Korona virus i Vuhan, grad tišine: U potrazi za odgovorima na mestu na kom je pandemija počela

U jednom sobičku, u selu u predgrađu Vuhana, starija žena tiho peva i prstima udara ritam o sto.

Prekoputa nje, druga žena tiho plače. Početkom februara, njen četrdesetčetvorogodišnji brat umro je od koronavirusa i ona to sebi ne može da oprosti.

Nakon ceremonije, gospođa Vang - koja ne želi da se predstavi punim imenom - kaže da je šamanka dobila poruku s one strane groba.

Njen brat, Vang Fej, oslobodio ju je svake krivice.

„Fejfej smatra da nisam odgovorna", kaže ona, oslovljavajući ga imenom koje mu je porodica dala u detinjstvu. „Pokušao je da me uteši i ubedi da prihvatim njegovu smrt."

• Korona virus: Ovo nije poslednja pandemija
• Korona virus: Zašto su lame ključne za imunoterapiju
• Korona virus: Da li se prenosi vazduhom i zašto je to važno

Vesti sa naslovne

Njen brat je umro u odeljenju za obolele od Kovida i nije mogao da prima posete; poslednje dane proživeo je u nizu očajničkih tekstualnih poruka.

„Osećam se tako umorno", napisao je u jednoj. „Ova bolest traje predugo."

Krivica koju oseća gospođa Vang posledica je jednog od najokrutnijih aspekata ove globalne pandemije - prisilnog izolovanja obolelih od njihovih porodica.

„Nisam mogla da odem u bolnicu i brinem se o njemu", kaže mi ona. „Prosto nisam mogla da prihvatim vest o njegovoj smrti. Moja porodica je potpuno devastirana."

Ona želi odgovore u vezi s lečenjem njenog brata - da li je dobio adekvatnu negu i da li se moglo učiniti više kako bi preživeo.

Ali policija je kazala gospođi Vang da se ne obraća stranim medijima i njen izbor da prenebregne to upozorenje sa sobom nosi izvesni rizik.

Jedna žena s kojom smo dogovorili intervju stiže u pratnji policajaca u civilu. Kada se ugura u naš automobil, policajci nam preprečuju put.

S drugim muškarcem se nalazimo u tami obale Istočnog jezera u Vuhanu. On nam govori da ga je policija dvaput posetila zbog toga što je javno govorio o smrti oca.

• Šta je deksametazon i kako se bori protiv korona virusa
• Misterija „tihih prenosilaca“ virusa
• Sve o korona virusu - u malim dozama

Ni za žrtve ni za novinare nije lako da postavljaju pitanja o tome kako i zašto se virus proširio u Vuhanu i da li je bilo moguće zaustaviti ga.

Ali postavljati pitanja u epicentru ove globalne pošasti nije stvar izbora, već nužnost.

Onog dana kada je, sredinom januara, Vang Fej počeo da se oseća loše, Kina je zvanično brojala samo tri mrtve osobe.

Danas je širom sveta zabeleženo više od 11 miliona zaraženih, najmanje 500.000 je umrlo, a virus je privrede čitavih zemalja naterao da obustave rad.

Upravo ovde je virus prvi put otkriven i tu su nastali prvi pokušaji da se suzbije.

I upravo tu, stoga, mora da počne potraga za njegovim poreklom, što bi nas moglo odvesti do najvećeg od svih pitanja, onog koje počiva u srcu sve šireg propagandnog rata između Vašingtona i Pekinga.

Je li korona virus došao iz prirode, kako smatra većina naučnika, ili je možda procureo iz laboratorije?

Sunovrat

Gospođa Vang kaže da njen brat, koji je radio kao vozač, jedva da je ikad napuštao Vuhan. Tokom 44 godine njegovog života, taj grad u centralnoj Kini izrastao je od propale industrijske zabiti u sve veći centar međunarodnog poslovanja i transportno središte.

Ali ako se može reći da se život Vang Feja poklopio sa ovim izuzetnim preporodom Vuhana, onda se njegovi poslednji dani takođe daju uporediti sa sunovratom tog grada.

Početkom januara, medicinski radnici su shvatili da je ta bolest visoko zarazna i počeli su da sprovode sopstvene bolničke procedure karantina.

Ali umesto da o tome obavesti javnost, vlast je ućutkivala zdravstvene radnike. Li Venlijang, lekar koji je pokušao da upozori kolege da preduzimaju mere opreza zbog infekcije, ukoren je i policija ga je primorala da potpiše priznanje.

Tokom vikenda, 18. januara, dok su vlasti i dalje insistirale na tome da bolest nije zarazna, Vang Fej je počeo da se oseća loše.

Otišao je u bolnicu, gde su mu dali paracetamol da ublaži groznicu i poslali ga kući. „Kažu da se ne prenosi sa čoveka na čoveka, ali svi lekari nose maske", rekao je sestri.

• Korona virus: Kako da se zaštitite
• Korona virus: Anatomija pandemije
• Kako je Novi Zeland krenuo „oštro i rano“ u borbu protiv Kovida-19

Ona čak i danas od reči do reči zna da ponovi zvanična uveravanja. „U to vreme sam mu govorila da se bolest 'može kontrolisati i sprečiti'", kaže ona.

„Tek kad se osvrnem, shvatim da vlasti nisu izdale dovoljno snažna upozorenja. Sada znam da mu je, zapravo, trebala adekvatna medicinska nega. Zbog toga se osećam krivom."

Gospodin Vang je otkazao porodične planove za proslavu Kineske nove godine, koja je padala za naredni vikend. Umesto toga je dane provodio u dugačkim redovima ispred bolnica.

Ali pošto je bilo previše pacijenata, a premalo kreveta, vraćao bi se kući iscrpljen.

„Duboko je verovao da ga zemlja i vlasti vole", kaže gospođa Vang, „te da će ga zaštititi."

Vuhan je 23. januara stavljen u izolaciju. Bio je to prvi pokušaj u svetu da se suzbije širenje virusa i postao je jedan od najdužih i najrigoroznijih.

Ali došao je suviše kasno kako bi se sprečilo da, prema procenama, pet miliona ljudi napusti grad neposredno pred državni praznik.

Nekoliko dana kasnije, njegovo stanje se pogoršalo i porodica je pozvala službu hitne pomoći. Rečeno im je da ispred njega čeka više od 600 ljudi. Sedam sati kasnije, konačno su ga primili u bolnicu.

Gospodin Vang se obreo usred zdravstvenog sistema koji je bio u potpunosti zagušen.

Slao je poruke sestri, žaleći se na to da ga retko obilazi osoblje koje bi se postaralo za njegove osnovne potrebe - recimo, pomoglo mu dok pije vodu. Stanje mu se pogoršavalo.

• Borba protiv korona virusa: „Svaki respirator postaje zlata vredan"
• Zašto muškarci ređe nose maske

Dana 7. februara, dr Li Venlijang, lekar kojeg je cenzurisala policija, umro je u toj istoj bolnici. Raspoloženje gospodina Vanga još se više pogoršalo.

„Ako ni lekari ne uspevaju da prežive", napisao je u poruci sestri, „kakve šanse imam ja?"

U Vuhanu i dalje ućutkuju medicinsko osoblje. Ispred jedne bolnice razgovaramo sa medicinskom sestrom koja nam priča o svom iskustvu iz prvih redova tokom zbrinjavanja pacijenata obolelih od Kovida-19.

Nakon toga razmenjujemo s njom kontakte i ona odlazi na biciklu od nas. Dva policajca u civilu, koji su nas posmatrali, pojavljuju se u bočnoj ulici.

Trče uporedo s njom i spuštaju ruke na guvernalu bicikla, da bi je i zaustavili.

Vidim da kruto razgovaraju s njom, ali dok sam stigao do njih, već su je pustili. Poziva me nekoliko minuta kasnije da kaže da izbrišemo intervju. Zbog njene bezbednosti možemo jedino da pristanemo na to.

Kontrolisanje informacija je, naravno, odavno je ključni element kineskog sistema državnog upravljanja. A igra ključnu ulogu i u ovoj priči.

Izolacija Vuhana uspela je da naposletku stavi pod kontrolu širenje virusa u gradu, ali Kina se suočava sa optužbama, među kojima su i one vlade SAD, da je odlaganje i zataškavanje u ranim fazama dovelo do neizbežne svetske krize.

U ranim fazama širenja svake bolesti, čak i dani mogu značajno da utiču na brzinu i obim tog širenja.

Jedna studija pokazuje da bi se broj slučajeva u Kini umanjio za 66% da se reagovalo nedelju dana ranije.

Vlasti odbacuju te optužbe. One insistiraju na tome da je njihov odgovor na dotad nepoznatu bolest bio brz i ističu da je tako navela i Svetska zdravstvena organizacija.

• Kako maske za lice utiču na našu komunikaciju
• Korona virus: Kako da sami napravite masku

Kineske vlasti sada sebe u pozitivnom svetlu upoređuju sa zapadnim vlastima i ućutkavaju one koji bi mogli da se usprotive tome.

Dok je slobodna štampa temeljno iznosila neuspehe vlasti u demokratskim zemljama, u Kini do takve istrage nije došlo.

Ovo je mesto na kom pažnju policije može skrenuti čak i ako otvoreno pričate o svom mrtvom bratu.

Predali smo zahteve da intervjuišemo skupštinske poslanike, više zdravstvene službenike, naučne radnike i lekare - više od dvadeset osoba. Nijedan zahtev nije odobren.

Poslali smo pitanja Kineskoj nacionalnoj komisiji za zdravlje, ministarstvu spoljnih poslova i ministarstvu za nauku u vezi sa objavljivanjem javnih informacija u ranim danima krize.

Na njih nismo dobili odgovore.

Prelivanje

Vang Fej je živeo nedaleko od velike pijace koja je dospela u žižu pažnje na početku ove priče. Uprkos svom imenu, pijaca morskih plodova Huanan poznata je po tome što se neki divlji sisari tu prodaju kao delikates.

Sada je zatvorena.

U početku se sumnjalo da je ona nulta tačka iz koje je krenula zaraza, mesto na kom je virus prešao sa životinje na čoveka.

Sars-KoV-2 - kako je imenovan - pripada porodici korona virusa nazvanih tako zbog šiljastih ili krunastih površina, i ispostavilo se da većinu njih prenose slepi miševi.

Za neke od njih se smatra da su mogli da inficiraju ljude, tako što su prešli direktno sa slepog miša ili pošto bi prvo inficirali neke druge životinjske vrste - posredne domaćine - koji su, zatim, stupili u kontakt s ljudima.

Prema jednog teoriji, to je uzrokovalo širenje jednog prethodnog koronavirusa u Kini, koji se prvi put pojavio u novemru 2002. godine.

Smatra se da je koronavirus sars, sada poznat kao Sars-KoV-1, prešao sa slepih miševa na ljude preko cibetke - male, krznene životinje koja se prodaje na pijacama na jugu Kine.

Nakon što su vlasti nekoliko meseci odbijale da priznaju širenje virusa, sars je uzrokovao 774 smrtna slučaja širom sveta.

Gotovo dve decenije kasnije, prva grupa slučajeva oboljevanja od virusa Sars-KoV-2 pojavila se u Vuhanu, u komšiluku gospodina Vanga.

U jednoj studiji se otkriva da je oko polovine njih imalo nekakve veze sa pijacom morskih plodova. Stoga i ne čudi što se naširoko pretpostavlja da su posredni domaćini mogle biti neke od životinja koje su se tamo prodavale.

Ali Kina je, čini se, sada odbacila tu teoriju, nakon što su testirani uzorci uzeti sa raznih mesta na toj pijaci. Iako jesu pronađeni tragovi virusa, ni na jednom životinjskom uzorku ih nije bilo.

Zvaničnici su zaključili da je epidemija verovatno počela negde drugde, te da se u pijačnog gužvi virus samo lakše preneo s čoveka na čoveka.

Većina naučnika, međutim, ostaje uverena da je negde usput, na pijaci ili negde drugde, Sars-KoV-2 prešao prirodno sa životinje na čoveka.

Oni ukazuju na sve veći broj tih slučajeva „prelivanja", koje uzrokuju faktori poput rasta populacije i čovekovog zauzimanja prirodnih habitata.

Dr Juen Kvok-jung, mikrobiolog sa Univerziteta u Hong Kongu koji je u januaru učestvovao u prikupljanju informacija u Vuhanu zajedno sa Kineskom nacionalnom komisijom za zdravlje, tvrdi da teorija o „prelivanju" najverovatnije objašnjava poreklo ovog virusa.

• Korona virus: Dnevnik života u Vuhanu
• Korona virus i diplomatija: Kako diplomate rade u uslovima pandemije
• Kako Kovid-19 može da ošteti mozak
• To ne bi bilo prvi put, kaže on, pošto su se slične stvari često dešavale i pre, od Sarsa-KoV-1 do drugih ptičjih pandemija.

„H5N1 podigao je prvu uzbunu, zatim je došao sars, pa H7N9 u delti reke Jangce, a sada je to Sars-KoV-2", kaže on.

„Stoga, ako me pitate šta je najverovatnije - virus dolazi sa pijaca, pijaca koje prodaju divlje životinje."

I upravo zbog toga, tvrdi on, trgovina divljim životinjama treba da ostane u žiži preventivnih napora. „Nije lako promeniti kulturu, ali moramo to da učinimo", kaže on.

Nisu samo naučnici zainteresovani za to da pronađu izvorište virusa. Ako je Sars-KoV-2 došao iz rezervoara infekcije u nekog određenoj životinjskoj vrsti, onda, naravno, i dalje postoji rizik od novih širenja zaraze.

Sredinom maja, Svetska zdravstvena organizacija je donela rezoluciju u kojoj traži međunarodnu saradnju pri pronalaženju najverovatnijeg posrednog životinjskog domaćina.

Upravo je objavljeno da je dobila dozvolu da u tu svrhu pošalje ekipu istražitelja u Kinu. Ali naučnici se slažu da to možda neće biti lak zadatak.

Poslali smo brojna pitanja Kineskog nacionalnoj komisiji za zdravlje, ministarstvu spoljnih poslova i ministarstvu za nauku o tome šta je već urađeno po tom pitanju.

Pitali smo da li je u okviru nekih studija započeto s testiranjem raznih životinjskih vrsta koje bi mogle da prenesu virus. Na naša pitanja nismo dobili odgovore.

Ispred zatvorene pijace morskih plodova Huanan sprečili su nas da snimamo. „Ne zanima me odakle ste", govori mi policajac kada sam mu objasnio da smo strani novinari.

„Kina je učinila mnogo da suzbije virus. Treba da širite pozitivnu energiju."

Mapiranje virusa

Dok je Vang Fej umirao u bolnici, druga lokacija u Vuhanu, na 40 minuta vožnje od pijace morskih plodova Huanan, već je postala središte jedne sasvim drugačije priče.

Vuhanski Institut za virologiju (VIV) sada se našao u centru sve snažnijeg talasa teorija zavere, sumnji i optužbi da je virus možda procureo iz laboratorije.

Te optužbe se mogu čuti i danas.

Modernistička građevina VIV, od sivog betona i stakla, nalazi se na zelenoj poljani, uz malo jezero, i jasno se može videti sa obližnjeg puta.

Po dolasku, istog trena nas okružuje obezbeđenje, koje nam govori da je to osetljiva teritorija i poziva policiju.

Taj institut je vodeća svetska ustanova za prikupljanje, skladištenje i proučavanje koronavirusa kod slepih miševa.

Njegove naučnike predvodi slavna istraživačica, profesorka Ši Žengli - koju kolege nazivaju i „žena-šišmiš", zbog njene ekpertize.

Oni su proveli godine prikupljajući uzorke iz živih slepih miševa u zabačenim kineskim pećinama.

U jednoj novijoj studiji, čiji je koautor profesorka Ši, nude se detalji o stotinama koronavirusa kod slepih miševa, a o mnogima od njih se nikad pre nije pisalo.

Istraživanje je obuhvatilo genetsku modifikaciju nekih od tih virusa, kao i stvaranje novih, himeričnih - ili hibridnih - virusa, u cilju proučavanja njihove sposobnosti da zaraze ljude i, potencijalno, izazovu pandemiju.

Upravo je profesorka Ši otkrila i mapirala genetski kod najbližeg poznatog rođaka virusa Sars-KoV-1, nađenog u slepom mišu iz jedne pećine u kineskoj pokrajini Junan.

Još od izbijanja epidemije virusa Sars-KoV-1, strah od još ubojitijeg, infektivnijeg prelivanja motivisao je proučavanje koronavirusa u Vuhanu.

Dana 2. januara, samo tir dana nakon što je saznala da nov virus kruži Vuhanom, ona je takođe prva mapirala virus Sars-KoV-2.

Ironija leži u tome što je upravo genetska struktura virusa Sars-KoV-2, koja je prvi put otkrivena u VIV, potpomogla širenje teorija o virusu koji je procureo iz laboratorije.

Neke naredne studije, među kojima je i jedna profesorke Ši, sugerišu da u njegovom genomu ima nečeg što se razlikuje od drugih poznatih koronavirusa sličnog tipa.

• Od 2020. više ništa nije kao pre: „Korona virus je naša prilika da promenimo svet“
• Korona virus i Niš: „Ljudi moraju da se okrenu sebi i sami donesu odluke koje ih štite”

Njegovi šiljati proteini - špicasti vrhovi „krune" koji se kače za ćelije inficiranog domaćina - kao da se izuzetno uspešno vezuju za ljudske ćelije.

Dok je većini virusa potrebno vreme da se adaptiraju na novog domaćina, Sars-KoV-2 kao da je bio izuzetno zarazan od samog početka širenja.

Šiljati proteini tog virusa takođe imaju jednu odliku, netipičnu za koronaviruse tipa sars, poznatu kao „mesto cepanja furina".

Za njih se pretpostavlja da poboljšavaju sposobnost virusa da prodre u ljudske ćelije, preuzme ih i umnoži se u njima.

Ovakva kombinacija faktora - blizina VIV mestu sa kog je krenulo širenje zaraze, vrsta naučnog istraživanja kojom se Institut bavi, kao i naizgled neobična priroda samog virusa - dovela je do izuzetno kontroverzne teorije, koja se kosi s onom o prirodnom „prelivanju".

Tvrdnje da je virus procureo iz laboratorije prvi put su počele da kruže kineskim internetom početkom februara.

Pojavile su se nepotkrepljene glasine o tome da je koronavirus u lokalnu zajednicu mogla preneti neka od životinja inficiranih u laboratoriji, ili one da se neko od istraživača iz VIV slučajno zarazio, prirodnim virusom, uzetim iz divljine, ili onim proizvedenim u laboratoriji.

Teorije zavere ubrzo su otišle dalje, pa su se u nekim stranim novinama i na sajtovima pojavile tvrdnje da je virus možda veštački stvoreno „biološko oružje".

Ali ni za jednu teoriju o širenju virusa iz laboratorije nije postojala nikakva konkretna potvrda, već su se sve oslanjale na pretpostavke i posredne dokaze.

Ma koliko neobičan virus bio, ništa nije dokazivalo da njegove značajne odlike nisu mogle poteći pravo iz prirode.

Početkom februara, Ši Žengli je lično ponudila odgovor na društvenim mrežama.

„Ja, Ši Žengli, kunem se svojim životom da virus nema nikakve veze s našom laboratorijom", napisala je, dodavši da bi oni koji šire glasine trebalo da „začepe pogana usta".

U međuvremenu, gospodin Vang je patio upravo zbog nekih od tih značajnih odlika virusa na kojima su se delimično zasnivale te teorije.

Usledio je obrazac pogoršanja stanja koji je već bio dobro poznat medicinarima širom sveta.

Patogen mu je uništio pluća, koja su se ispunila tečnošću i belim krvnim zrncima, a nivo kiseonika u njegovoj krvi je drastično pao.

„Puls mi je 160 otkucaja u minuti. Saturacija kiseonikom samo 70. Ubija me", napisao je u poruci sestri.

Sledećeg dana, 8. februara, poslao je poslednju poruku. „Molim te, spasi me", pisalo je. „Mogu da vidim zvezde."

Umro je nekoliko sati kasnije.

Manipulisanje virusima

Dana 30. aprila, predsednik SAD našao se u žiži kontroverze.

Jedan novinar ga je pitao: „Da li ste dosad videli bilo šta što vam sa sigurnošću govori da je ovaj virus potekao iz Instituta za virologiju u Vuhanu?"

„Da, jesam. Da, jesam", odgovorio je Donald Tramp.

I drugi zvaničnici su dodali ulje na vatru, kao, recimo, državni sekretar Majk Pompeo, koji je krivicu svalio na, po njegovim rečima, kinesku „istoriju vođenja laboratorija koje ne ispunjavaju standarde".

Alu uprkos tome što SAD tvrde da imaju „ogromnu količinu dokaza" za to da je virus procureo iz laboratorije, nijedan još nije iznet u javnost.

Pošto je ta teorija trenutno u središtu sve snažnijeg geopolitičkog spora između SAD i Kine, oni koji kritikuju način na koji je predsednik Tramp odgovorio na virus u Americi to vide kao senzacionalistički paravan koji će skrenuti pažnju sa odgovornosti unutar zemlje.

Iako su svesni toga da bi mogli biti uvučeni u kaljugu zavera i propagande, neki naučnici, međutim, smatraju da pitanje širenja virusa iz laboratorije ne bi trebalo tek tako odbaciti.

Oni tvrde da je to pitanje u vezi sa jednom od najvažnijih naučnih rasprava današnjice, te da ona nije usmerena samo na Kinu, već i na vlasti SAD.

• Kako su nastala odeljenja za intenzivnu negu
• Još epidemija ako nastavimo da iskorišćavamo divlje životinje, kaže UN

Posao koji vrši VIV, to jest, prikupljanje velikih količina korona virusa iz slepih miševa i eksperimentisanje na njima, ne obavlja se samo u tom institutu.

On je deo velikog međunarodnog poduhvata usmerenog na sve veći rizik od prelivanja virusa i pretnje od novih pandemija među ljudima.

Neka istraživanja u Vuhanu izvođena su u saradnji sa američkim naučnicima i potpomognuta su značajnim sredstvima iz SAD.

A za stvaranje virusa himera - spajanje delova genoma različitih virusa kako bi se dobili novi - koristi se lako dostupna tehnika uobičajena u laboratorijama širom sveta.

Takva istraživanja predmet su žestoke rasprave među naučnicima, koji se ne slažu oko toga koliko ona donose koristi, a koliko štete.

Zagovarači tvrde da nam ona pomažu da predvidimo kako bi virusi mogli da se pojave u prirodi, te da bi bila korisna u razvijanju lekova i vakcina.

Oni koji se protive tvrde da postoji velik rizik od toga da se postigne upravo suprotno.

Manipulisanjem virusima kako bi se stvorili oni zarazniji ili ubojitiji, čovek bi, kažu oni, mogao uzrokovati pandemiju laboratorijskog virusa.

Rizik obuhvata i to da se radnici u laboratoriji inficiraju - možda bez svog znanja - dok uzimaju uzorke virusa sa životinje na terenu, dok obrađuju životinje u laboratoriji ili dok eksperimentišu sa živim virusima.

Na primer, od epidemije koronavirusa Sars-KoV-1 do danas je došlo do širenja virusa iz četiri različite laboratorije koje proučavaju tu bolest.

Dva incidenta desila su se u Nacionalnom institutu za virologiju u Pekingu, 2004. godine.

Tokom jednog od njih, jedna naučnica je dobila Sars nakon što je provela dve nedelje u laboratoriji. Zatim je inficirala svoju majku, koja je umrla, kao i jednu medicinsku sestru, koja je, posledično, zarazila još nekoliko ljudi.

Rasprava

I dok se teorija o širenju iz laboratorije zažarila na internetu i u političkim krugovima u Vašingtonu, naučnici je uglavnom odbacuju.

Naučni je konsenzus, kojeg su zvanični mediji preneli i sada je opšteprihvaćen, da je prirodno prelivanje virusa najverovatniji uzrok za Sars-KoV-2.

Odbacivanje druge teorije nije zasnovano samo na tome što se zna da su se slična prelivanja dešavala i ranije, već i na ključnom dokazu koji je iznela lično profesorka Ši Žengli.

U želji da otpiše umešanost svoje laboratorije u epidemiji, ona tvrdi da je počela „frenetično" da pretražuje zapise o eksperimentima i uzorke koje već drže u laboratoriji.

U njenom radu iz februara navodi se najpribližnije poklapanje koje je uspela da pronađe. Virus, koji je nazvala RaTG13, uzet iz slepog miša 2013. godine, pokazuje 96,2% sličnosti sa virusom Sars-KoV-2.

Iako deluje da je to blizu, da bi se dobila genetska razlika od 3,8% između dva virusa potrebno je, prema procenama, da protekne više decenija.

• Da li slepi miševi prenose korona virus
• Rođendani, kafići i velika druženja: Kako neki događaj postane „superširilac" korona virusa

Da bi Sars-KoV-2 procurio iz njene baze koronavirusa, laboratorija bi morala da ima pohranjen ili sam Sars-KoV-2 ili nešto veoma, veoma slično njemu.

„Tada mi je zaista laknulo", izjavila je profesorka Ši za Sajentifik ameriken. „Danima nisam oka sklopila."

Ali dokaz koji je, bez sumnje, najviše uticao na diskusiju o mogućem širenju virusa iz laboratorije nalazi se u radu objavljenom u martu u medicinskom časopisu Nejčer medisin.

To se u najvećoj meri smatra dokazom da virus nije nastao u laboratoriji.

Neobične osobine šiljatog proteina virusa Sars-KoV-2 - njegova sposobnost spajanja sa ljudskim ćelijama i njegovo mesto cepanja furina - morale su, tvrde autori, poteći iz prirode.

Ti dokazi su delimično zasnovani na upotrebi naprednih kompjuterskih modela.

Ako bi naučnik te modele koristio unapred, tvrde oni, kako bi analizirao koliko se čvrsto šiljati proteini virusa Sars-KoV-2 mogu vezati za ljudsku ćeliju, rezultati bi predvideti slabiju vezu od one koja će se zaista stvoriti.

Drugim rečima, kompjuter ne bi bio u stanju da pretpostavi vezivnu moć virusa. Stoga, tvrde oni, nije verovatno da ga je bilo koji naučnik stvorio u laboratoriji.

Štaviše, oni ukazuju na to da bi za stvaranje virusa Sars-KoV-2 u laboratoriji bilo potrebno početi s virusom mnogo bližim po genetskom sastavu od RaTG13, dalekog pretka pronađenog u zamrzivaču u Vuhanu.

Nov virus se ne može napraviti od virusa koji ne postoji.

Tvrde da je mnogo verovatnije da je virus pokupio svoje karakteristične osobine dok je, neprimećen, cirkulisao mesecima ili godinama u ljudima ili životinjama, pre epidemije.

„Mi s velikom pažnjom razmatramo potencijalnu vezu s laboratorijom - nismo sasvim odbacili tu mogućnost", govori mi Kristijan Andersen, vodeći autor te studije i profesor imunologije i mikrobiologije u američkom istraživačkom institutu Skrips.

„I jasno je - svi dostupni podaci u potpunosti podržavaju prirodno poreklo virusa SARS-KoV-2. Ne postoje naučni podaci koji bi pokazali bilo kakvu vezu s laboratorijom."

„Većina teorija smatra da veza s laboratorijom spada u teorije zavere", dodaje on. „One izuzetno ometaju napore da se Kovid-19 stavi pod kontrolu i dovode do bespotrebne ljudske patnje."

Uprkos tome što su zaključci do kojih se došlo u radu objavljenom u Nejčer medisin široko prihvaćeni, neki naučnici i dalje odbijaju da ih prihvate kao konačne dokaze za to da se virusom nije na neki način manipulisalo.

Profesor Nikolaj Petrovski predsedavajući i direktor istraživanja u kompaniji Vaksin, koja predvodi potragu za vakcinom u Australiji, veruje da i dalje treba razmatrati mogućnost da je laboratorijska manipulacija zaslužna za „iznenađujuću" sposobnost virusa Sars-KoV-2 da se veže za ljudske ćelije.

On odbacuje argument da do unapred planiranog kompjuterskog modela ne bi došlo. „U nauci se štošta radi pod parolom 'hajde da probamo' i mnoge stvari se dese sasvim slučajno", kaže on.

Drugi se pozivaju na ranije eksperimente iz Vuhana, u kojima su segmenti genoma iz raznih virusa povezivani kako bi se istražilo na koji se način šiljati proteini vezuju za ljudske ćelije.

Oni ističu da se ne može znati postoji li, zapravo, u Vuhanu, među stotinama prikupljenih korona virusa, nešto bliže po genetskom sastavu virusu Sars-KoV-2 od RaTG13.

A i sam RaTG13 izaziva izvesne sumnje.

Naučnici koji vode jednu pouzdanu kinesku bazu podataka su potvrdili za BBC da je to isti virus kojeg je VIV ranije nazivala RaBatKov/4991 u ovoj studiji.

Ne postoji objašnjenje za promenu imena, ali u tom radu iz 2016. se jasno vidi da je taj virus novi soj korona virusa tipa SARS.

Profesor Petrovski kaže da bi bilo čudno da VIV, imajući u vidu njihovo interesovanje za takve viruse, nije nastavio da radi na njemu.

Ali on se nigde ne pominje sve do ove godine, kada se RaBatKov/4991 ponovo pojavio, pod imenom RaTG13, kao najbliži poznati rođak virusa Sars-KoV-2.

Profesor Ričard Ibrajt, mikrobiolog i stručnjak za biobezbednost na univerzitetu Rutgers u SAD, tvrdi da postoji samo jedan način da se u potpunosti odbaci svaka mogućnost izlaska virusa iz laboratorije.

„Pouzdanim istražiteljima bi morao da se odobri potpuni pristup ustanovama, uzorcima, podacima i osoblju, kao i potpuno slobodno uzimanje uzoraka iz okoline i od osoblja", kaže on.

• Sve krize Kriznog štaba
• Hoće li nas korona virus naučiti da bolje putujemo

Vlasti SAD su u izjavi iz aprila rekle da obaveštajna zajednica ne veruje da je virus modifikovan ili veštački stvoren, ali da vlast nastavlja da „rigorozno proučava sve nove informacije i podatke kako bi otkrila da li je do širenja virusa došlo kroz kontakt sa zaraženim životinjama ili je to bila posledica nezgode u laboratoriji u Vuhanu".

Podneli smo zahtev da razgovaramo sa profesorkom Ši Žengli, ali on je odbijen.

Poslali smo pitanja VIV, tražeći da saznamo je li bilo kakva istraga sprovedena i, ako nije, da li bi bili voljni da je dozvole. Opet, odgovora nije bilo.

Pogled unapred

Izolacija Vuhana trajala je 76 dana. U strahu da bi mogla biti zaražena, gospođa Vang se suviše plašila da se pridruži svojoj majci u kući, tako da je ostala u kancelariji i preživljavala na jednostavnim obrocima.

Pridružila joj se trinaestogodišnja ćerka njenog brata, dok se njegova udovica, takođe zaražena korona virusom, oporavljala u bolnici.

„Stalno sam zapisivala sećanja na svog brata", govori mi gospođa Vang, „pa ih objavljivala na društvenim mrežama, kako bih umanjila osećanje praznine i beznađa."

Nakon što je, 8. aprila, ukinuta izolacija, obrela se u gradu koji je, kroz izuzetan zajednički poduhvat i nametnutu muku izolacije, uspeo da savlada virus.

Vuhan se danas vraća u život. Ali i dalje se mogu videti tragovi ekonomskog udara. Na jednoj od obično živahnih noćnih tržnica ljudi jedu i druže se, ali mnogi stolovi su prazni.

„Broj mušterija se smanjio za dve trećine", kaže mi žena koja prodaje kuvane žabe.

Postoje i tragovi nečeg drugog. Na početku izolacije, u tom haotičnom trenutku, kontrola cenzora kao da je za trenutak nestala.

Ljudi su ispoljavali svoj bes na društvenim mrežama zbog vidljivih neuspeha vlasti, kao i svoju žalost nakon smrti doktora Li Venlijanga.

Danas je, međutim, na snazi drugačija priča. „Kina se ujedinila kako bi sprečila epidemiju", kaže drugi trgovac, koji prodaje prženu ribu na štapiću.

„Ali vi, stranci, ne znate kako da se zaštitite."

A izgleda da su mušterije na tržnici prihvatile još jednu teoriju o poreklu koju šire kineski državni mediji, kao i neki viši zvaničnici.

„Mislim da je virus došao iz SAD", kaže mi jedna žena. „Na početku širenja, američki vojnici bili su u poseti Vuhanu. Otišli su brzo, čarterskim letom."

U nedostatku nezavisnih dokaza, politika i propaganda ispunjavaju vakuum dok SAD i Kina nastavljaju da razmenjuju neosnovane optužbe.

A bez takvih dokaza, nemoguće je postaviti krupna pitanja.

Kako bi se prelivanje moglo bolje suzbiti sledeći put? I kako da na pravi način usaglasimo prednosti i rizike istraživanja pandemičnih virusa u sve većem broju viroloških laboratorija?

Naučnici koji podržavaju takav rad uvereni su da Sars-KoV-2 daje podstrek da se napori udvostruče.

„Misija se mora nastaviti", govori profesorka Ši Žengli, kao i planovi da se uzima mnogo više uzoraka od virusa iz slepih miševa.

Tako nešto profesor Ričard Ibrajt, sa Rutgersa, naziva „definicijom ludila".

• Hoće li nas korona virus naučiti da bolje putujemo
• Korona virus: Kakvi su simptomi i šta radi telu

Pod izvesnim diplomatskim pritiscima, Kina je pristala na nezavisnu istragu međunarodnog odgovora na virus, mada nije jasno koji će opseg te istrage biti, ko će u njoj učetvovati i kada bi mogla da se desi.

Predsednik Si Đinping je istakao da će morati da sačeka kraj pandemije.

Za to vreme, gospođa Vang kaže da namerava i dalje da se bori kako bi dobila odgovore u vezi sa smrću svoga brata. Uporno tvrdi da je upozorenja policije da ne priča o tome neće osujetiti.

„Ja poštujem zakon", kaže ona.

Ne želi da objavimo njeno puno ime samo da bi uznemiravanje preko interneta svela na minimum, a ne zato što pokušava da se sakrije od vlasti.

Gospođa Vang je tek sada, četiri meseca posle smrti Vang Feja, ispričala svojoj majci šta se desilo.

U strahu da žena neće podneti vesti, porodica ju je pustila da veruje da joj je sin i dalje u karantinu. Na kraju to više nisu mogli da kriju.

„Moja majka nije mogla da zaspi nekoliko dana", govori mi gospođa Vang.

„Žena koja je rođena pre nego što je naša zemlja nastala ne može da shvati kako se takva tragedija može desiti u savremeno doba."

• ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
• MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
• DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima
• KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
• STRES Mentalno zdravlje i korona virus: Kako da pregurate pandemiju i pobedite strah

---

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

.