Ruski car Nikolaj Romanov dobija spomenik u Beogradu

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

  • Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
  • Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
  • Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
  • Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
  • Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
  • Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
  • NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
Odgovor na komentar korisnika Vlada
Ime je obavezno
E-mail adresa je obavezna
E-mail adresa nije ispravna
*otkucano <%commentCount%> od ukupno <% maxCommentCount %> karaktera
Komentar je obavezan

<% message.text %>

Komentari

  • Lune

    01. april 2014 | 19:25

    У „Меморандуму о учешћу Срба у интервенцији у Русији“, који је по налогу Живојина Мишића написао бивши пуковник Драгутин Милутиновић, команидир једне српске добровољачке дивизије, стоји: „Нама је било жао што смо се уплели у борбу против Руса, јер су и у Црвеној гарди служили Руси“. Ипак, после формирања Краљевине СХС влада ове државе дала је своју званичну сагласност да се све српске добровољачке јединице у Сибиру покоравају француском генералу Жанену који је командовао трупама Антанте, и на тај начин су озваничиле учешће српске војске у интервенцији страних армија. Током читавог Руског грађанског рата српске дипломатске и војне мисије су се налазиле у Самари, Омску, Јекатеринодару (данас Краснодар) и Севастопољу, све до потпуног пораза беле армије. Намеће се очигледан закључак да је Краљевина СХС заједно са другим страним државама учествовала у Руском грађанском рату као агресор против државног субјекта једне стране у унутрашњем руском конфликту (тј. против Совјетске републике) на страни сила које, као и совјетска власт, нису били легитимни наследници ни царске ни републиканске Привремене владе (ове владе су управљале Русијом до 1917).

  • zoran

    30. mart 2014 | 16:07

    napokon !!!

  • стрептомицин

    28. mart 2014 | 10:44

    Београд и Србију су ослободили Руси, а не Дапчевић и остали комунистички преваранти.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA