OČAJNI BEOGRAĐANIN: Prodaću stan, samo da pronađem mog psa Žuću! (FOTO)

Koliko je jaka i velika ljubav između psa i čoveka, svedoči priča o Petru Brankoviću, čiji je pas Žuća nestao 6. marta ove godine, u večernjim časovima.

Preporučujemo

Prošlo je više od mesec dana, a od Žuće ni traga "ni glasa", iako ogroman broj ljudi zna za njegov nestanak i zajedno s Petrom i njegovom majkom provodi vreme na ulicama Beograda u neprekidnoj potrazi.

Sve se odigradlo ispred doma Brankovića, kad je Petar pustio Žuću u kratku šetnju. Pritvorio je vrata na par sekundi i kad se okrenuo, psa više nije bilo.

- Nije moguće da je mogao samo tako da nestane sam od sebe. Pretražio sam sve iste večeri. Nisam spavao cele noći i prilikom potrage nisam uspeo da pronađem nijednu dlaku, nijedan trag. Postoji nekoliko mogućih scenarija. Jedan je da je otišao s nekim, ali ne bi izdržao ovoliko dugo u tuđoj kući. Drugi je da je kidnapovan, odnosno da ga je neko oteo. Treći ne mogu ni da zamišljam, jer želim da verujem da je dobro - govori Petar sa suzama u očima.

Žuća je dvanaestogodišnji mešanac, koji je ceo život proveo s Petrom. Njih dvojica su postali najbolji drugovi. Zato Petar neće odustati dok ne sazna šta se desilo i gde je njegov ljubimac. Svakog dana kreće u potragu, po svim delovima grada. Zahvalan je svim ljudima koji su se dobrovoljno prijavili da pomognu.

Sa sobom stalno nosi telefon, plakate i povodac, a na pozive se javlja uz reči: "Dobar dan, jeste li pronašli mog Žuću? Da li ste saznali nešto o njemu?"

Dnevno dobija gomilu dojava, o tome gde bi njegov drugar mogao da bude, najmanje 50 ljudi zove, a poruke ne broji. Do sada je pronašao 18 dublera, od kojih je jedan bio gotovo identičan kao njegov pas, ali čim ga je ugledao, Petar je znao da to nije on.

- Njegova ljubav je bezuslovna. Razumeo nas je, voleo i više je razmišljao o nama nego o sebi. Nikad se nije odvajao od naše kuće. Njegov nestanak je velika misterija i ja ću uraditi sve da je razrešim. Nemoguće je da ga je auto zgazio ili da su ga čopori drugih pasa napali, jer ga svi poznaju. Jedini da mu je neko od "neljudi" došao glave -  priča Petar.

On je zakupio dva bilborda na kojima su Žućine slike i brojevi telefona, od kojih je jedan blizu Zvezdinog stadiona, a drugi na Autokomandi. Petar je spreman je da da sve što ima, da bi se njegov prijatelj vratio. Za bilborde je podigao kredit i onom ko pronađe psa, slediće ne samo novčana nagrada, nego i doživotna zahvalnost.

U veliku potragu uključena je masa ljudi, koji su za ovaj slučaj saznali preko društvenih mreža, bilborda i medija. Međutim, pored onih koji su spremni i voljnu da pomognu, bilo je i onih koji su ucenjivali.

- Primio sam poziv od osobe koja je tvrdila da zna gde se moj Žuća nalazi i da je zatvoren kod neke bake. Tražili su da im uplatim novac na račun, pa će mi dati adresu na koju da dođem. Bio sam spreman da platim, ali je ipak bila iznuda u pitanju i to nisam mogao da prihvatim. Prijavio sam slučaj policiji, međutim, nemam nikakvih vesti o ishodu događaja.

Petar kaže da je Zvezdin stadion bio Žućin život i da je najviše voleo da šeta oko Marakane. Znali su ga navijači, sva deca po kraju i svi koji žive u blizini. Oni su aktivno uključeni u potragu koja traje više od mesec dana. Petrovi poslodavci su razumeli situaciju u kojoj se nalazi i dali su mu odmor da bi mogao da se posveti potrazi.

- Meni publicitet ne treba. Ja ovde nisam bitan, bitan je Žuća. On je pokazao svima kako se voli. To bi trebalo da predstavlja primer i za ljudski rod, šta znači bezuslovna ljubav. Za mene, on je napametnije biće koje postoji i učiniću i moguće i nemoguće, samo da ga vratim. Prodao bih i stan, samo da mogu da dobijem neku informaciju o tome gde je i da li je dobro - kaže Petar za Telegraf.

Ostaje samo da ljudi nastave da traže i da se ova priča završi na najbolji mogući način. Petar neće prestati s potragom, sve dok svog drugara ne vrati kući i apeluje na sve ljude velikog srca, da jave ukoliko saznaju nešto o njegovom Žući.

(D. Čavić)