PUTIN BESAN NA ZAPAD: Sa Ukrajinom su prešli svaku granicu!

Kriza oko Krima je više od spora oko toga da li bi ovo strateško poluostrvo na Crnom moru trebalo da se smatra ruskim ili ukrajinskim, pošto u njenom korenu leži mnogo dublje pitanje - ključajući gnev Rusije zbog tretmana koji prema njoj pokazuje Zapad otkako se 1991. raspao Sovjetski Savez.

Preporučujemo

Odluka Evropske unije da približi Ukrajinu Zapadu putem sporazuma o političkom pridruživanju bila je samo "poslednja kap u prepunoj čaši", koja je pokrenula niz događaja čiji je rezultat bilo zbacivanje proruski oprijentisanog predsednika Ukrajine Viktora Janukovča i, na kraju, pripajanje Krima Rusiji, navodi AP.

Najveća pritužba Moskve je, zapravo, "uvlačenje" u sastav NATO-a ne samo bivših sovjetskih saveznika, kao što su Poljska i Rumunija, već i triju republika koje su bile deo SSSR-a: Letonije, Litvanije i Estonije, konstatuje američka agencija.

U govoru kojim je u utorak obeležio pripajanje Krima, ruski predsednik Vladimir Putin prepričao je istoriju posle hladnog rata, optužujući Zapad da je zavaravao Rusiju i ignorisao njene interese u godinama nakon raspada SSSR-a.

- Ali postoje granice. A u slučaju Ukrajine, naši zapadni partneri su prešli liniju. Poneli su se grubo, neodgovorno i neprofesionalno - rekao je Putin. Nekolicina zapadnih posmatrača i studenata koji izučavaju odnose Istoka i Zapada nalaze opravdanje za Putinove akcije u Ukrajini - vojno preuzimanje, na brzinu organizovan referendum o nezavisnosti Krima ili još brže pripajanje strateškog poluostrva Moskvi.

Postoji shvatanje da je kriza u Ukrajini obeležje zaključka Kremlja da više od "20 godina pokušavanja da se razviju bolji odnosi sa Zapadom nije urodilo plodom", kaže Kejt Darden, profesor međunarodne službe na Američkom univerzitetu.

Sličnog je mišljenja i Džek Metlok, koji je bio američki ambasador u Moskvi na kraju hladnog rata, a koji smatra da se brzo preuzimanje Krima od strane Moskve mora razumeti u kontekstu načina na koji je Vašington upravljao odnosima sa Moskvom od raspada Sovjetskog Saveza.

- Opšta pretpostavka da je Zapad isforsirao krah Sovjetskog Saveza i tako pobedio u hladnom ratu je pogrešna. Činjenica je da je hladni rat okončan pregovorima u korist obeju strana - ukazuje Metlok u komentaru objavljenom u listu "Vašington post".

Otkako se SSSR raspao, problem je u tome što SAD "uporno tretiraju Rusiju kao gubitničku stranu", zaključuje bivši američki ambasador, uz ocenu da je pomeranje NATO-a ka baltičkim zemljama i Balkanu "diplomatski ekvivalent brzog udarca ''ispod pojasa'' ".

Strateške i emocionalne veze Rusije sa Krimom su naročito duboke, ocenjuje AP, dodajući da Kremlj smatra Ukrajinu bitnom za njegove pokušaje da uspostavi evroazijsku komisiju po ugledu na Evropsku komisiju.

Međutim, za razliku od Krima i istočnih delova Ukrajine, zapadni i centralni delovi zemlje jedva čekaju da se oslobode nekadašnje ruske uzde i pridruže se EU i NATO, navodi američka agencija.

Vejn Meri iz Američkog spoljnopolitičkog saveta smatra da je uspostavljanje nove, prozapadne vlade u Kijevu za Putina "ogromna smetnja".

- Putin je odlučio da ne dopusti Zapadu da se sa tim izvuče, jer smatra da ako misle da mogu tako da ga tretiraju, onda ne znaju s kim imaju posla, pošto on ima nešto što već fizički poseduje, a to je Krim, i sve što treba da uradi je da ga uzme - kaže Meri.

Fiona Hil iz Instituta Brukings upozorava da sankcije ne zastrašuju mnogo Moskvu i smatra da Putin, na neki način, podseća kako se Sovjetski Savez odupreo nemačkoj opsadi Lenjingrada u Drugom svetskom ratu.

- Putin kao da kaže: mi možemo da izdržimo sankcije i da izađemo na kraj sa bilo kojom političkom i ekonomskom mukom koju nam zadate. Mi imamo viši prag bola nego vi - objašnjava Hil.

Darden, sa Američkog univerziteta, zaključuje da pripajanje Krima znači da se Rusija "otuđuje od Evrope i SAD i okreće se mnogo statičnijoj politici, a Krim je tek početak onoga što će se tek izdešavati".

(Telegraf.rs / Tanjug)