Korona virus, psihologija i fizičko distanciranje: Šta se dešava kad ne smemo da dodirujemo jedni druge?

Getty Images

Da li vam nedostaje zagrljaj sa dragim ljudima? A ljubljenje na prvom sastanku?

Za mnoge ljude širom sveta, 2020. je bila godina fizičkog distanciranja i izolacije, svakodnevice lišene i ljudskog dodira i susreta na kakve smo navikli.

• Korona virus, samoća i usamljenost: Najteže je onima koji nisu birali da budu sami
• Ako ne možete da grlite ljude zbog pandemije, zagrlite drvo - dobar je osećaj
• Korona virus: Moguće dugoročne posledice po mentalno zdravlje

Jeste li ikada zapitali kakve bi posledice fizičko distanciranje moglo da ostavi na vama?

Getty Images

„Dodir je veoma važan"

Dodir je prvo čulo koje spoznajemo kao bebe.

To je naš osnovni način komunikacije u tako ranom uzrastu i od vitalnog je značaja za razvoj deteta.

„Ljudski lični dodir je veoma važan, to je kao društveni lepak", kaže Dejvid Linden, autor knjige „Jedinstven: Nova naučna pozadina ljudske individualnosti".

„Sigurno je da je dodir nedovoljno istražen - verovatno postoji oko 100 studija o vidu na svaku studiju o dodiru i obično ga uzimamo zdravo za gotovo", objašnjava on.

Getty Images

Šta se zapravo dešava kad dodirnemo druge?

Dostupne studije pokazuju da dodir pojačava osećaj blagostanja, a može da deluje čak i kao lek protiv bolova.

Kad je u pitanju dodirivanje beba, to može, na primer, da im „stabilizuje otkucaje srca" i „poboljša dobijanje na kilaži", kaže profesorka pedijatrijske neuronauke Rebeka Slejter.

„Neke studije na bebama koje su rođene sa malom težinom čak pokazuju da stimulacija dodirom pomaže da se skrati vreme koje moraju da provedu u bolnici".

Getty Images

Dodir je i važan sastavni deo procesa vezivanja

Evolucioni psiholog Robin Danbar tvrdi da su ljudi po pitanju dodira veoma slični životinjama.

Primati provode između 10 i 20 odsto budnog života mazeći i dodirujući jedni druge, što je, kaže on, važan elemet njihovog prijateljstva.

„Pokreti rukom koji razdvajaju krzno šalju signal mozgu koji kaže: 'Ti si u bliskom fizičkom kontaktu sa najboljim prijateljem', što u mozgu aktivira lučenje endorfina."

• „Pokušaje da se ubijem pretvorila sam u strip“
• „Kovid nam je okončao brak“

„Osećamo se veoma opušteno i - što je posebno važno - verujemo osobi sa kojom razmenjujemo dodire, što stvara osećaj bliskosti."

Getty Images

Kakav onda uticaj ima „nedodirivanje"?

Ukoliko dodirivanje može da umanji bol, umiri nas, podstakne osećaj bliskosti i pomogne nam da sklopimo prijateljstva, kakav onda uticaj ima život ispunjen fizičkim distanciranjem?

„Nije kao da ćemo se svi odmah raspasti", priznaje autor Linden.

„Ali naša osećanja povezanosti, empatije i poverenja polako će nazadovati", kaže on.

„Ukoliko lišite životinju dodira, ona se bukvalno razboli, kako mentalno - postane izrazito anksiozna - tako i fizički postane manje zdrava na duže staze", kaže Katerina Fotopulu, profesorka psihodinamičke neuronauke.

Na početku pandemije - pre nego što je većina zemalja uopšte uvela meru fizičkog distanciranja - više od polovine ljudi smatralo je da u njihovom životu nema dovoljno dodira.

• „Najgore mi je bilo da gledam kako mnogo ljudi umire"
• Korona virus: Dnevnik života u Vuhanu

Samo zamislite koliko je takvih sada.

Na to ukazuje i studija o dodiru sprovedena na 40.000 ljudi u više od 110 zemalja u periodu između 21. januara i 30. marta 2020, koju je uradio Univerzitet Goldsmits po narudžbini BBC Radio 4 i britanskog muzeja Velkam kolekšn.

Getty Images

Šta možemo da uradimo?

Oni koji žive sami ili su se odlučili za samoizolaciju trenutno možda nemaju izbora, ali će se posledice osetiti u budućnosti.

Profesorka Slejter ide toliko daleko da misli kako „više nećete viđati onakve interakcije među ljudima kao što je bilo pre pandemije."

Međutim, evolucioni psiholog Robin Danbar baš i ne veruje to.

On smatra da će dodir uvek biti sastavni deo međuljudskih odnosa, „ako se ne pojavi ništa bolje ili efikasnije", a taj scenario je „malo verovatan", osim ako se „ne odreknemo svih naših ideja o ljubavnim vezama".

Pod pretpostavkom da do toga neće doći, šta je onda dodir u kakvom ljudi najviše uživaju?

Danbar kaže da je deo ljudske ruke - unutrašnja strana podlaktice - napravljen za milovanje, a najbolje je kada se to radi „lagano, tačno 2,5 centimetra u sekundi".

Ljubav u doba korona virusa

„Naštelovani da nam se sviđa" takav dodir, tvrdi Danbar.

I zato možda kad ste u prilici ili kad vam je prijatno (priznajmo, u dodirivanju ne uživaju baš svi), bukvalno samo pružite ruku i dodirnite voljenu osobu.

To bi moglo da bude dobro kako za vaše mentalno, tako i za vaše fizičko zdravlje.

Danbar takođe savetuje da pratite reakciju kad se nađete u prilici da ostvarite fizički kontakt sa nekim koga dugo niste videli.

„Ako stvarno želite da znate kako se neko oseća prema vama, ne slušajte šta govori, već samo obratite pažnju na to kako vas dodiruje."

Ovaj članak je adaptiran iz BBC Ideja.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk