OTKRIVAMO: Zašto je u Beogradu uvek kolaps u saobraćaju kad pada kiša? (FOTO)

Bilo da ste vozač ili pešak, svakako ste morali da primetite velike gužve i zastoje u saobraćaju kad u Beogradu pada kiša. Ogromne kolone po centru, ali i periferiji grada gotovo da se ne pomeraju. Automobili stoje ili se jedva kreću, a i broj saobraćajnih nesreća često zna da bude povećan.

Preporučujemo

Da li je u pitanju slaba vidljivost, proklizavanje ili nesigrnost vozača ili je samo savest ta koja navodi na sporiju vožnju - tek, mnogo Beograđana žali se na zastoje i kolaps tokom kišnih dana, a nikom nije zapravo jasno zašto do toga tačno dolazi i koji je pravi razlog.

- Vozač sam već 20 godina i mogu vam reći da je neverovatno do kakvog haosa dolazi čim padne kiša. Bilo da je pljusak ili samo ona sitna, svi potpuno polude! Ili voze kao puževi ili proleću kroz ulice kao divljaci. Svakakve sam situacije video, ali verujte mi, kada padne kiša, svi izgube kompas. Verujem da je razlog tome nervoza, ali i strah, jer pored starijih, tu su i mladi vozači koji nemaju previše iskustva. Oduvek se znalo šta kiša znači za saobraćaj u Beogradu i u poslednjh 2o godina, ništa se nije promenilo - govori za Telegraf Dragan M, dugogodišnji taksista.

Kasno kočenje, zvuci sirene i napetost u vazduhu pojačavaju se s kišom, pa vozači u Beogradu koji ne važe za uzorne i stpljive svoju bahatost pokazuju još više. Svakom pešaku se desilo bar jednom da ostane mokar na ulici, kad automobil prođe velikom brzinom kroz baru i zapljusne ga blatnjavom vodom.

Zato ljudi već znaju i unapred se sklanjaju s ivice trotoara kad hodaju ulicom ili čekaju na autobuskoj stanici.

Šta je uzrok ovakvom stanju, pitali smo nadležne u Auto-moto savezu Srbije.

- U uslovima kad su mokri kolovozi i smanjena vidljivost, povećava se broj saobraćajnih nezgoda koji su glavni uzrok zastoja na gradskim saobraćajnicama, usporenog kretanja vozila, a vrlo često dolazi i do povremenih prekida saobraćaja. Naš savet bio bi da vozači u uslovima kiše drže veće odstojanje i izbegavaju nagla kočenja, jer mokar kolovoz povećava zaustavni put vozila, a samim tim se stvaraju uslovi da dođe do saobraćajnih nezgoda.

- Kritični sati, takozvani špicevi, su između sedam i devet ujutru i od 14 do 17, kad savetujemo vozačima da imaju više strpljenja, tolerancije i da poštuju saobraćajne prpoise i pokažu malo veću toleranciju na deonicama, gde je došlo do prekida saobraćaja - kaže za Telegraf  Radmila Briza iz Sektora i razvoja marketinga AMMS.

Saobraćajni fakultet takođe ima pogled na ovu situaciju. Duško Pešić, asistent na katedri za bezbednost, smatra da na zastoj u saobraćaju tokom loših vremenskih uslova utiču dva osnovna razloga:

- Do promene saobraćajnog toka zbog loših vremenskih uslova dolazi jer ljudi biraju da vozilom prelaze kraća rastojanja, koja bi inače prelazili peške. Tako se povećava broj učesnika u saobraćaju, što direktno utiče na zastoj. Druga bitna stvar je ta što vozači postaju oprezniji i smanjuju brzinu vozila prilikom padavina, pa samim tim dolazi do gužve, jer kada jedno vozilo uspori, uspore i ostala.

Problem koji već godinama muči Beograđane i dalje nije rešen. Ostaje nam da apelujemo na vozače da povedu više računa o ponašanju u saobraćaju.

(D. Čavić)