Italija i mafija: „Sinjore Nedodirljivi", porodica Mankuzo i suđenje ozloglašenom klanu Ndrangeta

Emanuele Mankuzo je odlučio da progovori protiv vlastite porodice koja vodi jednu od najjačih kriminalnih organizacija na svetu - mafijaški klan Ndrangeta.

„On je svedok protiv strica Luiđija Mankuza, prvooptuženog u procesu. Tako nešto se nikada do sada nije dogodilo", kaže najpoznatiji italijanski tužilac Nikola Grateri za BBC na srpskom.

„Ovo je i znak da krvna veza više nije neraskidiva i da se mafija znatno promenila u odnosu na ono što je nekada bila", ističe.

U Italiji je 13. januara počelo suđenje familiji Mankuzo, koja ima značajnu ulogu u klanu Ndrangeta, a ono što ovaj proces izdvaja od svih dosadašnjih jeste broj zaštićenih svedoka - ukupno 58.

Ovo je najveće suđenje mafiji u Italiji od 1986. godine kada su na optuženičkoj klupi bili članovi Koza Nostre.

Ali ključni svedok u procesu, 33-godišnji Emanuele Mankuzo, sin Lunija Mankuza u mafijaškim krugovima zvanog „Inženjer", iako ima policijsku zaštitu ne može tek tako da se iščupa iz kandži kriminala.

Njegova supruga Nensi odlučila je da ostane uz mafijašku porodicu, a sa njom i njihova dvogodišnja ćerka.

Emanuele je u programu zaštite svedoka pod rigoroznom zaštitom.

Ko je Nikola Grateri?

Slušajući snimak prisluškivanog telefonskog poziva, 62-godišnji Nikola Grateri je čuo i ove reči: „On je mrtav čovek koji hoda".

Najpoznatiji i najpriznatiji italijanski tužilac slušao je glas mafijaša koji je bio pod policijskom prismotrom tokom sveobuhvatne istrage o najozloglašenijoj kriminalnoj grupi u Italiji i Evropi.

Grateri, koji je započeo istragu dve godine ranije, nije sumnjao da će mafijini poslušnici ubiti bez ikakvog razmišljanja.

I bio je svestan da je „mrtvac koji hoda" o kome je slušao na snimku - upravo on.

Već tri decenije Grateri ima policijsku pratnju, ali ni ovaj snimak nije pokolebao „Sinjore Nedodirljivog" kako ga zovu u Italiji da odustane od obračuna koji je započeo.

A na drugoj strani sudnice, na optuženičkoj klupi, suočava se sa nekim ljudima koje zna od detinjstva.

Otkako je krajem osamdesetih godina prošlog veka započeo borbu protiv mafije, Grateri je proveo mesece i godine u skrivanju i bila mu je potrebna danonoćna zaštita.

Nije imao priliku, rekao je ranije italijanskim medijima, da uživa u odrastanju dece.

U poslednjoj knjizi „Ilegalni kiseonik" Nikola Grateri objašnjava kako je kriminalna organizacija Ndrangeta, zahvaljujući pandemiji korona virusa još više ojačala i učvrstila poziciju na teritoriji iz koje potiče, regije Kalabrije, ostvarujući neverovatne profite.

Grateri je knjigu objavio u novembru prošle godine, zajedno sa jednim od najvećih stručnjaka za italijanski mafijaški klan, piscem Antoniom Nikazom.

„Dramatični događaji poput poplava, zemljotresa, trenutne pandemije, ali i privrednih kriza, kao što je bila ona iz 2008. godine, nisu ništa drugo nego velika mogućnost za mafijaške klanove", naglašava se u predgovoru ova dva autora.

Trenutna zdravstveno-privredna kriza idealna je prilika za infiltraciju mafije u sve strukture društva, kaže Grateri za BBC na srpskom.

„Ndrangeta kupuje sve što propada. Sada ulaže ogroman novac u firme koje su pred zatvaranjem", dodaje.

Tužilac ističe da je investiranje novca od droge u legalnu privredu danas jedan od biznis modela mafijaških klanova i porodica.

„Pošto je Ndrangeta globalni, a ne samo italijanski fenomen, posebno se ulaže u onim zemljama gde ima korupcije, a nema institucija.

„Kao što su recimo neke zemlje Istočne Evrope", naglašava Grateri, koji već tri decenije ima policijsko obezbeđenje.

Dodaje da su kroz istoriju mafije oduvek imale koristi od tuđih nesreća.

U svakoj krizi za mafiju postoji milion mogućnosti, a u ovoj situaciji, tokom pandemije, poznati klan sa juga Italije, koji danas predstavlja najjaču kriminalnu organizaciju na svetu, bolje se snašao i od same države.

Mafijaške veze i ekonomija katastrofe

Porodica Mankuzo, koja upravlja Ndrangetom, poreklom je iz malog mesta Vibo Valentija, nedaleko od glavnog grada Katanzar.

Iz tog mesta su i tužilac Grateri, kao i pisac Nikazo.

Procenjuje se da ovaj klan godišnje zaradi više novca nego svi meksički karteli zajedno, a njihov godišnji obrt iznosi oko 50 milijardi evra.

„Mafija bonds" (Mafijaške veze) naziv je koji su italijanski mediji dali priči britanskog Fajnenšel Tajmsa o spornim fakturama koje su se izdavale u bolnicama na jugu Italije, te prodavale u vidu hartija od vrednosti.

Priča koja je krajem leta prošle godine uzdrmala celu Italiju, a koju donosi dopisnik iz Rima, Majls Džonson, govori o tome kako je proteklih godina Ndrangeta zaradila ogroman novac, koristeći zdravstveni sistem u Kalabriji i neke od uglednih evropskih finansijskih institucija.

Njegov tekst počinje ovako: „U mrtvačnici bolnice u gradu Lamecija Terme ni mrtvi nemaju mira. Svaki leš vredi hiljade evra".

Piše o procesu recikliranju novca od bolnica na jugu Italije do svetskih finansijskih metropola.

Mafijaški bosovi, navodi se u ovom tekstu, zastrašivanjima i drugim metodama dobijali su uvid u medicinske podatke, pa su često i pre porodice znali od čega boluju pacijenti ili kada je koji pacijent preminuo.

Britanski novinar naglašava da je ova vrsta biznisa posebno napredovala u prvim mesecima pandemije, a kada je zdravstveni sistem na jugu, zbog broja obolelih od korone virusa bio opterećeniji nego inače.

Od trgovine drogom do pljačke zdravstvenog sistema

Pored mafijaških klanova Koza Nostra i Komora, Ndrangeta se smatra najmoćnijom kriminalnom organizacijom u Italiji, ali i u svetu.

Ona je glavna za kontrolu protoka kokaina Evropom, a poslednju deceniju delovanje je proširila.

Dakle, nije više u pitanju samo dilovanje drogom, iznuda ili reketiranje, već ovaj mafijaški kartel koristi vlastite legalno osnovane firme koje ima po celom svetu za recikliranje novca, ističe britanski novinar.

Preko tih kompanija za pružanje raznih usluga, kao što su prevoz pacijenata, transport organa, pa do pogrebnih usluga, kalabrijska mafija je već odavno deo zdravstvenog sistema ove regije.

„Koristeći neku vrstu finansijskog inženjeringa, a koji favorizuju određene banke i investicioni fondovi, Ndrgangeta je ostvarila veliku dobit i to zahvaljujući patnji pacijenata u kalabrijskim bolnicama", kaže Džonson za BBC na srpskom.

„U Italiji se dugo čeka na naplatu od italijanskog zdravstvenog sistema.

„Iz tog razloga, sumnjive fakture za zdravstvene usluge koje su obavljale firme ovog mafijaškog klana, prodavale su se finansijskim posrednicima", naglašava on.

Dodaje da bi se potom takve sporne fakture pretvarale u obveznice, a zatim prodavale investitorima na tržištu, od privatnih italijanskih banaka do južnokorejskog penzijskog fonda.

„Verovatno ne znajući, takve obveznice kupila je i italijanska banka Đenerali", kaže novinar.

Ovaj slučaj još je u fazi istrage.

Za sada je poznato da je firma „Otima Mediaćione", koja je registrovana u Lameciji Terme, posredovala u prodaji ovih faktura, a koja ima predstavništvo u Luksemburgu i godišnji promet veći od deset miliona evra.

Grad Lamecija Terme još jednom je došao u žižu javnosti kada je u njemu 13. januara počelo najveće suđenje mafiji, tj. članovima Ndrangete i njenom šefu Luiđiju Mankuzu.

Ko su optuženi?

Za razliku od procesa iz osamdesetih kada je suđeno pripadnicima mafijaških porodica sa Sicilije, sada je na meti tužilaštva samo jedna - familija Mankuzo.

Ona ima značajnu ulogu u klanu Ndrangeta.

Ovaj klan predstavlja najmoćniju mafijašku grupu u Italiji, a porodica Mankuzo deluje uglavnom u kalabrijskoj provinciji Vibo Valentija.

Tokom pretkrivičnog postupka, za čitanje imena optuženih bilo je potrebno više od tri sata.

Među optuženima su i političari, policajci, javni službenici, kao i navodni članovi i saradnici mafije.

Prvooptuženi je šezdesetšestogodišnji Luiđi Mankuzo (66) čiji nadimak je Ujak i on se tereti da je vođa grupe.

On je ranije 19 godina bio u italijanskom zatvoru zbog trgovine drogom i, kako navode tužioci, njegova uloga je ključna u vođenju Ndrangete.

Navodno je nastavio da vodi operacije trgovine drogom dok je bio u zatvoru.

Pre dve godine, Luiđi Mankuzo je bio jedan od 334 ljudi koje je italijanska policija uhapsila u operaciji protiv klana Ndrangeta.

Zanimljive nadimke imaju i neki drugi optuženi - Vuk, Debeli, Plavuša.

Broj osumnjičenih prelazi 400 kada se dodaju 92 osumnjičena koja su izabrala brza suđenja.

Među njima je i Đankarlo Piteli, advokat i bivši senator stranka Forca Italija nekadašnjeg italijanskog premijera Silvija Berluskonija.

Piteli je negirao da je povezao pripadnike Ndrangete sa političarima i sudijama.

Većina optuženih su uhapšeni u policijskim akcijama u Italiji, Nemačkoj, Švajcarskoj i Bugarskoj u decembru 2019.

Za šta se terete?

Veruje sa da Ndrangeta kontroliše velike količine kokaina koje stižu u Evropu iz Južne Amerike.

Ali u obimnom tekstu optužnice navode se i krivična dela poput udruživanja u kriminalne grupe, ubistva, pokušaji ubistva, iznuda, zelenaštvo, odavanje državne tajne i zloupotreba službenog položaja.

„Ovo suđenje pokazuje koliko je raspostranjena Ndrangeta u društvu", rekao je za agenciju AFP Federiko Vareze, profesor kriminalistike na Oksford univerzitetu.

„Šokantno je da imate tako duboko ukorenjenu kriminalnu grupu na jednoj teritoriji i da sudite stotinama ljudi".

Prekretnica u borbi protiv mafije?

Pisac Antonio Nikazo kaže za BBC na srpskom da nije dovoljno da se osudi 350 kriminalaca i da se na taj način obračuna sa mafijom.

„Ovaj sudski proces ne tiče se samo juga Italije. Zapravo u Kalabriji ostaju samo delići zarade koju donosi trgovina drogom.

„Najveće bogastvo završava u inostranstvu, tj. u zemljama u kojima Ndrgangeta ima vlastite firme, kao što su Nemačka, Belgija, Engleska, Luksemburg ili Švajcarska", naglašava Nikazo.

Dodaje da će ovaj mafijaški klan će i dalje ostati vrlo jak dokle god se ne nađe način kako da se prekine lanac recikliranja novca na globalnom nivou.

S druge strane, tužilac Nikola Grateri smatra da je ovo suđenje veoma važno i da predstavlja početak konstruisanja zida protiv mafije.

U sudnici „bunkeru", koja je za potrebe ovog suđenja posebno napravljena na zahtev istog tužioca, na optuženičkim klupama osim članova familije Mankuzo, biće i lokalni političari, funkcioneri, policajaci i biznismeni.

Ova moderna struktura od više od 3.000 kvadratnih metara ima šest stotina mesta samo za advokate, kao i poseban prostor za predstavnike medija.

Većina ročišta se za sada vodi putem video konferencija kako bi se poštovale mere protiv korone virusa.

„Bratanac svedoči protiv strica - to se nikada pre nije dogodilo"

Nikola Grateri živi već trideset godina pod zaštitom.

Kaže da su njegovi drugovi iz detinjstva danas poznati mafijaški bosovi, i da, ako ih neko poznaje onda je to on.

Na pitanje zašto je značajno da se ovaj proces vodi upravo na teritoriji odakle Ndrangeta i dolazi, Grateri kaže da je za državu i zakon važno da pokaže efiksanost na teritoriji u kojoj mafija dominira.

„Bilo bi pogrešno da se istrage recimo vode u Kalabriji, a da ne postoji sud u kojem se vode sudski procesi.

„Zato smo i napravili ovu specijalnu sudnicu, i to za samo nekoliko meseci."

„Podseća na neku vrstu bunkera u kojem se održava jedno od najvećih suđenja u istoriji", ističe Grateri.

Ono što ovaj sudski proces čini različitim u odnosu na bilo koje drugo suđenje, recimo ono protiv mafijaškog klana Koza Nostre u Palermu pre trideset i četiri godine, kada su ubijene i sudije Đovani Falkone i Paolo Borselino, jeste broj zaštićenih svedoka - njih ukupno 58.

Među njima su i vrlo bliski rođaci mafijaških porodica, kao i deca određenih bosova koji su odlučili da sarađuju sa policijom.

Poput Emananuela Mankuza.

Tužilac očekuje da se prve presude mogu očekivati već ovog leta.

Na pitanje da li strahuje za život, Grateri odgovara da je život posvetio mafiji i da bi mu danas bilo neobično da živi bez pratnje.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk