INTERVJU, ALEKSANDAR OBRADOVIĆ: Šta će EPS-u čak 650 direktora?

Da bi EPS dobro radio na duži rok i donosio profit, nikako mu ne treba 650 direktora. Takav sistem poslovanja nije održiv i zbog toga ćemo ga menjati što pre, kaže Aleksandar Obradović v.d. generalnog direktora EPS-a u intervjuu za Telegraf.rs.

Preporučujemo

- Zaista nema nikakve poslovne logike da EPS ima 14 finansijskih direktora, 14 IT direktora, 14 PR direktora, a onda da svaki ima svoje službe, direkcije, sektore. Jasno je da je ta administracija preglomazna i da tako više ne može. Zbog takve administracije gubimo 100.000 evra dnevno. Tako nijedna firma na svetu ne može da radi ukoliko planira da posluje odgovorno i na duže staze – ističe Obradović.

Zašto ranije niste rešavali taj problem, šta vas je sprečavalo?

- Kada sam došao na mesto direktora EPS-a u septembru 2012. zatekao sam katastrofalnu situaciju. Kasnilo se u isplati dobavljačima, što znači da smo mi maltene Srbiju zaustavili. Oko10 milijardi dinara smo im dugovali, a kada EPS ne plaća dobavljačima onda te firme imaju veliki problem. U oktobru 2012. morali smo da odvojimo distribuciju od snabdevanja da bi se tržište otvorilo. Dakle, zatečena je katastrofalna finansijska situacija, ne ispunjavaju se pravne obaveze, čak su i plate kasnile početkom 2013. što nikada do tada nije bio slučaj. Međutim, uspeli smo da osnujemo "EPS Snabdevanje" i odvojimo ga od distribucije, a osnovali smo i krizni tim u koji su ušli svi finansijski direktori svih zavisnih društava EPS-a. Time smo praktično otvorili sve naše planove nabavke i investicija i rekli: Ajde sada da sečemo troškove gde god možemo.

Pohvalili ste se profitom EPS-a od 165 miliona evra u prošloj godini. Kako ste to uradili, ako su problemi bili tako veliki?

- Elektroprivreda Srbije je prošle godine zabeležila najbolji finansijski rezultat u poslednjih 20 godina. Prihodi su bili veći za 12 odsto nego u 2012. godini, a rashodi manji za 15 odsto. Gde god smo mogli smanjivali smo troškove, a povećali smo proizvodnju u termo sektoru, u rudarskom i hidro sektoru. Odlična je bila prethodna godina i ponosan sam na rezultate, ali još nismo započeli one suštinske, sistemske reforme. A njih ćemo započeti kada krene korporativizacija EPS-a, nadam se za oko 15 dana.

Šta će se suštinski tada desiti, kakve promene u EPS-u treba da očekujemo?

- Minirali su nas sedam meseci da osnujemo "EPS Snabdevanje", a to je bila naša zakonska obaveza. I umesto da se sedam mesesi pripremamo za razdvajanje, mi smo to vreme izgubili. U suštini nam je miniranje tadašnjeg UO napravilo nenadoknadivu štetu. Izgurali smo i preživeli. Novi Statut EPS-a stupio je nedavno na snagu, i ja tek sada mogu da krenem u promenu osnivačkih akata, kako bi se promenio sistem. A to znači da se uvede korporativni sistem upravljanja, odgovornosti i da se imenom i prezimenom odgovara. Direktor je odgovoran za sve, on je na vrhu piramide, i onda svi nadole odgovaraju. Ti osnivački akti moraju da prođu Nadzorni odbor i Vladu i ja se nadam da će se to ukoro i desiti. Tek kada se uspostavi takav sistem, onda će biti potrebno oko dve godine da on u potpunosti zaživi, kako bismo mogli da kažemo da je ceo proces uspeo.

Danas to nije tako u EPS-u?

- Nažalost nije. Ja danas nisam šef mojim direktorima ćerka firmi EPS-a. Oni se više ponašaju kako sestre firme, a ne kao ćerka firme, iako je EPS teorijski iznad njih, iznad Tenta, Đerdapa, iznad Kolubare i to se pokazalo u toliko slučajeva. Kada oni ne odrade svoj posao, onda se sakriju iza EPS-ovog imena. Problem sa očitavanjem - EPS je kriv, problem u distibuciji - opet EPS je kriv. Dakle, korporativizacija znači da odgovornost dobije ime i prezime, da se postavi upravljačka piramidalna struktura.

Građani smatraju da bi njihovi računi za struju morali da budu niži. Možemo li da očekujemo pojeftinjenje struje?

- Od 1. jula, najkasnije do 1. januara sledeće godine, uslediće poslednja faza liberalizacije tržišta. Ona ima tri faze, dve su već poršle, prvo je išao visoki napon, srednji napon, a od 1. jula svi građani, sva domaćinstva, svi mali kupci moći će da izaberu svog snabdevača električne energije. Ako neko nije zadovoljan uslugom i cenom, imaće mogućnost da izabere ono što mu odgovara. Ipak, čini mi se da i građani i firme i dalje vide u EPS-u ozbiljnog i pouzdanog partnera. Izlazimo na otvoreno tržište, pa ćemo sve to da vidimo na delu, da ne bi ovo bila prazna reč. Onda ćemo doći do prave slike, šta je realna situacija, koje su to dobre kompanije i šta je realna cena struje.

Da li su neispravni računi za struju prošlost?

- Korporativizacija omogućava upravo to - da isti procesi, isti načini obračuna struje važe u svim distribucijama. Danas to nije tako, i ako se pogleda gde su bili problemi vidi se da organizacija nije bila dobra u tim distribucijama. Ukupan broj prigovora za decembar i januar je u padu, ali ja nisam zadovoljan time. Rešenje tog problema je upravo u tome da iste procedure važe svuda, u celoj Srbiji.

Kakav vam je odnos sa ministarskom energetike Zoranom Mihajlović. Utisak je da niste uvek bili na "istoj strani"?

- U EPS -u stvari ne treba da budu posledica ličnog odnosa između ministra i direktora. Mnoge promene mi ne možemo da sprovedemo bez podrške resornog ministarstva. Ugovor koji smo potpisali za Termoelektranu "Kostolac" B3 izgurala je upravo Zorana Mihajlović, kao i mnoge druge ugovore koji su, bez dileme, njena zasluga. Svako ima svoje rezultate, ja sam ponosan na ono što mi radimo i bez obzira ko sutra bude direktor, važno je da mu ostavimo izgrađen sistem.

Mnoge polemike su vođene oko toga da li treba privatizovati EPS. Šta vi kažete?

- Ne, ne treba ga privatizovati. Naročito ne sada. Pogledajte kolike su cene akcija elektroenergetskih kompanija u regionu i Evropi i videćete da je njima od 2009. godine pala vrednost akcija između 40 i 80 odsto. To znači da je ceo sektor doživeo kolaps.  Dajte da EPS prvo u dužem vremenskom periodu bude profitabilna firma, da pravi 300 do 400 miliona milione evra godišnje pa da tek onda razmišljamo o tome.

(Natalija Sekulić)