Različite cene hrane u svakoj radnji u Srbiji!
Najdrastičnije razlike su kod cena svežeg mesa i prerađevina, kao i kod kora za pite i gibanice. Razlike u ceni idu i do 50 odsto
Najosnovnije namirnice - ulje, brašno, mleko, jogurt istih dobavljača, često se u domaćim prodavnicama razlikuju u ceni i do 50 odsto.
Ponekad, po ceni kilograma ili litra mogu se kupiti dva. Brašno "fidelinka" trenutno u trgovinama košta od 39 do 59 dinara. Litar suncokretovog ulja "vital" ima raspon od 109 do 121 dinar, zavisno od prodajnog lanca, varira za 11 odsto, a standardno pakovanje margarina "dobro jutro" prodaje se od 72 do 99 dinara.
Većina prodavnica u Srbiji osnovne namirnice prodaje na vikend, nadeljnoj, dvonedeljnoj, a neki i na mesečnoj akciji, pišu "Večernje novosti".
Jogurt "moja kravica" od litra može da se kupi za 79, ali i za 112 dinara, što je razlika od čak 43 odsto. Slično je i sa mlekom "megle", čija cena varira za oko 32 odsto, ili od 75 do 99 dinara.
Tolike razlike u cenama istih proizvoda još jednom pokazuju koliko se od radnje do radnje može uštedeti. U zavisnosti od kraja grada u kom žive, kupci za iste namirnice odvajaju različite sume novca.
- Ovako visoki rasponi u cenama istih namirnica znak su da ne funkcioniše tržište. Problem je što nemamo informacije o cenama na jednom mestu. To bi u startu snizilo cene za nekoliko procenata - kaže Petar Bogosavljević, predsednik organizacije za zaštitu potrošača.
Najdrastičnije razlike su kod svežeg mesa i prerađevina, kao i kod kora za pite i gibanice, proizvedene od brašna istog tipa i dobavljača, koje se prodaju od 69 do 110 dinara. Kafa istog proizvođača od 200 grama košta od 149 do čak 230 dinara.
Zbog niskog standarda i slabe kupovne moći, trgovci sve pažljivije određuju cene. To je osetljiv posao, jer je ekonomska kriza donela i pad prometa.
Saradnik IZIT-a ekonomista Saša Đogović kaže da su cene, i pored rasta PDV sa osam na 10 odsto početkom godine, na nižoj koti nego u prvom mesecu prošle godine, što je posledica izuzetno niske kupovne snage stanovništva i postepenog usklađivanja poslovanja trgovačkih lanaca sa standardom prosečnog potrošača.
(Telegraf.rs)
Video: Svetski dan sećanja na žrtve saobraćajnih nezgoda obeležava se svake treće nedelje u novembru
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
nebitan
Nije ovde koliko se moze ustedeti od radnje do radnje, vec koliko drpaju i globe narod od radnje do radnje. Sve je da se izvuce profit. Nisu snizenja ovde po sredi vec maska kojom prikrivaju svako poskupljenje, proizvode koji su standardni deo potrosacke korpe stalno poskupljuju, a sve te malverzacije trebalo bi resiti javnim tuzilastvom i setom zakona, npr o maksimalno dozvoljenoj marzi, a ne proizvoljnoj. Za trgovine 7% u ucescu cene proizvoda, a ne 50 ili 200%. Imali bi onda i promet, a ne ova kuknjava ko taksisti kojih je 3-4 puta vise od realnih potreba. A oni umesto da spuste cene, udruzili se u "trust" i horizontalni monopol, a drzava ni da prdne... eee jadni smo mi koje i obicni taksisti mogu da izrade...
Podelite komentar
Boki
Cene su katasrofalne, ne samo od radnje do radnje, nego od grada do grada.
Podelite komentar