MAJSTOR FRULE: Svira na ulici, a glumi u Montevideu! (FOTO) (VIDEO)

Lazar Novičić Laki svakoga dana svira frulu po dva sata u prolazu na Zelenom vencu. Građani Beograda ga najčešće viđaju u popodnevnim časovima i uživaju u zvucima njegove "čarobne frule".

Preporučujemo

Pažnju privlači harizmom, izvanrednim talentom, ali i nepogrešivim osećajem za tonove. Svojim repertoarom koji je sačinjen od kosovskih, narodnih i savremenih pesama uspeva da izazove pravu emociju, što mu je, kako kaže, primarni cilj.

Međutim, ovaj svirač daleko je od čoveka koji muzikom zarađuje za život. Iako svira na ulici, Lazar je osvojio brojne nagrade na raznim svetskim takmičenjima, obišao je pola sveta, ali se i pojavljivao u najmanje desetak filmova - jedan od njih je čuveni "Montevideo".

Zašto se odlučio da svira na ulici, kakva mu je vrata to otvorilo, sa kim je sve sarađivao i kroz šta je prošao, govori samo za Telegraf.

Vi ste od malih nogu bili zainteresovani za muziku ili je to došlo u nekim kasnijim godinama?

- Kao mali, obožavao sam fudbal. Igrao sam u OFK Beogradu, gde sam došao do omladinske selekcije. To mi je bila jedna od najlepših stvari kojima sam se ikad bavio. Međutim, od pete godine sam "inficiran" frulom. Postali smo nerazdvojni. Sada imam 64 godine, a ona mi je najbolji prijatelj skoro punih 60 godina!

Kako su reagovali vaši roditelji i porodica na to što ste se opredelili da svirate frulu? Da li su bili podrška?

- Moja majka je išla na pijacu i kupila mi frulu. Bili su mi podrška i nikada me nisu osuđivali za ono što radim. Međutim, imao sam problema s vršnjacima.  Možete zamisliti kakve sam bitke bio, kada mi mladi ljudi kažu da sam "selja" što sviram baš taj instrument. Potpuna degradacija. Klavir, violina i harmonika tada su bili "u trendu".

Da li ste školovani muzičar?

- Nisam, školovao sam se uz pomoć drugih ljudi, kojh je tad bilo malo. Naučili su me svemu što danas znam. Mislim da je pola veka i više nego dovoljno, da čovek dovede do savršenstva ono što radi.

Od kada svirate na ulici i zašto ste se na to odlučili ?

- Ulica je za mene scena. Ne postoji ništa lepše na svetu od osećaja kada vidite da nekoga uspevate da usrećite. Kad sam prvi put zasvirao na ulici i video brojne poglede i pozitivne reakcije, shvatio sam da činim dobro. Od 2007. sam u Knez Mihajlovoj, na Ušću, Zelenom vencu...Odlučio sam se da ostanem, jer kad ispunjavaš druge i sam postaješ ispunjen.

Pored toga što ste "ulični svirač", vi ste poznati po ulogama u različitim filmovima, a jedan od njih je "Montevideo". Kako je do toga došlo i gde ste se sve pojavljivali?

- Jednog dana sam svirao i prišla mi je žena. Rekla je: Gospodine, Vi imate filmsko lice", na šta sam se slatko nasmejao, misleći da se šali. Dala mi je vizit kartu i rekla mi je da dođem na kasting. Nisam imao pojma o čemu se radi. Tražili su mi da odsviram nešto i da kažem par stvari o sebi. Sledeće što znam je da sam bio u bazi podataka statista. Glumio sam u mnogo reklama, Narodnom pozorištu i u preko deset filmova - "Lok aut", film Luka Besona, domaći film "Gavran", " Montevideo", "Krv, Čelik, Titanik" , "Tereza"...

"Montevideo" je bio fenomenalan. Atmosfera sa snimanja je bila neverovatna. Svi su bili izvnaredni i ljubazni, osećao sam se kao kod kuće. Dragan Bjelogrlić je fenomenalan, a Miloš Biković, " Tirke" mi je bio omiljeni iz ekipe. Iako sam bio samo statista, učinili su da se osetim i više nego posebno.

Šta je najveći uspeh za vas?

- Ne postoji jedna stvar koju bih mogao da navedem. Jedna od stvari na koje sam posebno ponosan jeste priznanje koje sam dobio u Kanu. Njime sam bukvalno postao priznat u celoj Evropi. Kada sam bio u Francuskoj, rekli su mi da bi tamo za svoj rad dobio smeštaj, automobil i mesto prosvetnog radnika, najmanje. 

Najlepša stvar koja vam se desila?

- Bezbroj prelepih stvari dogodilo mi se upravo na ulici. Iako sam proputovao skoro ceo svet, ovde su mi se dešavali najlepši trenuci. Događalo mi se da ljudi stanu i puste suzu. Jednom mi je prišla devojčica, sa bakom. Svaki put kada bi prošla, ostavila bi mi 10 dinara, iz svog novčanika. Nakon dugog niza godina, na ulici mi se obratila devojka i pitala me da li je se sećam. To je bila ista ta devojčica. Srce mi je bilo puno.

Ko vam je dolazio od poznatih ljudi i s kim ste imali prilike da sarađujete?

- Sarađivao sam s Borom Dugićem i često se dešavalo da nas pomešaju. Jednom prilikom nas nekoliko se vraćalo sa instrumentima sa ulice i zaustavila nas je policija. Policajac se okrenuo ka meni uz pitanje - Boro, jesu ovo ovi tvoji? Radio sam sa Mićom Teofilovićem, takođe. Od poznatih, Bajaga mi uvek priđe i ostavi novac. Imao sam čast i priliku da razgovaram s Masimom Savićem. Petar Kralj, Matija Bećković, Merima Njegomir, veliki broj političara koji voli kosovske pesme, mnogi glumci s kojima sam radio...

Zašto ste se opredelili za frulu, od svih instrumenata?

- Zvuk frule je neprocenljiv. Kad sam je prvi put uzeo u ruke, postali smo jedno. Svaka zemlja ima svoju frulu, koja se pravi od različitih materijala. Šljivovo drvo, dren, crni bagrem, odličan su materijal za dobar instrument.

Kakvi su vam planovi za budućnost?

- U planu mi je da odem za Švajcarsku i da tamo ostvarim jedan veliki muzički projekat. Nadam se da ću uspeti u svemu tome. Šta će dalje biti, ne znam, ali svakako ćete biti obavešteni - za kraj je rekao Lazar, uz širok osmeh, vraćajući se muzici i onome što najviše voli. Uživajte u njegovom izvođenju pesme "Tamo daleko":

(Dunja Čavić)