Evropska unija uvodi sankcije Rusiji?

U Briselu će se tokom nedelje pred nama odlučivati o sankcijama prema Moskvi, a ishod će imati dugoročne posledice na političke i ekonomske odnose Evropske unije i Rusije.

Preporučujemo

Ministri spoljnih poslova 27 članica EU sastaće se danas u Briselu da bi usvojili spisak kaznenih mera prema pojedincima koji su odgovorni za pokušaj secesije Krima od Ukrajine, koji je u EU jednodušno ocenjen kao suprotan međunarodnom pravu.

Kako je ranije najavljeno, sankcije će biti usmerene prema funkcionerima krimskih vlasti koji su učestvovali u raspisivanju referenduma o pripajanju Rusiji, kao i prema osobama iz najbližeg okruženja ruskog predsednika Vladimira Putina i obuhvatiće zabranu izdavanja viza i zamrzavanje njihove imovine.

Kako Tanjug saznaje, među zemljama članicama još traju intenzivne konsultacije o tome koga bi sve trebalo staviti na "crnu listu", a EU je ponovo podeljena na "jastrebove" koji žele da na toj listi bude što veći broj Putinovih saradnika, i na "golubove", koji zagovaraju oprezniji pristup.

U Briselskim diplomatskim krugovima kažu da Velika Britanija, uz Švedsku, Poljsku i grupu baltičkih zemalja, zagovara što oštriji odgovor Moskvi, dok su u gupi "golubova" Holandija, Španija i Italija, koje ne žele da žrtvuju tesne privredne veze sa Rusijom.

Isti izvori navode da su Francuska i Nemačka negde između ta dva pola, a u diskusiji indirektno učestvuju i Sjedinjene države, čiji su predsednik i državni sekretar ovih dana telefonom i lično razgovarali sa mnogim evropskim liderima.

Sankcije koje budu izglasane danas, međutim, neće biti i konačan evropski odgovor na ukrajinsku krizu, jer će se već u četvrtak u Briselu okupiti šefovi država i vlada zemalja članica, a Ukrajina će se ponovo naći na dnevnom redu.

Mnogo toga zavisi od situacije na terenu posle jučerašnjeg krimskog referenduma.

Iz Brisela je prethodnih dana sasvim nedvosmisleno poručeno da ni EU ni zemlje članice neće priznati rezultate tog referenduma jer je on, kako se navodi, održan pod budnim okom ruske armije, a sem toga je suprotan ukrajinskom ustavu i međunarodnom pravu.

Ukoliko se krimski scenario prelije na jugoistoči deo Ukrajine, a ruska Duma na sednici u sredu najavi pripajanje Krima Rusiji može se očekivati dodatno zaoštravanje odnosa Brisela i Moskve, ovaj put sa mnogo težim posledicama.

Reč je o takozvanom trećem krugu sankcija, koji prema ranijoj odluci Evropskog saveta stupa na snagu ukoliko Rusija nastavi sa narušavanjem suvereniteta Ukrajine.

Za ove sankcije je najavljeno da će biti "dalekosežne", a mogle bi obuhvatiti širok raspon mera, od embarga na oružje do suspenzije postojećih aranžmana u nizu oblasti, uključujući i energetiku.

Moskva je već najavila da će na takve mere odgovoriti recipročno, tako da će posledice uzajamnih sankcija biti ozbiljne. Iz Kremlja je juče saopšteno da nema razloga da Moskva menja svoju spoljnu politiku kao odgovor na kritiku koju su joj zbog stava o Ukrajini uputile ostale članice Grupe osam najrazvijenijih svetskih privreda.

Obim trgovinske razmene Rusije i EU u prošloj godini bio je blizu 400 milijardi dolara, što Rusiju čini trećim po veličini trgovinskim partnerom EU, posle Amerike i Kine.

Sa druge strane, EU je ubedljivo najveći trgovinski partner Rusije, tako da bi se posledice sankcija mnogo više osetile u Mosvi nego u evropskim prestonicama.

Kad je reč o energetici, EU podmiruje oko trećinu ukupnih potreba za prirodnim gasom uvozom iz Rusije, a pojedine zemlje, poput Bugarske i Holandije, su gotovo potpuno zavisne od ruskog gasa.

Sa druge strane, Rusija izvozom gasa ostvaruje čak oko 70 odsto ukupnog deviznog priliva, tako da bi opet snosila teže posledice ukoliko bi se slavine na gasovodima zavrnule.

U Briselu podsećaju da je zima na izmaku i da gasa u skladištima ima za još mesec dana normalne potrošnje, dok se za svaki slučaj traze načini da se obezbede alternative, kao što je uvoz tečnoga gasa ili prebacivanje na naftu.

Predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo osudili su juče u zajedničkoj izjavi održavanje referenduma na Krimu, ocenjujući da je u suprotnosti sa ukrajinskim Ustavom i međunarodnim pravom, da je nelegalan i nelegitiman, kao i da ishod referenduma neće biti priznat.

Mada najnoviji događaji ne daju mnogo razloga za optimizam, u EU kažu da je još moguće postići kompromis, koji bi se sastojao u tome da Krim formalno ostane u Ukrajini sa većim stepenom autonomije i garancijama da prava etničke i ježicke ruske zajednice neće biti ugrožena.

Ako koraci u tom pravcu izostanu, sledeća nedelja označiće početak kraja partnerskih odnosa Brisela i Moskve, što na duži rok neće biti dobro ni za EU ni za Rusiju.

(Telegraf.rs / Tanjug)