Ovaj dečiji strip je zabranjen u Britaniji, da li bi ga trebalo izdati u Srbiji? (FOTO)

Deca su naše najveće blago, a njihova sreća je ultimativni cilj ne samo njihovih roditelja već i onih koji su od roditelja izabrani da vode zemlju. Šta je, međutim, sreća za decu i kako do nje doći drugo je pitanje i oko toga je uvek bilo i uvek će biti sporenja. Zbog toga se svaki pokušaj uticanja na decu i na njihove stavove koji odstupa od opšteprihvaćenih društvenih normi žigoše i zabranjuje.

Preporučujemo

Zbog toga, kada je Evropska komisija 1998. godine naručila i izdala strip pod nazivom "Rat sladoleda od malina", sa podnaslovom "Strip za mlade o mirnoj Evropi bez granica", a sa ciljem promovisanja osnovnih ideja i vrednosti Evropske unije kod dece, to nije moglo da prođe bez skandala. Iako u najvećem delu Starog kontinenta nije izazvala previše problema, i shvaćena je i prihvaćena krajnje normalno, Velika Britanija je bila izuzetak.

O ČEMU SE RADI?

Glavni protagonisti stripa su dva dečaka i jedna devojčica, a kada bi strip bio izdat u Srbiji njihova imena bi verovatno bila Kristina, Maksa i Pavle. Radnja se otvara njihovom pripremom da krenu na pešačenje šumom, ali se Kristina zainteresuje za veb sajt koji traži posebnu šifru za pristup, i kada je provale, bivaju usisani u računar i izbačeni u nepoznati svet.

Uskoro shvataju da su otputovali kroz vreme, nakon što na putu naleću na dosta stražara koji im traže propusnice kako bi ih pustili da prođu. Poslednji ih sprovode u zamak gde se nalaze sa kraljem koji je uveren da su oni špijuni susednog kraljevstva, i optužuje ih da su došli da bi mu ukrali tajni recept za sladoled od malina.

Takođe, kralj otkriva da su u prošlosti dva kraljevstva imala dogovor po kome su oni pravili sladoled od malina a susedno biskvite koji su se jeli uz njih, ali od kako su zaratili oni imaju samo sladoled a susedno sa biskvite. Kristina im predlaže da se pomire sa susedima, ali se kralj i stražari smeju i kažu da je to nemoguće jer govore različitim jezicima i da ne poznaju komšijske puteve.

Tada Kristina počinje da crta žute zvezde sa zastave Evropske unije na podu zamka, i da objašnjava da Evrope iz koje oni dolaze i dalje ima posebne države ali da nema granice. Straža nastavlja da se smeje, ali je kralj zainteresovan; na pitanje da li imaju ratove deca odgovaraju da nisu ratovali već pedeset godina i da razmirice rešavaju dijalogom.

Kralj je sada već veoma zainteresovan za planove, ali deca nakon velike gozbe u svoju čast odlučuju da se vrate nazad. Nakon što potkupljuju čarobnjaka sa "gejm bojem", uskaču u bazen i vraćaju se nazad kroz vreme, te kreću na planirani put "kroz Evropu".

Prava dečja priča.

MEĐUTIM...

Sama ideja publikacije koja je usmerena ka deci a sa ciljem jačanja Evropske unije pokazala se kao veoma nepopularna među nekim političarima, kao što smo rekli, posebno u Velikoj Britaniji. Zastupnik Evropske komisije u Londonu, Džofri Martin, odlučio je da povuče 75.000 primeraka stripa jer je smatrao da su pogledi izneseni u njemu neprikladni, dok je ondašnji ministar zapošljavanja Endrju Smit opisao ovo delo kao činjenično neistinito.

Strip je izdat i deljen deci u Francuskoj, Nemačkoj, Danskoj, Švedskoj, Grčkoj, Italiji, Holandiji, Portugaliji, Finskoj i Španiji. Još uvek ga možete preuzeti na ovom linku, a možda bi naredna Vlada Srbije i ministarstvo prosvete trebalo da razmisli o njegovom štampanju danas. Ideje u njemu iznesene još uvek su aktuelne, a velika većina naroda im je na poslednjim izborima rekla istorijsko "da".

Ostaje nejasno zašto bi bilo kome smetala ideja širenja ljubavi i poverenja među evropskim narodima, te zašto slična reakcija ne postoji kada se deci servira nasilje. Da li bolje ukazivati na pozitivne tekovine evropskih integracija, ili na prošlost u kojoj smo jedni druge klali i intenzivno se bavili uzajamnim prosipanjem creva po bojnim poljima?

(S. P.)