JOVAN ĆIRILOV: Je*eš lako dostupnu slobodu, za nju se treba boriti! (FOTO)

Kad je reč o umetnicima, prva pomisao su nam ljudi nežnog senzibiliteta čiji su stavovi često veoma tihi, a po rečima mnogih umetnika, retki su ljudi koji vas mogu inspirisati i oplemeniti.

Preporučujemo

Kako bismo dokazali da ova tvrdnja često nije tačna razgovaramo s Jovanom Ćirilovim, čovekom koji je umnogome pomerio standarde pozorišta u nekadašnjoj Jugoslaviji, čoveka kojeg najčešće doživljavamo kao sinonim za Bitef, ali i doslednost u borbi za umetnost na ovim prostorima.

Srbija je zemlja veoma turbulentne prošlosti i večito problematične političko-ekonomske situacije. Kako izgleda boriti se za umetnost danas, a kako je ta borba izgledala u teškim vremenima koja su iza nas?

- Uvek su nekadašnje muke manje nego današne, to vam je poznati sindrom kamička u cipeli. Više žulja sadašnji manji kamičak u obući nego neki veći juče.

Nakon veoma bogate karijere, kakva umetnička dela treba da budu da bi vas ostavila bez daha?

- Ništa me više ne može ostaviti bez daha, osim poslednjeg ropca moje sve bliže smrti.

Koje su to najbolje predstave koje beogradska pozorišta mogu da ponude?

- Nema onih koje bih, ruku na srce, izdvojio.

Koja predstava pretenduje da nadmaši izvođenje mjuzikla "Kosa" s kraja 60-ih godina?

- Nijedna predstava ne može, niti, koliko znam, pretenduje na to, jer su društveno-istorijski uslovi drugačiji. Nema takvog svežeg neponovljivog svetskog pokreta mladih doba te leve 1968, te ne može ni biti neke nove „Kose“, ne samo kod nas, nego ni u svetu. To pogotovo ne može biti neka kopija „Kose“, nego nešto sasvim novo, dugačije, neočekivano...

Koje mlade umetnike biste izdvojili koji imaju potencijal da podignu umetnost na viši nivo?

- Ne bih da imenujem neke koje znam i pratim, zbog onih koje ne znam i ne pratim. To nije oportunizam nego moje osećanje odgovornosti da ne budem nepravedan.

Beograd raspolaže mnogih velikim manifestacijama. Imamo Bitef, Belef, Bemus, Festival igre, Fest... Da li nešto nedostaje našoj prestonici kada je umetnost u pitanju?

- Ono što u svakom periodu, pa i u ovom, nedostaje jeste potencijal mladih umetnika koji treba da imaju više energije, pa i bezobrazluka da bi se izborilio za mesto u nekoj novoj sadržajnoj i organizacionoj formi.

Šta za vas znači umetnička sloboda i da li mislite da je ona svim umetnicima zagarantovana?

- Ona nikad nije do kraja zagarantovana. Jer da se za nju ne treba boriti, ne bi ni bila sloboda. Sloboda je potencijal, a vidljiva stvarnost na dlanu. Je*eš lako dostupnu slobodu!

Vratiću vas na mjuzikl "Kosa" koji postoji u video zapisu, osim jedne sekvence u kojoj se vide naga glumčeva tela. Kako vi doživljavate artističku slobodu koja često sadrži obnaženost?

- Nagost je znak slobode samo ako ima ukus zabranjenog voća. Inače, lako postaje komercijalni egzibicionizam. Nagota „Kose“ na buržoaskom Brodveju 1969. zaista je bila velika nova osvojena sloboda, pa i kod nas iste godine. Mira Trailovć je bila mudra da predloži da se na kraju prvog dela skinu samo oni članovi plemena koji to dobrovoljno hoće, a ne po nalogu reditelja, nje i Zorana Ratkovića.

S obzirom na to da živimo u svetu gde su diskriminacija i stigmatizam veoma zastupljeni, koliko je bezbedno slobodno se izražavati kao umetnik i da li mislite da ste ostali nedorečeni?

- Ako sam ostao nedorečen, to je samo moja krivica ili odluka. Mislim da nisam loše učinio što sam pokrenuo javno pitanje zabrane istopolne ljubavi, što je kasnije, uz zalaganje jednog dela napredne javnosti, izbačen iz našeg krivičnog zakona paragraf o kažnjavanju dobrovoljno realizovanih seksualnih istorodnih odnosa.

Ali sam se uzdržao da postanem funkcioner tog poduhvata. Smatrao sam da tu moju inicijativu treba da preuzmu mlađi. I hvala onima koji su to i preduzeli. Ja sam uveren da sam više učinio angažovanjem u drugoj oblasti, kao što je novi teatar, publicistika, poezija...

Mislim da je seksualnost nesumnjivo veoma važna oblast u životu pojedinca i ljudskog roda, ali je daleko od jedine, te mi nije odgovaralo da erotska sfera postane moja isključiva društvena aktivnost.

UPOZORENJE: Zabranjeno preuzimanje, kopiranje ili bilo kakvo drugo korišćenje ovog intervjua bez dozvole uredništva portala Telegraf.rs. Prenošenje intervjua, dela intervjua ili fotografija smatraće se kršenjem autorskih prava.

(Mihajlo Pavić)