Ove devojke nam svaki dan popravljaju raspoloženje, a zauzvrat ne traže ništa (FOTO) (VIDEO)

Kada prolazite Knez Mihajlovom ulicom, sa svih strana čuje se muzika. Ulični svirači ulepšavaju svakodnevnicu i uspevaju da sugrađanima skrenu misli barem na sekund.

Preporučujemo

Od Zelenog venca, do kraja Kneza, ima barem petnaest ljudi koji svakoga dana sede sa svojim instrumentima, sviraju i pevaju. Posebnu pažnju privukle su tri devojke, čija nesvakidašnja pojava i pozitivna energija izvlači najviše osmeha i pohvala od Beograđana.

Jovana Trifuljesko (16), Katarina Denić (17) i Katarina Lazić (17), već punu godinu pevaju i sviraju u centru Beograda. Ove mlade devojke skoro svakog dana posle škole dolaze u Knez Mihajlovu, gde svojim nastupom skreću pažnju sugrađana.

Pored gitare i odličnih glasova, sa sobom nose i daire, koje, kako kažu, dočaravaju atmosferu.

- Sve je počelo potpuno neplanirano. Jednog dana smo izašle napolje i sele na klupu. Ja sam počela da sviram, a devojke su pevale pored mene, jer smo imale priredbu za koju smo morale da se spremimo. Od jednom, prišla nam je žena i dala nam novac. U tom trenutku bila sam šokirana. Naravno, novac nisam uzela, objasnila sam da smo ovde samo da bi smo vežbale. Posle par minuta pojavio se čovek i dao pare. Tako je došlo još par ljudi i mi smo bile potpuno iznenađene. U tom trenutku nismo imale u planu ništa od ovoga - priča Katarina Lazić za Telegraf.

Pored toga što sve tri žive na potpuno različitim krajevima grada, uvek uspevaju da pronađu vremena za sebe. Zajedno idu u Filološku gimnaziju, gde su se upoznale i od tada su nerazdvojne. Sviranje i pevanje na ulici doživljavaju kao jedan vid zabave, ali u isto vreme uživaju što mogu ljudima da prenesu deo pozitivne energije.

- Mi ovo ne radimo uopšte zbog para. Novac nije bitan. Istina je da je ovo mnogo lep način na koji možemo da zaradimo džeparac, ali to nije na prvom mestu. Mnogo mi je drago kada su ljudi srećni zbog nečega što ja radim, pogotovo kada nam kažu da smo im ulepšale dan izborom pesme - kaže Jovana.

Najviše vole kada im sugrađani priđu sa posebnom muzičkom željom, koju žele da posvete nekoj dragoj osobi. Tako se često dešava da neki zaljubljeni mladić zatraži pesmu i telefonom pozove svoju devojku, dok dve Katarine i Jovana pevaju. Osim domaćih pesama, one izvode i strani repertoar, pa pošto odlično znaju nemački, nije retkost da na nemačkom odpevaju po koju numeru.

- Jednom nam je prišao čovek iz Italije, koji je pustio pesmu preko telefona i tražio da je izvedemo, iako ne znamo ni reč italijanskog. Snašle smo se nekako, malo smo pevale mi, malo on. Ovo je divan način da upoznamo ljude. U cilju nam je da jednom imamo sopstveni bend. Celog dana smo pokušavale da smislimo ime sadašnje grupe, u slučaju da nas pitate, ali nismo uspele, to smo jednostavno samo mi - uz osmeh priča Katarina Denić.

Iako ne idu u muzičku školu, ove devojke su same naučile da sviraju gitaru, a crvene daire postale su njihov zaštitni znak. Većina ljudi pozitivno reaguje na njihov nastup, ali ima i onih kojima pesma smeta. Baš u vreme kada je ekipa Telegrafa razgovarala sa mladim umetnicama, prišao je jedan ulični prodavac uz reči:

- Što stalno svirate tu Zanu, dosta je bilo više. Ona je muslimanka, ne mogu više da slušam tu muziku!

Devojke napominju da ovo nije prvi put da im neko prilazi i žali se što pevaju i sviraju.

- Jednom nam je prišao jedan čovek, srednjih godina, koji je bio oduševljen našim pevanjem. Dao nam je novac i pitao može li dobiti broj telefona, jer je navodno želeo da nas pozove da negde nastupamo. Dala sam mu broj, misleći da ima dobre namere i počele su da mi stižu dopune od 1.000 dinara. Nakon nekoliko dana, čovek se javio sa pričom da on uplaćuje kredit i da ima želju da se vidimo. Bila sam zgranuta, odmah sam promenila broj telefona - govori izrevoltirana devojka.

- Bile smo u situaciji da nas je neki dečko gađao iz zgrade preko puta, jer smo remetile njegov mir.

Međutim, ipak ima neuporedivo više pozitivnih komentara i ljudi koji hvale njihov trud. Na pitanje šta je najlepše što im se dogodilo za ovih godinu dana, devojke nisu mogle da izdvoje jedan događaj.

- Ima jako mnogo lepih stvari u ovom poslu, ne možemo se odlučiti šta je najlepše što nam se dogodilo. Jedan slikar je naslikao naše portrete i poklonio nam ih. Prelepo je bilo i kada nam je prišao čovek sa malim dečakom. U sledećem trenutku naišla je i žena sa ćerkicom. Deca su se držala za ruke i igrala oko nas, a čovek i žena su stajali i razgovarali. Sve je trajalo oko pola sata. Ko zna da li bi se to poznanstvo ostvarilo, da baš u tom trenutku nisu zastali pored. Ovako bi verovatno prošli jedno pored drugog i ne bi se primetili. Skoro nam je jedna žena sa terase bacila koverat sa novcem. Sada nas svakog dana sluša i postala je naša redovna publika.

Sve tri imaju punu podršku od strane porodice, što im jako znači. U početku su bili po malo skeptični i zabrinuti, ali vremenom je sve došlo na svoje. Sada znaju da ove devojčice rade ono što vole i pružaju im potpunu podršku.

Iako na ulici provode samo sat do dva dnevno, novac koji zarade nije mali. Minimalno dobiju po 1.000 dinara za dan i to dele na tri ravnopravna dela. Pre izvesnog vremena im je prišao mađioničar koji im je dao dolar sa svojim likom, što je bilo posebno uzbudljivo.

- Postoji dosta ljudi koji sviraju u ovoj ulici. Većina to radi zbog novca, ali nama je to potpuno nebitno. Želimo da prenesemo energiju i pozitivu, da izvlačimo osmeh. Nemamo nikakvih problema sa muzičarima, vole nas, a volimo i mi njih. Sve ovo je tek početak, volimo muziku i sve vrste umetnosti. Planiramo da se bavimo muzikom u narednom periodu i iskoristićemo svaku šansu. Verujemo da ćemo uspeti. Ako ljudi imaju dara, neka izađu slobodno. Svideće im se sigurno, samo neka pokušaju. Da mi nismo probale, nikada ne bismo bile ovde - pričaju devojke za kraj.

(D. Čavić)