Korona virus: Koje lekcije smo naučili o Kovidu u 2021. godini

Getty Images

U godini otkako je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila Kovid-19 pandemijom, prisustvovali smo do sada neviđenim naučnim naporima da se shvati i zaustavi virus.

Istraživači iz svih krajeva sveta sarađivali su kao nikad dosad i ono za šta su nekada bile potrebne godine i godine da bi se naučilo - kad su u pitanju saznanja, istraživanja i izrade vakcina - ostvareno je za svega nekoliko meseci.

Evo nekih stvari koje smo saznali u poslednjih 12 meseci.

• Kako ćemo zalečiti kolektivnu traumu od Kovida-19
• Osam stvari koje smo naučili u godini Kovida-19
• Šta da radite kad neko u vašoj kući ima Kovid - u četiri slike

Simptomi Kovida-19

Najraniji poznati simptomi virusa bili su temperatura i kašalj.

Ubrzo su mnogi oboleli primetili da su izgubili čulo mirisa i/ili ukusa i to je onda bilo dodato na SZO-ovu listu najčešćih simptoma.

Kako se pandemija nastavljala, zabeleženi su drugi, ređi simptomi, a među njima:

• upala grla
• glavobolja
• bolovi u telu
• dijareja
• osip na koži ili pomodreli prsti na rukama i nogama
• crvene ili osetljive oči

SZO savetuje ljude koji su veoma bolesni da se odmah obrate lekarima za pomoć.

Ozbiljni simptomi mogu da uključuju otežano disanje, gubitak sposobnosti govora ili kretanja, konfuziju ili bol u grudima.

Znamo da je verovatnije da neka hronična zdravstvena stanja znatno pogoršaju težinu bolesti kod ljudi obolelih od Kovida-19.

SZO savetuje ljude sa stanjem na plućima kao što su cistična fibroza ili hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP), dijabetes, srčane bolesti ili rak, da preduzmu preventivne mere protiv zaražavanja od virusa.

Iako se većina pacijenata brzo oporavi, studije pokazuju da kod nekih ljudi Kovid-19 može da izazove dugoročna oštećenja organa, kao što su srce i pluća.

• Zašto čitavom svetu treba da je stalo do kovid-krize u Indiji
• Kako funkcioniše crno tržište vakcina i Kovid pasoša

Getty Images

Prenošenje Kovida-19

U prvih nekoliko meseci pandemije, SZO je insistirala da se Kovid-19 prenosi kad ljudi kašlju ili kijaju, preko kapljica koje padaju na površinu umesto da se zadržavaju u vazduhu.

Zato je pranje ruku identifikovano kao ključna preventivna mera - da bi se sprečilo da ljudi kontaminiraju površine i predmete, koje bi potom dalje širile virus.

Ali skorašnji članak u Britanskom medicinskom časopisu sugeriše da se „prenošenje SARS-CoB-2 posle dodirivanja površine sada smatra relativno minimalnim" u poređenju sa udisanjem.

Štaviše, najnoviji dokazi sugerišu da se Kovid-19 uglavnom prenosi među ljudima u velikoj blizini preko aerosola.

Ovo se posebno dešava u zatvorenim, prometnim i loše provetrenim oblastima, gde jedna ili više zaraženih osoba provode duge vremenske periode sa drugima, kaže SZO.

Otud mnoga ograničenja u našim životima imaju veze sa zabranom sretanja ljudi u zatvorenom.

• Obična prehlada može da pobedi Kovid-19
• Kako je korona virus poremetio naše snove

Getty Images

Izgleda da vakcine protiv Kovida-19 daju rezultate

Vakcinacija ima veliki uticaj na broj ljudi koji se zadržavaju u bolnicama zbog Kovida-19 u Velikoj Britaniji.

Oko dve trećine stanovništva primilo je najmanje jednu dozu vakcine, a podaci sugerišu da vakcine smanjuju broj hospitalizacija i smrti, baš kao i širenje zaraze u zajednici.

„Reč je se o zaista dobrim podacima iz stvarnog sveta koji pokazuju da vakcine funkcionišu i da jedna doza funkcioniše posebno dobro", kaže profesor Kalum Sempl, jedan od naučnih savetnika britanske vlade.

Obično je potrebno desetak godina da se izradi neka vakcina.

Ali vakcine protiv Kovida-19 kao što su Fajzer, Moderna i Astrazeneka napravljene su za samo delić tog vremena, delom zahvaljujući novoj tehnologiji, povećanju finansijskih sredstava i smanjenju birokratije.

Ali iako su za izradu vakcine bili potrebni svega meseci, mnogi ljudi će na svoju injekciju čekati godinama.

U svetu postoji ogromna neravnopravnost kad je u pitanju raspodela vakcina, a SZO kritikuje zbog „šokantne neravnoteže" u distribuciji vakcina između bogatih i siromašnih zemalja.

I iako će vakcinacija sigurno pomoći u borbi protiv virusa, možda neće omogućiti trajnu odbranu zato što se antitela vremenom gube.

• Kako se Island izborio sa korona virusom
• Zašto bogate zemlje „blokiraju“ proizvodnju vakcina zemljama u razvoju
• Kada će svet biti vakcinisan

Getty Images

Od dugotrajnog Kovida možete ozbiljno da se razbolite

Mesecima pošto se zarazio virusom, značajan broj ljudi oseća i dalje širok dijapazon simptomima, poznatih kao dugotrajni Kovid.

SZO kaže da može da bude pogođen čak svaki deseti čovek i da boluje od izuzetnog umora, glavobolja, bola u grudima i depresije.

U ranim danima pandemije, ti ljudi su imali problema da njihovo stanje bude shvaćeno ozbiljno, a naučnici još ne znaju zašto on pogađa neke pacijente a neke druge ne.

Naučnici nastavljaju da proučavaju dugoročne posledice Kovida-19, a jedna nedavno objavljena studija pokazuje da ljudi koji su imali virus, čak i blaži slučaj, imaju povećan rizik od smrti ili teških bolesti šest meseci posle zaražavanja.

„Imajući u vidu da je teret dugotrajnog Kovida-19 pozamašan, trajne posledice bolesti ostavljaće traga još mnogo godina ili čak decenija", kaže viši autor studije Zijard Al-Ali, vanredni profesor medicine sa Vašingtonskog univerziteta u Sent Luisu.

„Lekari moraju da budu na oprezu prilikom pregleda ljudi koji su imali Kovid-19.

„Ovim pacijentima je potrebna integrisana, multidisciplinarna nega."

• Ko sve i kako motiviše ljude da se vakcinišu u Srbiji protiv korone
• Odmorite oči dok zbog korone morate da radite od kuće

Getty Images

Nove varijante su možda zaraznije

U opticaju je više hiljada različitih verzija, iliti varijanti, Kovida.

Ovo je očekivano; kako virusi prave kopije samih sebe da bi se širili, oni mutiraju.

Te razlike često nisu važne, ali ponekad mogu virus da učine opasnijim ili zaraznijim.

Britanska, južnoafrička, brazilska i indijska varijanta pretrpele su promene na šiljastom proteinu - delu virusa kojim se ovaj kači za ljudske ćelije.

Pogledajte video o širenju zaraze u Indiji

Mutacija N501Y, na primer, čini se da poboljšava sposobnost virusa da zarazi ćelije i raširi se.

Dok što se tiče britanske varijante, B.1.1.7, neka istraživanja sugerišu da je povezan sa 30 odsto većim rizikom od smrti.

Dokazi, međutim, nisu konačni.

• Sedam simptoma zbog kojih bi trebalo da se testirate na Kovid-19
• Ljudski dodir - zašto je teško zameniti ga

Getty Images

Deca su u manjoj opasnosti od ozbiljnog oboljenja

Deca mogu da se zaraze od Kovida-19, ali dokazi pokazuju da je značajno manja verovatnoća da će se ona ozbiljno razboleti za razliku od odraslih i, do sada, čini se da je manje verovatno da će preneti virus.

Naučnici posebno paze na to da li neka od novijih varijanti ima sklonost da utiče na efikasnije prenošenje među mladima.

Prošlog meseca je objavljeno da je, između februara 2020. i 15. marta 2021. godine, Kovid-19 ubio najmanje 852 dece u Brazilu do devete godine starosti.

Među njima je bilo i 518 beba mlađih od godinu dana, prema podacima brazilskog Ministarstva zdravlja.

Stručnjaci kažu da je puki broj slučajeva Kovida u ovoj zemlji - drugi najveći broj na svetu - povećao verovatnoću da brazilske bebe i deca budu pogođeni.

Drugi problemi u zemlji uključuju nedostatak testiranja, decu koja iskazuju drugačije simptome kao što su dijareja i bol u stomaku, kao i manjak dostupne zdravstvene nege.

Posredne posledice virusa takođe imaju ogroman uticaj na decu, uz prekid pružanja zdravstvenih usluga koji je izazvao Kovid-19, što je moguće dovelo do procenjenih 239.000 smrti majki i dece u Južnoj Aziji, prema izveštaju UN objavljenom početkom 2021.

• U Brazilu od Kovida-19 umire mnogo dece: „Brojka je zastrašujuća"
• „Zašto sam na mrežama podelila slike kako se borim za život protiv Kovida-19"
• Poslednji amazonski ratnik pao u borbi protiv Kovida-19

Getty Images

Kovid-19 verovatno neće skorije nestati

Kad je časopis Nejčer pitao 100 imunologa, istraživača zaraznih bolesti i virusologa koji rade na Kovidu-19 da li on može da se iskoreni, skoro 90 odsto njih reklo je da misli da on može da postane endemski.

Oni smatraju da će virus „nastaviti još godinama da kruži u džepovima globalne populacije".

Ali dok ćemo možda morati da naučimo da živimo sa Kovidom-19, to ne znači da ćemo uvek viđati istu stopu smrtnosti i zaraze kojima smo prisustvovali protekle godine.

Influenca i dalje oduzima stotine hiljada života svake godine, ali kao društvo smo uglavnom naučili da tolerišemo tu bolest.

A Kovid bi mogao da postane ista takva; da bukne u društvu u redovnim intervalima a ljudi da je dobijaju više od jednom.

• „Da li da se vakcinišem protiv Kovida-19 ako sam trudna?“
• Da li su vakcine delotvorne protiv novih sojeva korona virusa

Getty Images

Najbolji način da zaštitite sebe i druge

U ranim danima pandemije, saveti kako smanjiti prenošenje Kovida-19 nisu uvek bili dosledni, dok su vlade širom sveta iznosile različite preporuke građanima.

Ali SZO je sada nedvosmislena povodom koraka koje treba da preduzmete da biste bili bezbedni.

Fizička distanca od najmanje metar, nošenje maske preko nosa i usta, i pranje ruku ostaju i dalje ključne mere.

Treba da pokušate i da što češće provetravate prostorije i izbegavate mesta na kojima su gužve.

Ako morate da se nakašljete, najbolje je da to učinite u savijeni lakat ili maramicu.

A ako vam ponude vakcinu, trebalo bi da je prihvatite što je pre moguće.

SZO tvrdi da „odobrene vakcine protiv Kovida-19 nude visok stepen zaštite od teške bolesti ili smrti od nje".

Getty Images

Još uvek puno toga ne znamo o Kovidu-19

I iako je došlo do neprikosnovenih naučnih saznanja o Kovidu-19, još uvek ima mnogo toga što ne znamo o virusu.

To se naročito odnosi na teme kao što su kad ćemo tačno steći kolektivni imunitet, zašto se neki ljudi razbole teže od drugih ili kako je virus uopšte stigao do ljudske populacije.

Još uvek je suviše rano reći koliko će dugo imunitet trajati ili da li postoje razlike između zaštite koju nude vakcine ili one koja je stečena posle zaražavanja.

Takođe, ne znamo koliko često osoba može ponovo da se zarazi Kovidom-19 ili da li bi bolest mogla da bude blaža drugi put.

Istraživanja nastavljaju da proučavaju sve ove stvari, kao i da prate genetsku sekvencu virusa dok mutira u različitim krajevima sveta.

Nadamo se da će nam njihovi napori pomoći da se u budućnosti bolje pripremimo za borbu protiv virusa i njegovih varijanti.

BBC

• ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
• MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
• KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
• KAKO I GDE MOGU DA SE TESTIRAM: Različiti testovi

BBC

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk