UPOZNAJTE VUKA GAJIĆA: Ovaj dečko daje glas Transformersima! (FOTO)

Dvadesetogodišnji Vuk Gajić iz Zemuna, bavi se sinhronizacijom crtanih filmova od svoje petnaeste godine. Ovaj dečko je sopstvenim radom i trudom uspeo da se izbori za svoje "mesto u ekipi".

Preporučujemo

Sama sinhronizacja je jedno od retkih zanimanja, tako da nećete baš često sresti nekoga ko će na pitanje o tome čime se bavi, odgovoriti sa - Dajem glasove crtaćima! Vuk je jedan od retkih koji se oprobao u ovoj vrsti posla i uspeo.

Od džeparca je sebi kupovao opremu, svakodnevno je sedeo ispred računara i vežbao, sam je stupio u kontakt sa ljudima iz sveta glume, a sada radi na TV kanalu "Ultra". Kakav je put prešao da bi dostigao svoj cilj, koliko mu je rada i odricanja trebalo i na koji je način ostvario svoje snove, govori u intervjuu za Telegraf.

Baviš se ovim poslom već pet godina i počeo si jako mlad. Kada si tačno počeo da se baviš sinhronizacijom i koliko je teško bilo na početku?

- Sinhronizacijom sam počeo da se bavim sa tačno petnaest godina, u osmom razredu osnovne škole. Tada nisam imao nikakvog iskustva, a takođe nisam poznavao ljude iz tog sveta. Krenuo sam od nule. Bilo je jako teško, sedeo sam po tri do četiri sata dnevno  ispred računara i vežbao. 

Sada radiš na Ultri. Kako si uspeo da se "probiješ" i dobiješ posao?

- Prvo sam se bavio amaterskim radom, a onda sam odlučio da pokušam da stupim u kontakt sa ljudima koji se time bave. Na Fejsbuku sam ih pronašao i poslao poruke. Iznenadio sam se kada su počeli da mi odgovaraju. Glumac Milan Antonić mi je dosta pomogao, objašnjavajući mi šta i kako treba da radim. Onda mi je jednog dana poslao poruku da dođem na audiciju za crtani " Priča o igračkama" i to je bila moja prva audicija, gde su ljudi primetili moj talenat. Dalje je sve išlo samo od sebe.

Kako si tako mlad znao da je sinhronizacija ono čime želiš da se baviš?

- Ja svaki dan gledam crtaće i to je tako od kada znam za sebe. U svoje slobodno vreme uvek sam slušao kakve transformacije glasova glumci proizvode i shvatio sam da imam talenat da prepoznam glasovnu transformaciju i tačno znam koji glas pripada kom glumcu. Kako sam odrastao, tako sam video da i sam imam talenta i da pre svega uživam kada i sam stvaram transformaciju. Nekako sam oduvek to znao da je sinhronizacija ono čime želim da se bavim.

Na kojem crtaću si radio prvi put i kakav je bio osećaj? Da li je postojala trema?

- Prvi crtani na kojem sam radio bio je "My gym partner", sa "Cartoon network-a". Trema je postojala pre nego što sam ušao u gluvu sobu. Zaista sam se plašio kako će sve ispasti, međutim, kada sam počeo da čitam tekst, strah je potpuno nestao. Sada više nemam problem sa tremom, potpuno sam je savladao.

Koji je najpoznatiji crtani na kojem si radio?

- Najpoznatiji crtani na kojem sam radio, bili su "Transformersi". Moja uloga bila je da dajem glas liku po imenu Raf. On je proračunljiv, inteligentan i bio je pravi izazov.

Kada daješ glas likovima, koliko se poistovetiš sa njima?

- Emocija mora biti potpuna. Kada radim, moram svoj gas da prilagodim situaciji koja je u tom trenutku na ekranu. Ako je junak uzbuđen, i ja moram biti, inače će publika osetiti da "to nije to". Dobra sinhronizacija zasniva se na ovakvom radu. Deca su ta koja najviše gledaju crtaće, i ona su najiskrenija publika, jer su u stanju da prepoznaju da li su osećanja iskrena ili ne.

Svu opremu za sinhronizaciju kupio si sam?

- Da, od džeparca sam uštedeo novac i kupio sebi mikrofon. Imao sam neke slušalice od ranije, a programe sam poskidao sa interneta.

Da li si imao podršku porodice i prjatelja?

- Porodica mi je bila velika podrška. Zapravo, moram se zahvaliti mami, jer je ona ta koja je doprinela tome da počnem da se bavim ovim poslom. Rekla mi je da pokušam i da nemam šta da izgubim, što me je jako ohrabrilo. Pravi prijatelji su takođe bili uz mene, ali bilo je i onih koji su mi se smejali i nisu verovali da ću uspeti.

Šta imaš da poručiš mladim ljudima koji žele da uspeju?

- Ljudi ne bi trebalo da se plaše, jer mogu da ostvare sve što žele, samo ako stvarno veruju. Ja sam imao sreće da mi pored Milana Aleksića u susret izađe i glumac Milan Tubić. Dakle, morate imati i malo sreće, ali upornost se svakako isplati.

(D. Čavić)