Ovo je zemlja u kojoj su narko-dileri, gangsteri i ubice najunosnija zanimanja!

Od 1970. godine se spekuliše da Severna Koreja intenzivno učestvuje na tržištu narkotika. FBI je u januaru 2013. godine otvorio slučaj koji je dao neverovatan uvid u međunarodno kriminalno podzemlje, koje Severnu Koreju koristi kao raj za proizvodnju metamfetamina.

Preporučujemo

Prošle godine je jedna multinacionalna kompanija iz Hong Konga organizovala sastanak sa potencijalnim klijentom na Tajlandu, s ciljem organizacije transporta svog proizvoda u SAD. Klijent je tvrdio da ima prave veze u Njujorku i novac za troškove.

Ali, klijent je zapravo bio pripadnik DEA (Uprava za suzbijanje droge) na tajnom zadatku, a poslovni ljudi su navodno članovi sindikata Trijada, koji su planirali da prodaju ultra čist severnokorejski metamfetamin koji je bio spremljen na Filipinima. U dogovor su bila uključena dvojica britanskih preprodavaca droge, tetovirani vođa motorističke bande iz Slovačke i bivši vojni snajperista poznat pod imenom Rambo.

Ovaj slučaj ukazao je neverovatnu dinamiku i uticaj koji Severna Koreja ima na međunarodnu trgovinu drogom. Prema dokumentima DEA, sastanak na Tajlandu je bio presudan trenutak u istrazi, koja se proteže od jugoistočne Azije do zapadne Afrike. Veruje se da je ta zemlja narko-kartelima ustupila državne fabrike i dozvolila im da neometano proizvode metamfetamin u zamenu za deo zarade.

- To je dogovor od kojeg obe strane imaju jednaku korist i trajaće dok god je to tako - rekao je Šina Česnat Greitens sa Univerziteta Harvard koji se bavi proučavanjem ilegalnih aktivnosti u Severnoj Koreji.

"Vajs njuz" piše da su 2007. godine velike farmaceutske fabrike "prerušene" u laboratorije za izradu metamfetamina ili bingdua, kako ga u svakodnevnom govoru nazivaju u Severnoj Koreji. Policija je u nekoliko navrata zaustavila velike pošiljke iz Severne Koreje namenjene za tržišta Filipina, Japana i Australije.

Učešće Severne Koreje u nezakonitoj trgovini drogom datira još iz sedamdesetih godina. Pošto su kasnili sa međunarodnim dugom, tadašnji lider Kim Il-sung (deda Kim Džong-una) navodno je naredio svojim ambasadama i diplomatama da eksploatišu njihov pravni imunitet, i tada je počeo šverc hašiša i heroina. Ali, početkom 90-tih, nekoliko diplomatskog osoblja je uhapšeno i proterano iz zemlja domaćina, primoravajući režim da promeni taktiku.

Početkom 2006. godine, Severna Koreja je "izvela" javni obračun sa drogom. Režim je izdao dekret koji je najavio da će svi počinioci biti osuđeni na smrt bez obzira na njihov status ili dostignuća. Prošle godine, Stejt dipartment je naveo da "nema potvrđenih slučajeva masovne trgovine drogom" koja uključuje i Severnu Koreju, a "ako se takva aktivnost nastavi, svakako je u manjem broju".

(Telegraf.rs)