Fakulteta, do raznovrsnih radnih mesta, što u mnogome marginalizuje i isključije one koji nemaju epitet "Beograđanin".

- Moja majka je mene i mlađeg brata dovela u Beograd jer je želela da nam obezbedi kvalitetan život. Došli smo kada sam ja bila prva godina srednje škole. Sećam se da sam tada trpela mnoge uvrede i omalovažavanja od strane vršnjaka jer sam poreklom iz Aleksinca.

Tada sam bila dosta povučena i nisam imala mnogo prijatelja sve dok nisam počela da ostvarujem ozbiljan uspeh na polju obrazovanja. Većina mladih ljudi koje znam su došli u Beograd kako bi studirali na fakultetima koji ne postoje nigde drugde osim u Beogradu - objašnjava studentkinja M. B.

Nezaposlenost i nemogućnost pronalaska dobro plaćenog posla je glavni motiv da se ljudi porodično presele u Beograd, kako bi mogli sa lakoćom da obezbede sopstvenu egzistenciju. Iako je nezaposlenost veliki problem širom Srbije, statistički gledano, u Beogradu ipak postoji veća ponuda nego u mnogim drugim srpskim gradovima.

- Došla sam u Beograd jer sam prethodno provela dve i po godine u traženju posla. Potičem iz Niša i jako mi je krivo što sam morala da napustim svoj rodni grad, ali nisam imala drugih opcija. Kada sam došla, bila sam veoma tužna i osetljiva jer su me mnogi gledali ispod oka zbog naglaska koji sam prirodno zadržala.

Mnogi su me sputavali, a nekoliko puta sam imala i rasprave jer sam došla iz male sredine - objašnjava M. S. koja je došla sa porodicom u Beograd, a od njenog preseljenja je prošlo oko 5 godina. Za taj period, ostvarila je veliki karijerni napredak i uspela je da odškoluje dvoje dece.

Mnogi sociolozi tvrde da velika preseljenja ljudi doživljavaju kao nužno zlo i da takve životne promene nisu nimalo prijatne, a da je metropolski egoizam i isticanje porekla manir primitivnih ljudi koji se ne mogu drugim stvarima pohvaliti.

- U pitanju su drastične promene u životima ljudi koji iz malih mesta prelaze u Beograd ili bilo koji drugi veći grad. Međutim, da nema takvih demografskih kretanja, ne bi bilo ni tolikog priliva kreativnosti, različitosti i sposobnosti. Mi smo jedna nacija i shodno tome, nema mesta diskriminaciji i isticanju korena jer su lični kvaliteti daleko važniji od toga odakle je neko došao - objašnjava Bojan Jovanović, antropolog.

Pored manjka otvorenih radnih mesta, veliki problem mladima jeste nedostatak odgovarajućih obrazovnih ustanova, pa čak i kulturnih dešavanja.

- Vlast je odgovorna za unapređenje drugih mesta u Srbiji. Svi gradovi u Srbiji bi trebalo da budu ravnopravni sa Beogradom. Ono što se često osporava doseljenim ljudima je manjak finih manira, a složićete se, da je to često samo na nivou utemeljene predrasude. Mnogi ljudi koji se bučno hvale svojim poreklom nemaju najelementarnije manire, a da mnogi ljudi iz unutrašnjosti ili nekih manjih gradova budu fenomenalno emancipovani. Ponovo dolazimo do zaključka da vas ne određuje poreklo, već lično dostignuće - dodaje Bojan.

Nažalost, netrpeljivost između "Beograđana" i onih koji su to od skoro postali je i dalje aktuelan problem. Na prvi pogled, minornost kulturnih razlika se stavlja u prvi plan, a mi vas pitamo:

Kako biste se vi osetili kada biste prešli u neki veći grad, ili pak, državu gde bi vas gledali kao građanina drugog reda?

(Mihajlo Pavić)