Korona virus i vrhunska tehnologija: I najbrži superkompjuter na svetu učestvuje u borbi protiv Kovida-19

Fugaku sistem već analizira širenje korona virusa u kancelarijama i u javnom prevozu AFP

Japanski Fugaku superkompjuter, koji je nedavno proglašen za najbržeg na svetu, angažovan je u borbi protiv virusa korona.

Reč je o kompjuteru veličine sobe koji se nalazi u gradu Kobeu, na južnoj strani ostrva Honšu.

Fugaku je u ponedeljak postao najbrži kompjuter na svetu - vrši 2,8 puta više proračuna po sekundi od američkog suparnika iz kompanije IBM.

• Ko su „mikroradnici“ – hiljade slabo plaćenih ljudi koji omogućuju vaš digitalni život?
• Čeka li nas hakovanje mozga
• Šta je deksametazon i kako se bori protiv korona virusa

Već je krenuo u borbu protiv korona virusa - radi na simulaciji kako se infekcija širi u kancelarijama u kojima postoje pregrade, kao i u prenatrpanim vozovima u kojima su otvoreni prozori.

Instalacija nije u potpunosti gotova, a stručnjaci se nadaju da će Fugaku uskoro moći da pomogne i u sužavanju pretrage za efikasnim metodama lečenja od Kovida-19.

Šta se dogodilo?

Fugaku je izbijanjem na prvo mesto liste Top500 prekinuo dugogodišnju dominaciju superkompjutera iz Amerike i Kine.

Na listi Top500 rangirani su najmoćniji kompjuterski sistemi koji se ne nalaze u masovnoj prodaji, a ovo je prva pobeda za Japan posle 11 godina.

Američki kompjuter, nazvan Samit, prethodno je četiri puta bio na vrhu liste.

Na Fugaku superkompjuteru je tokom prethodnih šest godina radila tehnološka firma Fudžitsu, u saradnji sa Riken institutom za kompjuterske nauke.

„Nadam se da će vodeća IT tehnologija razvijena za njega dovesti do velikog napretka kada su u pitanju veliki društveni problemi, poput Kovida-19", izjavio je Satoši Matsuoka, direktor Riken centra za kompjuterske nauke.

Koliko je brz?

Superkompjuter je kompjuter koji je 1.000 puta brži od prosečnog kompjutera.

Brzina proračuna Fugaku superkompjutera po sekundi izmerena je na 415,53 petaflopsa, što je 2,8 puta brže od drugoplasiranog Samita sa 148,6 petaflopsa.

Flops je skraćenica za Floating point operations per second, to jest, broj operacija sa pokretnim zarezom u sekundi i najčešće se koristi za naučna računanja sa velikim matematičkim operacijama.

Na primer, obični digitron u proseku ima 10 flopsa, a Fugaku 415,53 bilijardi (hiljadu biliona).

Na trećem mestu liste Top500 je još jedan IBM-ov sistem iz Lorens Livermor nacionalne laboratorije u Kaliforniji, a četvrto i peto mesto zauzeli su superkompjuteri iz Kine.

Fugaku je prvi i na drugim listama superkompjutera, čime je postao prvi superkompjuter koji je u isto vreme na čelu Graf500, HPCG i HPL-AI lista.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk